Istorijat nastanka racunara

Prva generacija računara

Na Pensilvanijskom univerzitetu je za balistička izračunavanja za potrebe vojske SAD-a izgrađen računar EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer). Ovaj računar je isporučen naručiocu 1949. godine. Na njemu su radili John Presper Eckert (Džon Ekert), John William Mauchly (Džon Močli) i John von Neumann ili Neumann János (Džon fon Nojman). Konstrukcija ovog računara se zasniva na izveštaju koji je 1945. godine napisao Džon fon Nojman u kome je opisao logički projekat računara sa uskladištenim programom u kome bi instrukcije računara bile uskladištene na isti način kao i podaci, tako da sama mašina može da menja i podatke i programe. Na ovakvoj zamisli se zasnivala konstrukcija računara u narednim godinama, pa je poznata kao fon Nojmanova arhitektura. EDVAC-ova memorija je koristila akustične linije za kašnjenje, aritmetika je bila binarna, računar je imao 1024 reči od 44 bita, magnetna traka je korišćena za ulaz i izlaz. Brzina sabiranja je bila 864 mikrosekunde, a množenja 2200 mikrosekundi.
	Veća slika
Na Pensilvanijskom univerzitetu je razvijen i računar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer). Razvili su ga John Presper Eckert (Džon Ekert) i John William Mauchly (Džon Močli). Njegova proizvodnja je počela još u vreme Drugog svetskog rata, 1943. godine, a počeo je sa radom 1946. godine i bio u upotrebi sve do 1955. godine. Zasnivao se na 10-cifarskoj dekadnoj reči. Sadržao je 18000 vakuumskih cevi, oko 70000 otpornika i 5 miliona zavarenih spojnica. Zauzimao je oko 167 metara kvadratnih. Za ulaz i izlaz su se koristile bušene kartice. ENIAC je bio računar koji se mogao programirati, ali ne na način na koji je to danas moguće. Da bi se njegov program promenio trebalo je promeniti glavna programska kola što je zahtevalo mnogo znanja i vremena.
	Veća slika
UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer) je bio prvi računar koji je ušao u komercijalnu upotrebu. Razvila ga je kompanija koju su osnovali Džon Ekert i Džon Močli, konstruktori ENIAC i EDVAC računara, koji su bili i glavni dizajneri ovog računara. Ovo je bio prvi računar od koga je proizvedeno više primeraka, od kojih je prvi instaliran 1951. u Birou za popis stanovništva SAD-a 1951. godine. Peti računar iz ove serije je koristila kompanija CBS (Columbia Broadcasting System) za predviđanje rezultata predsedničkih izbora. Na osnovu 1%-og uzorka oni su ispravno procenili da će na izborima pobediti predsednički kandidat Eisenhower (Ajzenhauer). Ovaj računar je bio težak 29000 funti (oko 13 tona), imao je 5200 vakuumskih cevi i obavljao je 1900 operacija u sekundi, a časovnik mu je radio brzinom od 2.25MHz. Zauzimao je 35.5 metara kvadratnih prostora. Imao je memoriju na principu linija za kašnjenje, radio je dekadno (koristo je binarno kodiranu decimalnu aritmetiku), a kao memorijsku jedinicu uveo je magnetne trake. Prvi UNIVAC računari su se veoma dugo koristili čak i onda kada su postali tehnološki zastareli. Biro za popis je koristio dva UNIVAC I računara do 1963. godine, a jedna komapanija za osiguranje iz SAD-a je svoj UNIVAC računar prestala da koristi tek 1970.godine, posle trinaest godina korišćenja.
	Veća slika

U vreme nastanka računara prve generacije ušli su u upotrebu termini hardware da označe računar i svu pridruženu opremu, a programi, odnosno skup instrukcija koje upravljaju radom računara software. Softver prve generacije računara je pisan na mašinskom jeziku. Svaki računar je imao svoj mašinski jezik koji je bio usklađen sa elektronskim komponentama tog računara. Programeri koji su pisali programe na mašinskom jeziku pisali su binarni kod za beleženje instrukcija, za adresiranje memorije i za beleženje podataka. Programiranje na mašinskom jeziku bilo je veoma teško i podložno greškama. Rani računari su mogli da izvršavaju samo jedan po jedan program, a posle završetka rada jednog programa, računar je morao da se dovede u pošetno stanje da bi moglo pošeti izvravanje drugog programa.

Dokument:
URL:
Autor:	Cvetana Krstev
Poslednja izmena: