Trebalo im je 2 godine da sve prebace na PDP-11 (zbog asemblera). Da bi se deo softvera mogao uvoditi, morao je biti napisan za različite platforme. Njihovim rezultatima je omogućena realizacija Ritchie-ovog koncepta i stvaranje jezika prikladnog za kreiranje operativnog sistema. Za to vreme Thompson je napravio programski jezik B, iz koga su Dennis Ritchie i Brian Kernighan razvili C, kao zamenu sa asembler koji je dotad korišćen. Ideja je bila da se koriste mogućnosti jezika višeg nivoa i funkcionalnog mašinskog jezika i da sve to zajedno bude prenosivo.
From: torvalds@klaava.Helsinki.FI (Linus Benedict Torvalds)
Newsgroups: comp.os.minix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.FI>
Date: 25 Aug 91 20:57:08 GMT
Organization: University of Helsinki
Hello everybody out there using minix - I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready. I'd like any feedback on things people like/dislike in minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the file-system (due to practical reasons) among other things).
I've currently ported bash(1.08) and gcc(1.40), and things seem to work. This implies that I'll get something practical within a few months, and I'd like to know what features most people would want. Any suggestions are welcome, but I won't promise I'll implement them :-)
Linus (torvalds@kruuna.helsinki.fi)
PS. Yes - it's free of any minix code, and it has a multi-threaded fs. It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that's all I have :-(.
U oktobru, Linux 0.01 je izdat na Internetu pod GNU javnom licencom. U Minix korisnickim grupama Torvalds nalazi saradnike radi zajednickog rada u cilju poboljsanja novog operativnog sistema. Dobio je dovoljno pomoci da zavrsi verziju 0.1 u decembru. Par meseci kasnije je verzija 0.12 već predstavljala stabilan operativni sistem, sa integrisanim Bourne Again shellom (bash), C kompajlerom, Micro Emacsom i gomilom softverskih alata. U toku sledecih godina Linux i GNU kompatibilan softver je razvijalo stotine hiljada programera. Proizvodjaci poput RedHat-a, Caldere i Debiana kreiraju popularne distribucije Linux-a koje sadrze kako operativni sistem, tako i mnostvo korisnih programa i graficki interfejs.
(Kod Unix sistema se kontroliše pristup sistemu, te korisnici kojima je pristup odobren poseduju korisničke naloge čije karakteristike su:
Administrator Unix sistema koristi specijalni korisnički nalog pridružen imenu root. )
Za obavljanje nekih opštih operacija koriste se Unix komande.
Pristup Unix-u može biti tekstualan, preko interfejsa sa komandne linije ili preko grafičkog korisničkog interfejsa.
Tekst koji sledi se odnosi na rad iz komandne linije. Unix sistem podržava različite interfejse komandne linije, a među popularnije spada Bourneova ljuska (shell). U prikazu komandi koje slede podrazumeva se BASH ljuska (najraširenije komandno okruženje u Linux distribucijama). Na praktikumu će se dati potpuniji prikaz o shell-ovima. U svakom slučaju možete zatražiti od administratora da konfiguriše Vaš nalog da koristi bash.
Na Unix sistem možete da se prijavite sa konzole sistema, sa udaljenog računara, preko Telnet-a ili SSH-a (jer većina korisnika pristupa sistemu sa udaljenih računara, izuzev kod ličnih radnih stanica). Upotrebom SSH se smanjuje rizik kompromitovanja Vašeg naloga u odnosu na upotrebu Telnet-a koji šalje korisnička imena i lozinke, a da ih pri tome ne šifrira.
Unix i Microsoft Windows sistemi pružaju Telnet usluge kao deo standardne konfiguracije.
Pristup udaljenom računaru preko Telnet-a se ostvaruje komandom
telnet alas.matf.bg.ac.yu
/*Server alas na Matematičkom fakultetu u Beogradu,mreža
je akademska, Jugoslavija */
ili
telnet 147.91.64.2
Kao odgovor na ovu komandu, udaljeni host će od Vas zahtevati korisničko ime (npr. mr02684) i lozinku. Lozinka se neće prikazivati dok je kucate, ali mere opreza nisu na odmet (vezano za poglede nad tastaturom kolega koje sede do Vas ili vire preko ramena).Unix sistemi nude SSH klijente kao deo standardne konfiguracije. (Zavisno od SSH konfiguracije servera, možda ćete ipak morati promeniti konfiguraciju svog korisničkog naloga za pristup preko SSH-a).
Udaljenom hostu se može pristupiti komandom:
Ako niste instalirali neki Windows SSH klijent, onda ga možete potražiti preko Internet-a ili u sekciji za download uputstva za rad u laboratoriji.
Ako ste se uspešno prijavili na Unix sisteme (preko konzole, Telnet-a, SSH-a), Unix sistem prikazuje znak prijave. Najčešće je to niz karaktera koji se završava oznakom za dolar. Npr.
Odjavljivanje sa Unix sistema obavljate tako što otkucate exit i pritisnete ENTER.
Prikazaće se poruka o uspešnoj odjavi.
Ako želite da izvršavate Unix komande, onda komandu kucate nakon prikazivanja odziva sistema. Kao potvrdu, pritisnite znak ENTER.
Mnogi Unix sistemi koriste specijalne tastere koji omogućuju promenu trenutne komande i ponavljanje prethodne. Npr. probajte mogućnosti strelica.
Generalno, Unix komande se sastoje iz tri dela (poslednja dva su opcionalna):
ftp <server> | File Transfer Protocol | Protokol za transfer fajlova |
---|
help | Spisak prisutnih komandi |
---|---|
get <fajl> [<novo ime fajla>] | preuzimanje fajla sa naloga |
mget <lista fajlova> | višestruki get (više datoteka) - mogu se koristiti i *, ?, [ i ] za selekciju |
put <fajl> [<novo ime fajla> ] | prenos datoteka na nalog |
mput <lista fajlova> | višestruki put |
quit | napuštanje ftp-a |
!<komanda polaznog OS> | omogućuje se izvršavanje zadate komande polaznog sistema (npr, ako se ftpuje iz DOS-a na alas, može se koristiti ma koja naredba DOS-a, npr. dir kucanjem !dir, nakon čega će biti izlistani fajlovi tekućeg direktorijuma |
hash | pri prenosu fajlova na svakih 2 KB se ispisuje taraba (#) (da bi se znalo da prenos nije stao) |
Nedostatak ftp-a je da korisničko ime i lozinku šalje preko mreže nešifrirane. Ako lokalni ili host računar podržavaju SSH, onda možete koristitiprogram scp. On šifrira informacije koje se šalju preko mreže.
Za prebacivanje dataoteke na udaljeni računar preko SSH, može se koristiti komanda:
scp datoteka korisnik@host:putanja
w | izveštaj u vidu spiska o trenutnom statusu sistema i trenutno prijavljenim korisnicima na Unix sistem sa informacijama o zadacima koje korisnici izvršavaju (datum, odnosno vreme početka sesije,...) |
w user | kao i prethodno, ali se prikazuju samo podaci za zadatog korisnika |
who | spisak koga još ima na sistemu |
who am i | ispis ličnih podataka za tekućeg korisnika |
whoami | ispis samo username-a za tekućeg korisnika |
Ako mrežni programi host računara rade, ova komanda će prikazati izveštaj o vremenu koje je potrebno da jedan paket stigne do hosta. Merenje će se izvršiti tri puta, a nakon toga će se prikazati sumarni izveštaj.
.plan
i .project
fajlova (ukoliko postoje).
Prikazuje se i da li je korisnik prijavljen i koliko dugo traje sesija korisnika.
Iako su raspoložive verzije finger
programa koje su zatvorile
većinu sigurnosnih propusta, problem mogu predstavljati zahtevi koji dolaze
izvan mreže, jer se prikazuje i koje mašine koriste korisnici za prijavljivanje
na mrežu i koje su prijavljene, što mogu iskoristiti krekeri (ukoliko
možda mašine nemaju stroge sigurnosne procedure) kao prikladna mesta
za ilegalne aktivnosti.
pine
Slanje fajlova se vrši takođe iz pinea. Kada se izabere opcija compose message za slanje poruke, pored primaoca i subjecta (naslova), u vidu attachmenta (priveska) može se poslati jedan ili više fajlova pomoću ^J. Fajl se može poslati i u okviru glavne poruke pomoću ^R. Kada se primi poruka sa attachmentima, oni se gledaju sa v (view attachments) i izborom konkretnog priveska. Attachment se snima u poseban fajl pomoću s (save attachment). Izlazak iz pregleda privezaka je sa < (back).
Akcije u komandi less:
b Vraćanje na prethodnu stranu.
u Vraćanje za pola strane unazad.
d Spuštanje za pola strane.
v Prelazak na sledeću stranu.
space Prelazak na sledeću stranu.
/<ime> Osvetljava sve pojave stringa <ime>. Ako se <ime> ne navede, to znači find next.
q Izlaz.
man
prikazuje stranicu sa uputstvom
za određenu
komandu ili program.
man ime komande ili programa
prikazuje stranice priručnika za zadatu komandu/program
i možete kroz nju da se pomerate i da je pretražujete na isti način, kao prilikom
korišćenja naredbe less za prikazivanje teksta.
man man
Stranice uputstva su u obliku numerisanih odeljaka.
<komanda> --help | sažeti help sa kratkim opisom sintakse i argumenata koji se mogu pojaviti u specificiranoj komandi (postoji za većinu komandi) |
---|
pwd | apsolutna putanja do tekućeg direktorijuma |
cd <direktorijum> | Change directory, tj. promena direktorijuma. |
cd .. | Vraćanje u prethodni (parent) direktorijum. |
cd /home/mr02685 | Menjanje direktorijuma. |
cd . | Tekući direktorijum. |
cd ̃ | Vraćanje u home direktorijum (može i samo: cd). |
cd ̃<direktorijum> | Pomeranje u direktorijum unutar home direktorijuma. |
rm -rf putanja_do_direkt
ls <lista direktorijuma ili fajlova> | List- slično sa DOS naredbom dir |
ls * | Lista i one fajlove koji su unutar poddirektorijuma (dir /s u DOSu). |
ls a[Bb]* | Lista sve fajlove čije je prvo slovo je a, drugo slovo B ili b. |
ls -r * | Lista fajlove i direktorijume u obrnutom poretku (reverse order). |
ls [ 1-3]* | Lista sve fajlove čije je prvo slovo 1, 2 ili 3. |
ls a?c000 | ? zamenjuje bilo koje, ali tačno jedno, slovo. |
ls a*0 | * je zamena za bilo koju nisku (i praznu) karaktera, pa se ovako listaju svi fajlovi koji počinju sa a, a završavaju se sa 0. |
ls -l | Detaljnije informacije o fajlovima, npr. atributi. |
ls -a | Spisak svih fajlova, tj. i onih koji počinju tačkom, a koji se inače ne prikazuju (slično hidden fajlovima u DOS-u) jer su ti fajlovi obično veoma važni. |
ls -la (isto kao: ls -l -a) | Detaljnije informacije o svim fajlovima. |
ls -s | pregledniji ispis (brojevi pored fajlova govore koliko je veliki fajl u kilobajtima). |
ls -R | Ispis sadržaja tekućeg direktorijuma i poddirektorijuma. |
ls -p | Da bi u screenu direktorijumi bili označeni kosom crtom (/). |
ls -o | Da bi u screenu izvesni fajlovi bili osvetljeni. |
cat [opcije] <lista fajlova> | povezuje fajlove i koristi se za ispis sadržaja fajlova (kao type u DOS-u) |
cat -b <lista fajlova> | numerisanje svih ne-blanko linija izlaza naredbe cat i to počev od 1 |
cat -n <lista fajlova> | numerisanje svih linija izlaza naredbe cat i to počev od 1 |
cat -s <lista fajlova> | zamena svih višestrukih blanko linija jednom linijom |
cat /etc/passwd | more | spisak svih login-a na alasu |
cat > <fajl> | upis karaktera koji se unose sa tastature u fajl do pritiska ^C, ali se pri tom prethodni sadržaj fajla gubi |
cat >> <fajl> | dopisivanje karaktera koji se unose sa tastature na kraj fajla |
joe [opcije] <fajl> Editor joe se smatra relativno prostijim po pitanju funkcionalnosti, mada nudi mogućnosti izrade makroa, bookmarkova, rad sa više prozora, kompajliranje. Pomoć se dobija sa ^KH. Izbor opcija se vrši kursorom. Uklanjanje dela ekrana sa uputstvom je sa ^KH.
Neke od opcija u editoru joe su:
Često se koriste i editori vi i emacs koji su standardni za UNIX,
i smatraju su komplikovanijim po načinu rada od editora joe,
a emacs nudi i više mogušnosti u radu.
Fajlovi iz home direktorijuma koji se po defaultu koriste:
.login
izvršava se prilikom svakog logovanja (prijavljivanja)
.logout izvršava se prilikom svakog odjavljivanja
.tcshrcizvršava se pri otvaranju novog shella ako
se koristi tcsh (kao autoexec.bat u DOS-u). Tu se
postavljaju mesg, alias, set…
.bashrc
isto kao .tcshrc samo za shell bash
.forward omogućuje
da primanje pošte bude preusmereno
na drugi nalog. Sam fajl sadrži adrese
(po jedna u svakom redu) kojima će se slati nove poruke.
Ako želimo da pored slanja na druge, nove poruke ostanu i
na tekućem nalogu, u .forward dodaćemo i
adresu tekućeg naloga.
Pri tom neće biti rekurzivne raspodele novih poruka.
Ovo se najčešće radi kada imamo više naloga,
a želimo da čitamo poštu samo na jednom od njih,
i tada se na ostalim nalozima napravi po jedan .forward fajl
u kome piše samo adresa ciljnog naloga. Da li se i gde nekoj osobi
pošta forwarduje vidi se pomoću naredbe finger.
.history
fajl čuva izvestan broj komandi koje su
poslednje korišćene, pa ako je
podešeno set history=100, pamtiće se 100
poslednje otkucanih komandi
.plan ovde se navode planovi, a
plan za bilo koju osobu se vidi pomoću finger
DEADJOEto je
poslednji fajl čije editovanje nije uspešno privedeno kraju.
Može se desiti iz raznih razloga da računar na kome se radi
se blokira ili nestane struja, ali ono što je rađeno
nije izgubljeno već se čuva u ovom fajlu.
UNIX spada među stabilnije OS-e.
Ako neki od gore pomenutih fajlova ne postoji, smatra se da je prazan. Ukoliko neko želi da promeni shell u kojem radi, poslaće pismo administratorima (rootu).
wc <lista fajlova> | brojač redova, reči i karaktera u fajlovima ili standardnom ulazu (ako nije navedena lista) |
---|---|
wc -L | ispisuje dužinu najduže linije |
wc -l <lista fajlova> | broji prelaske u novi red |
wc -w <lista fajlova> | broji reči (niz znakova koji ne sadrži tzv. "bele karaktere" ) |
wc -c <lista fajlova> | broji samo karaktere |
du [opcije] < lista_fajlova_direktorijuma > | disk usage - ispisuje informaciju o broju kilobajtima zauzetih od strane pojedinih direktorijuma i fajlova, a ako lista nije navedena, podrazumeva se tekući direktorijum |
du -b | ispisuje se veličina u u bajtovima, umesto u blokobima od 1 KB |
du -a | ispisuje svaki fajl sa njegovom veličinom |
du -s | ispisuje ukupni prostror, umesto prostora za svaki direktorijum |
du ̃ | ispis informacija za user-ov home direktorijum |
du -x | ignori&353;u se svi fajl sistemi sem tekućeg |
df [opcije] [fajl_sistemi] | disk free- ispisuje slobodan i zauzet prostor na montiranim particijama, a ukoliko se ne navedu fajl sistemi o kojima se traze podaci, onda se ispisju podaci o svim fajl sistemima koji su trenutno montirani na Linux-u |
df -a | ispisuje i fajl sisteme sa 0 blokova, koji se po default-u izostavljaju |
df -k | ispisuje veličinu u kilobajtima |
df -tfs | ispisuje informacije samo o fajl sistemima tipa fs |
df -xfs | ispisuje informacije o fajl sistemima koji nisu tipa fs |
quota [-v] | informacije o prostoru na hard disku koji je na raspolaganju |
Prvi disk u naredbi quota sadrži sve fajlove, snimljenu i poslatu poštu… Drugi disk sadrži primljenu poštu (koja stoji u inboxu pinea), kao i sve poruke koje smo odredili za slanje, a koje još nisu poslate.
drwxr-x--x <broj> <vlasnik> <grupa> …
d Oznaka da li je direktorijum.
r Dozvoljeno čitanje.
w Dozvoljeno pisanje.
x Dozvoljeno izvršavanje (izvršnog) fajla ili ulazak u direktorijum.
<broj> Broj linkova na taj fajl.
Prva trojka (rwx) su prava za korisnika, druga trojka (r-x) su prava vezana za korisnike iz grupe, a treća trojka (--x) za sve ostale. Grupu odre|uje administrator (sys adm). Mogu da je čine ljudi koji rade u istoj kancelariji, studenti istog kursa recimo njima treba C kompajler… Administrator (sys adm) ima sva prava u UNIX-u, npr. može bez upozorenja da obriše neku korisnikovu datoteku bez traga. U novijim OS-ovima administratorima se ostavljaju sva prava da mogu da urade bilo šta zbog održavanja sistema, ali će i korisnik saznati za to.
Bitna razlika izme|u DOS-a i UNIX-a je u kraju reda. U DOS-u su to 2 karaktera (CR LF ascii kodovi su: #13 #10), a u UNIX-u samo 1 (LF). CR je Carriage Return (povratak na početak reda, vraćanje bubnja, tj. kolica na pisaćoj mašini ulevo), a LF Line Feed (spuštanje za red niže). ASCII American Standard Code for International Interchange. DOS i kasniji OS-ovi koriste da je novi red CR LF, na COMMODORE-u 64 novi red je bio CR, a u C-u i UNIX-u novi red je LF.
Binarno prenošenje je bit-po-bit. Ali ascii tekst tada ne bi bio dobro prenesen jer bi morao svaki LF da se zameni sa CR LF i obratno. Zato služi ascii prenos. Na primer, neki DOS fajl binarno ima 150 karaktera, a ascii 139.
Nakon pravilnog povezivanja Linux sistema sa Internetom, možete krenuti na krstarenje World Wide Web-om
Iako mnogi misle da je vreme Linux konzole ili DOS-a odavno prošlo, onda imajući u vidu i da Linux konzola po funkcionalnosti nije baš ekvivalent DOS-a (jer je Linux konzola je naprednija), pozabavićemo se nekim tekst browser-ima. U slučaju da sve vreme koje provodite u Linux-u provodite zapravo u X okruženju i ako je Window Manager ili neko desktop okruženje predstavlja Vaš izbor, postoje situacije kada i tekstualni web browser-i mogu biti korisni:
Informacije o brauzeru Lynx mogu da se dobiju na:
Lynx (čita se slično reči <>EM>links, iako znači ris) koriste i napredniji korisnici kompjutera na Linuxu i drugim Unix kompatibilnim operativnim sistemima. To je brauzer za one koji žele brzinu i brzi pristup tekstualnim informacijama.
Lynx je na Linuxu jedan od najbržih brauzera (radi u tekstualnom modu i prvenstveno prikazuje tekst internet prezentacija).
Lynx je stariji po poreklu od Netscape-ovih proizvoda. Potiče iz vremena kada je upotreba Web tehnologije bila usmerena ka prenosu relativno manjih količina naučnih podataka isključivo u tekstualnom formatu u jednostavnom sistemu sa hipertekst vezama.
Lynx je postao standard za sve tekstualne browser-e pod Unix-om i njegov razvoj je nastavljen i isporučuje se gotovo uz svaku distribuciju Linux-a.
Slike se mogu gledati nekim pokazivačima slika, i to samo jedna po jedna ili na pojedinačan način. Čak može da se prikaže i sadržaj Web prezentacije koje su napisane uz pomoć frejmova. (bez obzira na upozorenja tipa da "Vaš brauzer ne podržava frejmove",samo nastavite brzi surf dalje kroz internet prateći linkove koje Vam Lynx pokaže). Lynx može da se koristi u konzoli na Linuxu, ali i pod X Window sistemom, ako koristite neku emulaciju terminal programa kao npr. Xterm ili Rxvt. Ako je Lynx pokrenut u prozoru xterm, možete ga podesiti tako da slike gledate u posebnom prozoru pomoću programa xv.
Ako Lynx pokrenete komandom lynx bez argumenata, on će pokušati da otvori Web stranu koja je zadata kao podrazumevana. Ako ste sami preveli Lynx, to će, verovatno, biti http://lynx.browser.org
Lynx prihvata i više opcija koje utiču na njegovo
ponašanje, a potpuni spisak se može doboti pomoću opcije -?
lynx -?
Tokom krstarenja Web-om posredstvom Lynx-a, najčešće nije potrebno da se upotrebljavaju ove opcije za komandnu liniju.
Lynx može pored ostaloga da služi za izradu internet prezentacija, za čitanje od internet news, slanje emaila ili čitanje emaila ili za upisivanje formulara u internet prezentacijama. Za sve one koji žele brzo i efektivno da dobiju njihove tekstualne informacije sa interneta, dok ih reklame i druge sličice ne zanimaju toliko, preporučujem Lynx. Poznato je još, da ako neka internet prezentacija ne može da se gleda pod Lynx-om, onda sigurno ne podržava HTML standarde i sigurno je vrlo nekvalitetna.
Lynx može da stane i na jednu disketu. Tako ako želite da koristite vrlo stare kompjutere bez hard diska za internet, onda možete sa jednom disketom da pokrenete kompjuter sa Linuxom, a sa drugom disketom da učitate Lynx i opet sa velikom brzinom koristite internet.
Links je vrlo sličan Lynx brauzeru. Ovaj može da pokazuje i tabele na navodno bolji način. Koristi sistem menija, pokazuje boje i može da se koristi u konzolnom načinu rada, pa je zato dosta brz i pregledan.
Links može da se nađe na ovoj adresi:
Mnogi smatraju da je Links naslednik Lynx browser-a. On poseduje i opcije za ispravno prikazivanje horizontalnih tabela i frejmova, ograničenu podršku za JavaScript, padajuće menije a poslednja verzija poseduje i osnovni grafički mod za X-ove.
Links se startuje kao i Lynx:
links www.matf.bg.ac.yu
Links po default-u prepoznaje miša, iako deluje da nema mogućnost skrolovanja. Navigacija pomoću tastature je veoma slična Lynx-ovoj.
Ovde treba reći da je kretanje po stranici korišćenjem tastera 'up' i 'down'
keys pomalo nespretno ukoliko se stranica sastoji od horizontalnih tabela, pošto
se Links kreće po linkovima prve kolone, zati druge kolone, pa treće itd.. Lynx-ova
opcija sa ' 'number links' bi načinila čuda,
ali na žalost nije inplementirana.
Zato koristite <SPACE> .
Još jedan problem se može javiti usled tabela, a to je da će neke stranice biti
preširoke za standardni 80x40 prozor terminala.
U ovom slučaju moraćete da skrolujete
horizontalno ili da povećate prozor terminala.
Links koristi tastere [
i ] za tu funkciju.
Pritisnite <ESC>
taster da bi aktivirali meni bar (ili kliknite
na prvu liniju u terminalu sa vašim mišem)
i koristite tastere sa strelicama
za navigaciju.
Podmeniji se aktiviraju sa tasterom <ENTER>
a zatvaraju sa tasterom <ESC>.
Sva podešavanja se odvijaju
preko ovih menija, pa ne bi trebalo da direktno editujete
' ̃/.links/links.cfg'
, osim za download_dir directory
opciju da bi podesili
default download direktorijum ili da bi podesili
plugin-e.
Kao i Lynx, Links poseduje '-dump' opciju za konvertovanje HTML fajlova u obične tekstualne fajlove. Pošto Links podržava horizontalne tabele, konačni tekstualni fajl izgleda nešto sređenije nego sa Lynx-om.
Postoji i 'eksperimentalna' verzija Links-a, ELinks sa poboljšanim rukovanjem Cookie-ja i još nekim poboljšanjima.
Raspored tastera je prikazan u README fajlu u '/usr/share/doc/links-version', a ostale informacije možete skupiti pomoću naredbe man links i Links User Reference Manual.
Statusi procesa u komandi ps:
D Uninteruptible sleeping.
R Runnable.
S Sleeping.
T Stopped or Traced (suspended).
Z Zombie.
Suspendovanje procesa vrši se pritiskom na ^Z.
UNIX korak dalje
U DOS-u environment se setuje sa: set. U UNIX-u je slično.
Poziv jednog skripta iz drugog vrši se prostim navo|enjem imena prvog skripta u drugom. Recimo da želimo da skript bbb pozovemo iz skripta aaa. Tada u jednom redu skripta aaa navedemo bbb. Naravno, oba fajla, i aaa i bbb, moraju biti izvršni, tj. moraju imati parametar x me|u pravima korisnika. Poziv jednog skripta iz drugog može se izvršiti i naredbom exec <skript>, jedino što se u tom slučaju bukvalno prelazi na taj skript, dok pozivajući prestaje sa izvršavanjem (isto kao poziv drugog batch fajla bez komande call u DOS-u).
Kada se startuje skript u okviru koga on sam sebe poziva (rekurzivno), tada će se startovati puno procesa (trebalo bi beskonačno mnogo, ali postoji ograničenje od nekoliko desetina). Da se ne bi ubijalo nekoliko desetina procesa naredbom kill -9 (usput, neki procesi će tako postati zombie), samo se ubije celokupan posao (job) naredbom %<broj>.
U starijim verzijama LINUX-a skript se startuje pomoću sh <skript>, pa je takav i poziv jednog skripta u okviru drugog.
![]() |
Instalacija Mandrake 9.0 |
![]() |
Start | ![]() |
Programiranje 1 |