Charles Babbage (Čarls Babidž) (1791-1871) bio je poznati engleski
matematičar, filozof i inženjer, profesor na Kembričkom univerzitetu.
Često se naziva i "ocem računarstva" zbog svojih
zasluga u razvoju računara. Mnogo su manje poznate njegovi mnogobrojni drugi doprinosi,
kao što je, na primer, standardizacija cena poštanskih usluga.
|
|
Godine 1822. su Čarls Babidž i njegov prijatelj Džon Heršel
(John Herchel) naišli na mnogo grešaka proveravajućo ručno izračunate podatke
za Astronomsko društvo. Tada je Babidž, navodno, izjavio: "Volelo bih da su ova
izračunavanja obavljena na paru!". Te godine on je počeo da radi na diferencijalnoj
mašini koja je trebalo da automatski izračunava vrednost polinomijalnih funkcija
do šestog stepena. Njegov rad je finansirala Britanska vlada, ali on nikada nije
uspeo da završi projekat. Krajem XX veka diferencijalna mašina je konstruisana
po Babidžovim nacrtima i uspela je da obavi izračunavanja sa tačnošću od 31 cifre.
|
|
Bez obzira što nije uspeo da relizuje projekat diferencijalne mašine, Čarls Babidž
je počeo da radi na projektu analitičke mašine. U ovom projektu on je razvio mnoge ideje
koje su implementirane u modernim računarima. Na primer, mašina je imala skladište za
numeričke podatke koje je moglo da primi 1000 promenljivih, a svaka od njih da bude zapisana
sa 50 cifara. Aritmetičke operacije su se obavljale u "vodenici". U zavisnosti od
vrednosti međurezultata izvršavanje bi moglo imati i alternativne puteve. Programi
koji su upravljali radom vodenice bili su ispisani na bušenim karticama. Bilo je
predviđeno da se rezultati izračunavanja izdaju na mašini za slaganje. Sve operacije
su se izvršavale isključivo mehanički.
|
|