"Rekurzivne sheme i formalizacija rekurzije kao prvoklasnog člana funkcionalnih jezika"

U suštini svakog funkcionalnog jezika je mali broj primitivnih izraza (funkcija)
i neki metod svođenja izraza do neke normalne forme (poziv funkcije). Da bi iz
minimalne osnove mogli da dobijemo korisne mehanizme (brojeve, operacije, itd.),
potrebno je omogućiti princip rekurzije: funkcije moraju da mogu da zovu same
sebe. U industriji, funkcionalni jezici su obično zgodni kao alati (skripting
jezici) jer dozvoljavaju lakši rad sa podacima u konciznijoj formi. Ove dve činjenice
čine da je priča o optimizaciji rekurzija neophodna, budući da je loše napisana
rekurzija izvor mnogo dinamičkih alokacija, kao i neterminacije programa. Rekurzivne
sheme se pojavljuju kao rešenje za oba ova problema. Osnovna ideja je da razdvojimo
rekurzivne funkcije na dva dela - jedan generalni koji predstavlja osnovu bilo
koje rekurzivne kompjutacije, i drugi specifičan za svaki rekurzivni proces kojim
utičemo na njihov oblik i trajanje. Ove dve osobine se jednostavno definišu već
sa osnovnim znanjem teorije kategorija, što se u Haskell prevodi krajnje prirodno.

O Ubisoftu:

Ubisoft je Francuska kompanija, osnovana 1986. godine, koja se bavi razvojem i
objavljivanjem video igara. Poseduje studije rasprostranjene širom sveta, od
kojih se jedan nalazi u Beogradu. Studio u Beogradu postoji od 2015. i radio
je na mnogim AAA igrama koje su prodavane u milionima primeraka širom sveta.
Poznata je po svojim naslovima kao sto su Assassin's Creed, Far Cry, Rainbow
Six, i mnogim drugim.

O predavaču:

Miroslav Gavrilov je programerski lid u Ubisoftu Beograd gde radi tri godine,
na Riders Republicu i nekoliko trenutno nenajavljenih projekata. Pre toga,
bio je istrazivac saradnik i predavač na UCSB (University of California,
Santa Barbara) pod mentorstvom Bena Hardekopfa u laboratoriji za programske
jezike. Primarna akademske teme su mu automatizovano testiranje kompleksnog
softvera i side-channel analiza. Razvojem igara se polu-profesionalno bavi
punu deceniju, a funkcionalno programiranje mu je omiljena softverska paradigma.