Primene računara (4. godina/ R smer)

A1 Navesti primer izračunavanja nk (k > 10) sa manjim brojem množenja nego u algoritmu Stepen_kvadriranjem (n, k) u glavi 8.2.

REŠENJE:

Algoritam Stepen (n,k) (glava 8.2)  n^k=n*n^k-1=> O(k)
 

Broj množenja ne zavisi od n (zavisi od k).
Ako se više puta pojavljuje drugi slučaj n^k=n*(n^(k-1)/2)²,k je neparan broj, onda ukupan broj množenja je veći, a najgori slučaj je za k=2^m-1 (tj. česta pojava drugog slučaja).
Pogledajmo primer  najmanjeg k koje ispunjava uslov iz formulacije k > 10 i k=2^m-1,tj. m=4, k=15:

      Stepen_kvadriranjem (n, k) za k=15: n¹⁵= n* (n⁷)²=n* (n*n⁶)²= . . . = n* ( n* (n*n²)²) ²   => šest množenja
      Ali, na primer n¹⁵=( ( (n² ) ² * n)³ => pet množenja

A2 Fibonačijevi brojevi su definisani sledećom diferencnom jednačinom:     F( n ) = F( n-1 ) + F( n-2 ), ( n > 2 )      F(1) = F(2) = 1 Dokazati da se svaki prirodan broj n > 2 može predstaviti u obliku zbira najviše log2 n različitih Fibonačijevih brojeva. b) Konstruisati algoritam za određivanje takve predstave datog broja n.

REŠENJE:

a) Dokaz principom matematičke indukcije:

     baza:      n=3    F(1)=F(2)=1, F(3)=2, F(4)=3 => n=F(4) && 1<log₂ 3
     induktivna hipoteza: Za sve brojeve k manje od n važi
                                 (IH) prirodan broj k > 2 može se predstaviti u obliku zbira najviše log₂k-1 Fibonačijevih brojeva

     Dokaz:
           Dakle,postoji k:  F(k)<=n<F(k+1)      =>F(k) > n/2
                                      /* supr. pretp. F(k)<=n/2. Kako je F(k-1) < F(k) za k>2, onda je F(k-1) < n/2
                                            Odatle, F(k+1)=F(k)+F(k-1) < n/2 + n/2 =n što je kontradikcija sa n< F(k+1)  */

         Po (IH) za broj (n-F(k))potrebno je <= log₂ (n-F(k)) razl. Fibonač. brojeva
         Kako je  n-F(k)< F(k),  /* jer iz gore dokaznog svojstva F(k) > n/2 => 2*F(k)>n => F(k) > n-F(k)) */
           onda F(k) ne učestvuje u reprezentaciji broja n-F(k) Fibonačijevim brojevima, te se za broj n= F(k) + (n-F(k))
           koristi <= 1 + log₂ (n-F(k)) razl. Fibonač. brojeva.
           Kako 1+ log₂ (n-F(k))=log₂2 + log₂(n-F(k))=log₂(2n - 2 F(k)) = log₂(n + ( n- 2F(k))< log₂n (jer n-2F(k) <0 po gore dokazanom)
 

b)

   Algoritam Predstava (n)
   input:  n /* n>2 */
   output: reprezentacija broja n kao sume Fibonačijevihbrojeva*/
    {
         f1=1;  f2=1;
         while (f2 <= n) {d=f1+f2; f1=f2; f2=d;}   /* naci k: f(k)<=n < f(k+1) */
         while (n>0)  {  if (n-f1>=0) { stampaj f1; n=n-f1;} d=f2-f1; f2=f1; f1=d;}
    }
 
 

A3 Pokazati kako se kvadrat kvadratne matrice reda dva može izračunati pomoću pet množenja.

REŠENJE:

    Algoritam vrsta * kolona zahteva n³množenja,Vinogradov algoritam n³/2 + n² množenja.
   Za n=2 to je 8 množenja. Štrasen je otkrio da je potrebno sedam množenja elemenata da bi se izračunao proizvod ma koje dve matrice reda dva. (obavezno pogledati poglavlje 8.5.2)
    Ako se radi o množenju dve iste matrice reda dva,tj. kvadriranju, onda je dovoljno izračunati pet proizvoda:

1.      a²
2.       bc
3.     d²
4.     b(a+d)
5.     c(a+d)

=

A4 Dato je n realnih matrica M1, M2, . . . , Mn. Matrica Mi je dimenzije ai× ai+1, 1 <= i <= n. Pretpostavimo da se proizvod matrica dimenzija ai × ai+1 i ai+1 × ai+2 izračunava algoritmom složenosti O ( ai ai+1ai+1) . U proizvodu M1M2 . . . Mntreba rasporediti zagrade (i time izabrati redosled množenja) tako da bude minimalan ukupan broj operacija. Konstruisati algoritam za nalaženje optimalnog redosleda izračunavanja proizvoda.

REŠENJE:
   Množenjem matrice M1 sa x vrsta, z kolona matricom M2 sa y vrsta, z kolona dobija se matrica R sa x vrsta, z kolona. Svaki od xz elemenata se dobija tako što se sabere nekih y proizvoda elemenata matrice M1 i M2,tako da je za množenje matrica potrebno ukupno xyz množenja.
   U proizvodu M₁M₂ .. . M_n  zagrade se mogu postaviti na više načina, a rezultujuća matrica ne zavisi od rasporeda zagrada (asocijativnost za proizvod matrica). Ali, ukupan broj množenja brojeva (elemenata matrica,ali i međurezultata) zavisi od rasporeda zagrada.
   Neka je Opt[i, j] broj operacija u optimalnom množenju matrica M_iM_i+1 . . . M_j
Tada je:
 

A5   Euklidov algoritam određuje najveći zajednički delilac za prirodne brojeve a0, a1. Na osnovu ideje Euklidovog algoritma, konstruisati algoritam koji pronalazi  bar jedno celobrojno rešenje jednačine a0*x+ a1*y = NZD(a0,a1).

 

Algoritam NZD (a0, a1)
input: a[0], a[1]
output: x, y

 {
      i=0; x[i]=1; y[i]=0;
      i=1; x[i]=1; y[i]=0;
     while ( a[i] % a[i-1] != 0)
       { q=a[i-1] / a[i];
          a[i+1]= a[i-1]- q* a[i];
         x[i+1]= x[i-1]- q* x[i];
         y[i+1]= y[i-1]- q* y[i];
         i++;
      }
    stampaj  x[i], y[i]
  }
 
 
 

  Na primer:  57*x + 33*y = 3
 
 

Dakle, x=-4, y=7

Da li je za svako i>=0 ispunjeno a[0]*x[i]=a[1]*y[i]=a[i] ?

DZ
        i=0 => a[0]*x[0] + a[1]*y[0]=a[0]*1+0=a[0]
        i=1 => a[0]*x[1] + a[1]*y[1]=0+a[1]*1=a[1]

   IH: pretp. da važi za i-1, i, i>=2
        Po algoritmu:          x[i+1]= x[i-1] - q* x[i];
                                        y[i+1]= y[i-1] - q* y[i];
        Dakle,  a[0]*x[i+1]=a[1]*y[i+1]= a[0] * (x[i-1] - q* x[i]) + a[1] * (y[i-1] - q* y[i]) = a[0]*x[i-1] +a[1]*y[i-1] -
- q * (a[0]*x[i] + a[1]*y[i]) = a[i-1] -q* a[i] = (po IH) a[i+1]  => Q.E.D.
 
 

Naslovna - Jelena Grmuša

Primene računara