Изашла
је из штампе
књига:
Павле
Младеновић: Математика
и поезија
Омара Хајама,
издавач Alexandria, Ваљево 2007.
Омар
Хајам (1048–1131) –
математичар,
астроном,
филозоф и
песник, за
живота је од
својих
савременика
добио почасне
титуле Цар
филозофа запада
и истока и Доказ
истине. Овај
велики
персијски
научник
средњег века,
чија су
достигнућа у
математици и
астрономији
била
неколико
векова
испред његовог
времена,
постао је
познат
западном
свету по рубаијама
– стиховима
''префињене и
тачне форме и
дубоког
смисла'', које
је први
превео
енглески поета
Едвард Фицџералд
у 19. веку. Као
научник
данас је
познат,
углавном,
само
историчарима
науке, а
слава песника
Хајама,
превођеног
на многе
језике и
издаваног у огромним
тиражима,
постала је
непролазна. Све
важније
опште
енциклопедије
и збирке
биографија
познатих
математичара
садрже
податке о животу
и раду
песника и
научника
Омара Хајама.
Књига
Математика
и поезија
Омара Хајама садржи
више
текстова
који
осветљавају
научно стваралаштво
Омара Хајама, додатне
пратеће
текстове, глосаријум
и 365 рубаија у
преводу
Павла
Младеновића. Садржај
књиге се може
видети овде.
Литература
се може
видети овде.
На крају
списка
литературе
се може наћи
списак Хајамових
трактата и
подаци о томе
где се налазе
сачувани
рукописи
(односно
преписи
направљени у
средњем
веку). Избор
рубаија: о
љубави, о Богу,
о
смислу
живота, о вину,
о
пијанству, о
греху, о
смрти, о
рају и паклу, о небу,
о
судбини, о
лицемерју и ''грнчарија''.
У овом избору
датe су
24 од 365 рубаија
које су
наведене у
књизи.
Шта
су о Хајаму
рекли
познати људи:
Колмогоров,
Маргарит
Јурсенар, Путин,
Садек
Хедајат,
Амин
Малуф, Ендрју
Филип Смит (о Фицџералдовом
Рубаијату),
Гете
(генерално о
персијским
песницима), В.П. Бутромејев,
Мехди Аминразави?
Књига
Математика
и поезија
Омара Хајама
може се
купити у
књижари ''Студентски
трг'',
Студентски
трг 6, Београд.
Линкови:
http://hayam.spinners.ru/
Овде се могу
наћи преводи
на руски
језик 836 рубаија.
Напомена у
вези са овим
линком: http://www.spinners.ru/
је
презентација
Свето-Тројицког
манастира
Сергија Радоњешког
(Сергиев Посад,
који је био
познат и под
именом Загорск).