Geometrija za informaticare
polaganje ispita
Ispit se sastoji iz:
pismenog (ili dva kolokvijuma-zadaci)
usmenog dela (ili dva kolokvijuma-teorija)
Pored toga studenti koji nisu uradili bar dva programerska zadatka na vežbama treba da urade zadatak PresekPravih i još jedan od zadataka 9.2 ili 9.5 do 9.11, po izboru. Ti zadaci se brane na času ili naknadno kod Ane Mitrović (www.matf.bg.ac.yu/~anam). Oni su uslov za upis ocene u indeks i mogu se predati bilo kad kad Ana zakaže odbranu.
Zadaci za pismeni, odnosno kolokvijume su bazirani na zadacima koji su dati kao primeri i vežbanja u skripti.
Za studente koji pismeni polažu preko kolokvijuma broj bodova se računa po formuli
br_bodova =(prvi kolokvijum+ drugi kolokvijum + 2*angažovanje)/2,
i iznosi maksimalno 130, pri čemu prvi i drugi kolokvijum nose maksimalno po 100 bodova.
Angažovanje nosi maksimalno 30 bodova i vrednuje se kroz prisustvo (max. 10 bodova), aktivnost na času (max. 5 bodova) i domaće (max. 15 bodova).
Studentima koji polažu pismeni deo u nekom od ispitnih rokova (do juna 2007, ne računajući taj rok) se takodje dodaju bodovi angažovanja (pri tome maksimalno 100 za pismeni i maksimalno 30 za angažovanje, ukupno 130 maksimalno).
Usmeni deo se može položiti i preko kolokvijuma iz teorije. Studentu koji na taj način položi usmeni biće ponudjena konačna ocena bazirana na rezultatima kolokvijuma (zadaci i teorija) i angažovanja. Student može tu ocenu da upiše bez odgovaranja, a ako njome nije zadovoljan može je popraviti na usmenom.
Seminarski rad nije obavezan već služi da se popravi konačna ocena (po pravilu je povećava za jedan, najviše dva u zavisnosti od težine seminarskog). Teme za seminarski i uputstvo za njegovu izradu možete pronaći ovde (pdf fajl).
Seminarski se može odbraniti i posle položenog pismenog i usmenog.