Uvod

Žarko Mijajlović

Bogdan Gavrilović rođen je u Novom Sadu 1. januara 1864. godine po novom (Gregorijanskom) kalendaru. Tamo završava gimnaziju kao najbolji đak, a zatim kao pitomac srpskog dobrotvora Save Tekelije odlazi na studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Budimpešti, gde stiče diplomu doktora matematičkih nauka 1887. Iste godine postavljen je za profesora Velike škole u Beogradu, od koje kasnije (1905.) nastaje Beogradski univerzitet. U Beogradu ostaje do smrti 1947, aktivan kao univerzitetski profesor sve do 1941. godine. U svojim tridesetim godinama, pred kraj prošlog veka objavljuje dva obimna univerzitetska udžbenika koji imaju i monografski karakter: knjigu iz analitičke geometrije ravni i projektivne geometrije "Analitična geometrija" (1896.) u obimu od 930 stranica i knjigu iz linearne algebre "Teorija determinanata" (1899.). Obe knjige se mogu smatrati kapitalnim matematičkim delima u Srbiji onog vremena. Akademik Radivoj Kašanin ovako ocenjuje ove knjige: "oba, a naročito poslednji činili bi čast svakoj naciji, i mnogi narodi, u to doba veći i srećniji od nas, nisu tada takva dela imali".

Početkom 20. veka skoro celu deceniju bio je vrlo aktivan na naučnom planu, kada je objavio dvadesetak kvalitetnih radova uglavnom u časopisu "Glas" Srpske akademije nauka i glasilu "Rad" Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti iz Zagreba. Radovi su iz oblasti algebre (teorije brojeva i linearne algebre), analitičke geometrije i teorije funkcija. Tada je izabran i za člana Srpske akademije nauka (1901 za vanrednog i već 1905 za redovnog člana) i 1906 za člana JAZU. Kasnije, pored navedenih disciplina zanimala su ga i pitanja iz osnova matematike.

Profesor Gavrilović bio je i odličan organizator naučnog rada na Beogradskom univerzitetu i u Akademiji. Bitno je doprineo prerastanju Velike škole u Beogradski univerzitet, a kasnije kao rektor podizanju nivoa nastave i razvoju univerziteta. Takođe je u tri mandata (1931-1937) bio biran za predsednika Srpske akademije nauka. Već 1894. osnovao je Matematičku biblioteku Matematičkog seminara Beogradskog univerziteta, koja je na žalost uništena krajem Drugog svetskog rata. Zajedno sa Mihailom Petrovićem i Milutinom Milankovićem zaslužan je za uvođenje moderne matematike u Srbiji početkom ovog veka.

Akademik Gavrilović bio je nosilac mnogobrojnih visokih naučnih i društvenih funkcija i dobitnik značajnih priznanja. Pored već pomenutih, bio je član društva Circolo matematico di Palermo, Dr. hon. causa Univerziteta u Atini, predsednik Društva Nikola Tesla, a od 1939. kada je osnovan Institut Nikola Tesla, direktor instituta. Takođe je jedan od osnivača Matematičkog instituta u Beogradu (1946).

Akademik Gavrilović je bio eminentan prosvetni i kulturni radnik koji je razmišljao i imao stav o mnogim važnim pitanjima iz života svoga naroda, politike, istorije i filozofije. Kao čovek univerzalnog duha, svoju nauku nije posmatrao izolovano, već u svetlu drugih nauka i kulturnih tekovina. O tome svedoče njegovi govori, mnogobrojni članci i besede u raznim važnim prilikama iz beogradskog društvenog i naučnog života. Kao pripadnik najužeg beogradskog intelektualnog kruga, doprineo je stvaranju jedne posebne atmosfere zahvaljujući kojoj Beograd postaje jedan od centara naučnog rada.