Mašine koje se mogu programirati

Charles Babbage (Čarls Babidž) (1791-1871) bio je poznati engleski matematičar, filozof i inženjer, profesor na Kembričkom univerzitetu. Često se naziva i "ocem računarstva" zbog svojih zasluga u razvoju računara. Mnogo su manje poznate njegovi mnogobrojni drugi doprinosi, kao što je, na primer, standardizacija cena poštanskih usluga.
Godine 1822. su Čarls Babidž i njegov prijatelj Džon Heršel (John Herchel) naišli na mnogo grešaka proveravajućo ručno izračunate podatke za Astronomsko društvo. Tada je Babidž, navodno, izjavio: "Volelo bih da su ova izračunavanja obavljena na paru!". Te godine on je počeo da radi na diferencijalnoj mašini koja je trebalo da automatski izračunava vrednost polinomijalnih funkcija do šestog stepena. Njegov rad je finansirala Britanska vlada, ali on nikada nije uspeo da završi projekat. Krajem XX veka diferencijalna mašina je konstruisana po Babidžovim nacrtima i uspela je da obavi izračunavanja sa tačnošću od 31 cifre.
Bez obzira što nije uspeo da relizuje projekat diferencijalne mašine, Čarls Babidž je počeo da radi na projektu analitičke mašine. U ovom projektu on je razvio mnoge ideje koje su implementirane u modernim računarima. Na primer, mašina je imala skladište za numeričke podatke koje je moglo da primi 1000 promenljivih, a svaka od njih da bude zapisana sa 50 cifara. Aritmetičke operacije su se obavljale u "vodenici". U zavisnosti od vrednosti međurezultata izvršavanje bi moglo imati i alternativne puteve. Programi koji su upravljali radom vodenice bili su ispisani na bušenim karticama. Bilo je predviđeno da se rezultati izračunavanja izdaju na mašini za slaganje. Sve operacije su se izvršavale isključivo mehanički.

U Vikipediji


Augusta Ada King, Countess of Lovelace (1815-1852) (Ada Avgusta, grofica Lavlejs), ćerka lorda Bajrona, je najzaslužnija za opis analitičke mašine Čarlsa Babidža preko koga je Babidžov rad postao poznat široj javnosti. Ada Avgusta je bila veoma talentovani matematičar, lično je poznavala Čarlsa Babidža i jedno vreme sa njim sarađivala. U toku devet meseci 1842. i 1843. godine je prevodila beleške jednog italijanskog matematičara o Babidžovoj analitičkoj mašini. Uz taj prevod je dodala i svoje beleške koje su sadržale detaljno opisan metod za izračunavanje Bernulijevih brojeva uz pomoć ove mašine. Mnogi istoričari njene beleške nazivaju prvim računarskim programom. Priznajući njene zasluge, Ministarstvo odbrane SAD-a je 1977. godine jedan programski jezik nazvalo njenim imenom - Ada.

U Vikipediji

Dokument:
URL:
Autor: Cvetana Krstev
Poslednja izmena: