Kratak uvod u LaTex

Procesiranje TeX datoteka u Linux-u

Proces formiranja dokumenta i štampanja u LaTeX-u

1. formiranje ASCII teksta (bez kontrolnih karaktera) u nekom editoru i snimanje datoteke sa ekstenzijom tex u nazivu datoteke (npr. mojtekst.tex)
2. obrada ulazne tex datoteke programom LaTeX, čime se dobija dvi datoteka (npr. mojtekst.dvi)
   Datoteka mojtekst.dvi nije ASCII datoteka i nije čitljiva kao š to su pomoćne datoteke koje su pri tom nastale (npr. mojtekst.log,...).
   dvi naziv je skraćenica od device independent u značenju nezavisan od uređaja. Dakle, istu dvi datoteku mogu da koriste razne verzije LaTeX-a za dalju obradi i dobijanje izlaza na različitim uređajima, a svi ti izlazi (na monitoru, laserskom štampaču, ink-jet,...) će biti identični.

tex -> ps
• dvips   mojtekst.dvi
  (->   mojtekst.ps)
ps -> pdf
• ps2pdf   mojtekst.ps   mojtekst.pdf

 

ili
• pdflatex (man pdflatex): pdflatex primer.ltx
• dvipdf (dvipdf --help): dvipdf primer.dvi

 

tex -> HTML
• latex2html (formule se prikazuju u HTML-u kao umetnute slike) http://www.ctan.org/tex-archive/support/latex2html/

Uputstvo za LaTex2e (detaljno uputstvo na engleskom jeziku)

SOFTVER

• EmTeX
• MikTeX

Viewer-i
• DVI viewer

Matematički fakultet i paketi za TeX
• MSP
• Konferencija SAVREMENA GEOMETRIJA I SRODNE OBLASTI

SAŽETI UVOD U LaTeX

Minimalni TeX dokument glasi:

\documentclass{article}
\author{Prezime i ime}
\title{Naslov}
\begin{document}
\maketitle
\section{Uvod}
...
\end{document}

Nakon prevođenja dobija se tekst u formatu::

Naslov

Ime i prezime

October 05,2006

Tekst koji treba da se odštampa unosi se između komandi

\begin{document}
\end{document}

Na primer, da bi odštampali rečenicu Ovo je neki tekst, treba u editoru otkucati
\documentclass{article}
\begin{document}
Ovo je prvi tekst
\end{document}

Između komandi \documentclass{article} ... \begin{document} mogu se unositi komande koje određuju kako će tekst biti formatiran i taj deo izvorne LaTeX datoteke se naziva preambula.

Tekst koji bi otkucali nakon komande \end{document}, tekst procesor neće uzimati u obzir.

Prvi red ulazne datoteke sadrži komandu \documentclass{...} ( u verziji LaTeX 2_ε) ili \documentstyle{...} ( u verziji LaTeX 2.09). Argument ove komande je naziv klase/stila na osnovu kog će se formatirati dokument. Klase/Stilovi su posebne datoteke (npr. article.cls za klasu ili article.sty za stil) na osnovu kojih se određuju dimenzije stranica dokumenta, margine, prored, veličina i tip fonta, naslova, fusnote i mnogo toga još. Osnovni stilovi koji se najčešće koriste su article, report, book. Stil article se koristi za kraće tekstove tipa članci ili naučni radovi, stil report se koristi za duže tekstove koje sadrže poglavlja, stil book namenjen je pisanju knjiga. Jedan isti dokument kome se u izvornoj datoteci promeni samo komanda koja se odnosi na klasu/stil, promeniće svoj izgled ako se ponovo odštampa.

Komandom \maketitle dobija se posebna naslovna strana. Ona se najčešće navodi neposredno iza \begin{document}.

Komande\author, \title, \date mogu se nalaziti bilo gde ispred \maketitle.

Komande u LaTeX-u

Komande u LaTexu često počinju znakom \ (backslash) iza kog slede slova. LaTeX je osetljiv na razliku malih i velikih slova, te \alpha, \Alpha, \ALpHA predstavljaju tri različite komande.

Iza komandi koje se sastoje od \ i slova mora se nalaziti razmak ili znak koji nije slovo. Na primer, korektno je pisati \beta\omega, ali i \beta \omega. Ispravno je i pisati \omega987 i \omega 987. No, samo \omega abc je ispravan zapis, dok \omegaabc nije. Belina iza komande u ulaznoj datoteci se ne pojavljuje u završnom dokumentu, tako da vodite računa i o tom svojstvu tekst procesora.

Osim znaka \ još neki karakteri se interpretiraju kao komande: $ # & ^ _ ~ % { }.

{ } se koriste da ograde deo teksta na koji deluje neke komande ili da ograde argumenti nekih komandi.
Na primer {\em isticanje teksta unutar zagrada} ili \begin{document}

$ se koristi kao početak i kraj matematičke formule u tekstu.
Na primer, Obrazac Pitagorine teoreme $a^2 + b^2=c^2$ odnosi se na pravougli trougao.

& se koristi pri formiranju tabela.

^ se koristi za dobijanje eksponenata u matematičkim formulama.
Na primer, $x^{2y}$ se prikazuje kao x^2y

_ se koristi za dobijanje indeksa u u matematičkim formulama.
Na primer, $x_{2j}$ se prikazuje kao x_2j

# je znak za parametar u definicijama makroa

~ se koristi da obezbedi razmak među rečima, bez prelaza u novi red.
Na primer, ako se otkuca Gdin~Pera, onda se na izlazu dobija Gdin Pera, ali su obe reči Gdin i Pera u istom redu

% se koristi kao oznaka za kojom sledi komentar koji se ne prikazuje u izlaznoj (.dvi) datoteci

LaTeX celine

Podela dokumenta na manje celine kao što su glave, odeljci, paragrafi,... vrši se automatski u LaTeX-u upotrebom odgovarajućih komandi sa sledećeg spiska

\part

\chapter

\section

\subsection

\subsubsection

\paragraph

\subparagraph

Svi elementi sa gore navedenog spiska (osim \part) su u hijerarhji, tj. svaki je sadržan u elementu koji je ispred njega u spisku. Na primer, glava koja se dobija komandom \chapter deli se na odeljke komandom \section. Odeljci se dalje dele komandama \subsection. Svi elementi su delovi book, report klase/stila, dok u stilu article ne postoji komanda \chapter.

Naredbom \section{Naziv poglavlja} vrši se dodavanje novog poglavlja koje se nakon prevođenja programskim paketom TeX automatski numeriše prvim sledećim rednim brojem.

Naredbom \subsection{Naziv poglavlja} vrši se dodavanje novog podpoglavlja koje se nakon prevođenja programskim paketom TeX automatski numeriše odgovarajućim rednim brojem za podpoglavlje.

Ako postoji potreba da se ukaže na deo teksta iz nekog drugom poglavlju, onda se označi to ciljano poglavlje labelom. Na primer, posle naredbe početka poglavlja doda se naredba \label{oznaka}, a u svakom drugom poglavlju koje se poziva na njega stavimo referencu instrukcijom \ref{oznaka}, gde oznaka je proizvoljna niska koju autor teksta bira i jedinstveno je dodeljuje tom poglavlju.

LaTex stilovi i specijalni karakteri

Slova nacinalnih abeceda koji nema u engleskoj abecedi su tzv. slova sa akcentima (dijakritički karakteri) i ona se dobijaju zadavanjem komande koja postavlja akcenat na slovo.

Č se dobija kao \v{C} ili \v C
č se dobija kao \v{c} ili \v c

Ž se dobija kao \v{Z} ili \v Z

ć se dobija kao \'{c} ili \' c ili \'c

Đ ili đ se dobija komandama \Dj ili \dj koje se prethodnoi definisu u preambuli kao
\def \dj{d\kern-0.4em\char"16\kern-0.1em}
\def \Dj{\mbox{\raise0.3ex\hbox{-}\kern-0.4em D}}

LaTex komande za formatiranje teksta

Blok matematičkog teksta

LaTex komande - razno

Kreiranje spiskova ili listi u LaTex dokumentu

LaTex fusnote

LaTex tabele

Jelena Grmuša

Programiranje 1