Algoritam

POSTUPAK RESAVANJA PROBLEMA POMOCU RACUNARA

moze se podeliti na sledece korake:

  1. razumevanje problema
  2. izgradnja modela
  3. formiranje algoritma
  4. provera ispravnosti algoritma
  5. realizacija (impplementacija) algoritma (tj. pisanje programa)
  6. testiranje programa
  7. sastavljanje dokumentacije

Uzi smisao termina programiranje obuhvata samo korake 5 i 6.

RAZUMEVANJE PROBLEMA

  1. uociti terminologiju koja iskoriscena u formulaciji problema
  2. (npr. proveriti simetricnost crno-bele slike – uociti termin simetricnost matrice)

  3. uociti sta je dato i sta je ulaz
  4. uociti sta se trazi i sta treba da bude izlaz
  5. uociti eventualna ogranocenja u formulaciji, a koja su vezana za dopustene/nedopustene metode i operacije

(npr. resiti problem simetricnosti bez upotrebe pomocnih matrica ili resiti zadatak ne koristeci staticki niz)

IZGRADNJA MODELA

  1. uociti slican problem za koji postoji resenje, odnosno pokusati naci matematicku strukturu koja odgovara resenju realnog problema

npr. obracunavamo plate zaposlenih u 12 meseci i znamo da imamo 20 radnika => upotrebicemo tabelu 20x12, odnosno matricu

20x12

pretrazujemo recnik srpskog jezika i izdvajamo sve termine koji pocinju na slovo đ i duzine su tri => nekorisno

je da koristimo povezanu listu, vec uredjeno binarno stablo ili hes tabelu

FORMIRANJE ALGORITMA

Konstruisati efikasan algoritam , odnosno dati skup preciznih uputstava kako doci do resenja zadatog problema

Algoritmi se mogu opisivati: blok-shemom (dijagramom toka), prirodnim jezikom, pseudo-jezikom.

PROVERA ISPRAVNOSTI ALGORITMA

Teorijski i prakticno ovo je jedan od najslozenijih koraka meedju ovih 7.

Sastoji se u analizi slucajeva i analizi ponasanja algoritma.

Naime, analizom problema mogu se ustanoviti razliciti slucajevi (vrednosti ulaznih podataka) u kojima se algoritam razlicito ponasa.

REALIZACIJA ALGORITMA

Ovaj korak se cesto naziva i implementacija algoritma ili kodiranje algoritma.

U stvari ovaj korak se odnosi na prevodjenje algoritma na neki programski jezik, odnosno u oblik koji je razumljiv za racunar.

SASTAVLJANE DOKUMENTACIJE

Korektno napisana dokumentacija treba da sadrzi razna uputstva o samom programu:

  1. opis problema koji se resava (npr. izracunavanje prosecne plate jedne firme u toku 12 meseci)
  2. izgled ulaznih/izlaznih podataka (ulaz je datoteka ciji svaki red je oblika: ime i prezime_radnika JMBG redni_br_meseca plata_tog_meseca, a izlaz je HTML dokument koji opisuje tabelu ciji savki red sadrzii JMBG i prosek plate tog radnika i razliku u odnsu na prosek svih plata)
  3. blok-shemu (dijagram toka) algoritma
  4. opis procesa formiranja algoritma
  5. test primere i rezultate testianja
  6. detaljne opise formata u programu
  7. opis postupka prevodjenja programa i uputstvo za neke specificne situacije

Poenta korektno napisane dokumentacije: da autor programa i nakon godinu dana i hiljade drugih program moze da se snadje u sopstvenom programu, kao i da njegov kolega koji nije ucestvovao u formiranju programa moze da vrsi dopune ili izmene programa bez obzira sto nije prvi autor programa.

OPIS ALGORITAMA PRIRODNIM JEZIKOM

Opisati prirodnim jezikom detaljno, precizno i nedvosmisleno korake pri resavanju problema, vodeci racuna o redosledu operacija. koji se izvrsavaju.

OPIS ALGORITAMA PSEUDO JEZIKOM

Pseudo jezik je neformalna kombinacija prirodnog jezika i nekog programskoj jezika. Pri upotrebi pseudo jezika mora se voditi racuna da se jezicke konstrukcije koriste uvek na isti nacin i da budu pracene objasnjenjima (ako je potebno).

OPISIVANJE ALGORITAMA BLOK SEMOM

Za ovaj oblik opisa koriste se graficki simboli ciji je opis propisan ISO standardom. Tekst koji opisuje obradu se zapisuje unutar grafickih simbola. Tok rada algoritma se opisuju linijama koje povezuju graficke simbole koji reprezenuju obradu.

 

 


Naslovna Primene računara

e-mail: Jelena Grmuša