Automatizacija računanja

Sve do XVII veka računanje, ma kako složeno, obavljalo se ručno. Za složena naučna izračunavanja na raspolaganju su bile tablice integrala, logaritama i trigonometrijskih funkcija koje su, takođe ručno, izrađivali timovi ljudi.
Prvi mehanički kalkulator konstruisao je Nemac Wilhelm Schickard (Vilhelm Šikard) (1592-1635) za potrebe izračunavanja astronomskih tablica. Mašina je mogla da sabira i oduzima šestocifrene brojeve, a u slučaju prekoračenja oglašavalo se zvonce. Savremenici nazivaju ovu spravu "sat za računanje".
Veliki doprinos automatizaciji procesa računanja dao je francuski matematičar, fizičar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal) (1623-1662). On je bio "čudo od detete" čijim se obrazovanjem bavio njegov otac. Dao je veliki doprinos matematici i fizici. Zbog svega toga jedan programski jezik koji je nastao 70-tih godina XX veka nazvan je paskal.
Blez Paskal je 1642. godine kada je imao samo 19 godina otpočeo rad na mehaničkom kalkulatoru koji se naziva Pascaline. On je tada pomagao svom ocu koji je bio skupljač poreza i želeo je da mu olakša posao. Prvi model je izrađen 1645. godine, a 1652. godine izrađeno je već 50 prototipova, od kojih je više od 12 prodato. Cena i složenost mašine onemogućili su dalju proizvodnju, kao i činjenica da je samo Paskal lično mogao da je popravi. U to vreme, on je već imao druga naučna interesovanja.
Paskalov kalkulator je bio decimalna mašina, što je bio nedostatak jer u to vreme francuski novčani sistem nije bio decimalni. Njegov rad se zasnivao na zupčanicima. Kasnije verzije su imale 8 zupčanika, što znači da je kalkulator mogao da računa sa vrednostima do 9,999.999. Zupčanici su se okretali samo u jednom smeru pa direktan rad sa negativnim brojevima nije bio moguć, već se za negativne brojeve koristio takozvani "komplement (do 9) broja".

U Vikipediji

I nemački matematičar i filozof Gottfried Wilhelm Leibniz (Gotfrid Vilfelm Lajbnic) (1646-1716) je bio "čudo od deteta". Upisao se na univerzitet sa 15 godina, a diplomirao sa 17. Navodno je jednom izjavio "da je nedostojno izvanrednih ljudi da gube dragoceno vreme na poslove izračunavanja koji bi se mogli poveriti bilo kome ako bi računanje obavljala mašina".

Lajbnic je 1671. godine izumeo spravu - računaljka s bubnjem (Stepped Reckoner) - koja je mogla da obavlja sve četiri osnovne aritmetičke operacije, kao i da izračunava kvadratni koren. Sve ove operacije izvodile su se ponavljanjem operacije sabiranja. Više ovakvih mašina je izrađeno pod Lajbnicovim rukovodstvom, ali uspeh nije bio baš veliki jer operacija prenosa prilkom računanja nije u potpunosti automatizovana. Ipak, mašina je Lajbnicu donela izbor u Londonsko kraljevsko društvo 1673. godine.

U Vikipediji

Prvi zaista uspešni kalkulator je kreirao Šarl Savijer Tomas de Kolamr (Charles Xavier Thomas de Colmar) (1785-1870) 1820. godine koji je nazvan aritmometar. On je mogao da sabira, oduzima i množi, a i delio je uz intervenciju korisnika. Ove velike sprave (zauzimale su ceo sto) ušle su u široku upotrebu i prodavale su se još 90 godina.
Slični kalkulatori koristili su se na Matematičkom fakultetu još 70-tih godina XX veka za izračunavanja u okviru predmeta Numerička analiza.