Uvod u računarske mreže i Internet Mrežne usluge i protokoli, Web i navigacija na Web-u

IP adrese

Svaki računar ima fizičku adresu – to je broj koji proizvođač jednoznačno dodeljuje mrežnoj kartici, međutim, van lokalne mreže mašine na internetu se adresiraju isključivo upotrebljavajući IP adresu.

IP adresa je 32bitni broj koja se bično piše u vidu decimalnih brojeva razdvojenim tackom u opsegu od 0-255 (npr, 192.168.0.6).

Jedan računar tipično ima jednu IP adresu, ali po potrebi može ih imati i više. Na primer, ako poseduje više mrežnih kartica, ili mu je dodeljen veći broj virtuelnih IP adresa, može se spoljnom svetu predstavljati kao više različitih mašina.

IP adrese su podeljene u pet klasa od A do E. Svaka klasa može da opisuje različit broj mreža i hostova. Kreiranje podmreža se izvodi da bi se dobio veći broj mrežnih adresa u odnosu na broj koji obezbeđuje IP licenca.

Računari povezani na internet mogu poslati podatke određenoj IP adresi, a ruteri i gateway-ji obezbeđuju dostavu poruke.Ljudi ne mogu lako da upamte brojčane IP adrese, zato se koristi tekstualni ekvivalent IP adrese, na primer alas.matf.bg.ac.rs

Za razmišljanje:

Kako ćete saznati IP adresu studentskog servera alas?

Protumacite rezultat rada komande finger.

Mrežni ID i Host ID

Standardna IP adresa (npr. 128.95.95.178) sastoji se iz četiri dela od po 1 bajta, razdvojenih tačkom. Raspoloživi opseg adresa je od 0.0.0.0 do 255.255.255.255.

Za rutiranje je veoma važna mogućnost razdvajanja mreže od host računara. IP adresa se sastoji iz dva dela: deo koji predstavlja adresu IP mreže (isti za sve računare na jednoj IP mreži) i deo koji predstavlja adresu računara (jedinstven za svaki računar na istoj IP mreži). Prvi deo adrese služi za identifikaciju mreže, a drugi deo za identifikaciju host računara.

PODSEĆANJE: konverzije među brojčanim sistemima

IP adrese mogu biti javne i privatne. Javne dodeljuje InterNIC i mogu se koristiti na Internetu. Privatne adrese su namenjene mrežama koje nisu direktno povezane na Internet i ne mogu se koristiti na Internetu:

10.0.0.0 – 10.255.255.255, 172.16.0.0 – 172.31.255.255, 192.168.0.0 – 192.168.255.255

Rezervisane adrese su:

0.0.0.0 koristi je RIP za rutiranje

255.255.255.255 koristi se za emitovanja, broadcast adresa

127.0.0.1 rezervisano za adresu lokalne petlje (engl. local loopback adress)

Adresa neke mreže se uvek navodi sa maskom podmreže. Na primer: adresa 192.168.10.0 i njenja maska podmreže 255.255.255.0 ili 192.168.10.0/16.

Subnet mask za mreže u klasi A, B i C su redom 255.0.0.0, 255.255.0.0 i 255.255.255.0.

Klasa A IP adresa

Kod ove klase prvi bajt adrese predstavlja mrežu, a preostala tri bajta host računar.

IP adresa koja počinje brojevima između 1 i 127 je adresa klase A.

Ove adrese su binarnog oblika 0*******.x.y.z, opseg im je 1.0.0.0–126.255.255.255 (0.x.y.z i 127.x.y.z su rezervisane), prvi oktet je ID mreže

Klasa B IP adresa

Kod ove klase prva dva bajta adrese predstavlja mrežu, a preostala dva bajta host računar.

IP adresa koja počinje brojevima između 128 i 191 je adresa klase B.

Ove adrese su binarnog oblika 10******.x.y.z, opseg im je 128.0.0.0–191.255.255.255, prva dva okteta pretstavljaju adresu ID mreže

Klasa C IP adresa

Kod ove klase prva tri bajta adrese predstavlja mrežu, a poslednji bajt host računar.

IP adresa koja počinje brojevima između 192 i 223 je adresa klase C.

Ove adrese su binarnog oblika 110*****.x.y.z, opseg im je 192.0.0.0–223.255.255.255, prva tri okteta pretstavljaju adresu mreže

Za klasu D je opseg od 224-239 i za klasu E od 240 do 255.

Binarni oblik adresa klase D je 1110****.x.y.z

Binarni oblik adresa klase E je 11110***.x.y.z

D,E se ređe koriste. Klasa D služi za multicast adrese a klasa E je rezervisana.

Primer: Ako ste konfigurisali interfejs rutera za mrežu klase C i dodelili adresu 230.230.230.0 sa maskom podmreže 255.255.255.0 (jer je to validna maska podmreže za klasu C), pojaviće se problem.

Razlog: Adresa 230.230.230.0 iako izgleda ispravno, ali je to adresa klase D, te uređaj ne bi mogao da ispravno komunicira sa drugim uređajima u podmreži klase C.

Koja je uloga mrežne podmaske?

PODMREŽA

Kreiranje podmreza se izvodi da bi se dobio veci broj mrezni adresa u odnosu na broj koji odredjuje IP licenca

Maska podmreže se koristi od strane IP da bi se razlikovala adresa host računara od adrese mreže.

Maska podmreže za klasu A adresa: 255.0.0.0

Maska podmreže za klasu B adresa: 255.255.0.0

Maska podmreže za klasu C adresa: 255.255.255.0

Rutiranje

Rutiranje je usmeravanje paketa ka IP mreži na kojoj se nalazi odredišni računar.

Savremene tehnologije (e-mail, mobilni telefoni, Internet,…) funkcionišu zahvaljujući upotrebi rutera za prenos podataka od jednog do drugog uređaja.

Ruter (router) = uređaj za posredovanje u komunikacionoj mreži koji služi kao veza među računarima jednog LANa za prenos poruka. U mreži sa više LANova služi kao veza između LANova pri njihovoj komunikaciji.

Glavna uloga rutera je prenos informacija između mreža, mada ruteri mogu da obezbede i osnovni oblik zaštite mreže jer mogu da koriste firewall za zaštitu uređaja.

Postoji više vrsta rutera:

1. Jednostavni ruteri (koji, na primer, povezuju dva računara): Njihov zadatak je da prosleđuju pakete ili do jednog ili do drugog računara.

2. Veći ruteri (koji, na primer, povezuju lokalnu mrežu sa Internetom): Njihov zadatak je da omogućavaju zaštitu računara u mreži od spoljnih uticaja.

3. Veliki ruteri koji se bave velikim protokom podataka na Internetu, opslužujući

milione paketa svake sekunde.

Protokoli predstavljaju softver koji koriste ruteri za prenos podataka.

Protokoli za rutiranje koriste algoritme pomoću kojih se izračunava najbolja putanja od jedne mreže do druge. Svi ruteri održavaju tabele rutiranja koje drugim ruterima omogućavaju prikaz cele mreže i međusobne konekcije. Informacija o topologiji mreže se čuva u tabeli rutiranja.

Ako želite da pregledate tabelu rutiranja pod operativnim sistemom Windows, otkucajte u komandnoj liniji

C:> route print

Možete li protumačiti dobijene podatke i svih sedam linija rezultata?

Na većini Microsoft Windows sistema koji koriste TCP/IP, komanda route print će prikazati trenutnu tabelu rutiranja.

TCP/IP je skup protokola koja sadrži dva glavna protokola, TCP i IP.

TCP=Transmission Control Protocol

IP=Internet Protocol

TCP je protokol transportnog sloja.

IP je rutabilni protokol na sloju mreže.

Postoji jedna specijalna vrsta tabele rutiranja koja se zove podrazumevani prolaz ("Default Gateway"). To podrazumeva sledeću situaciju:

Ako ne postoji definisana druga putanja za destinaciju, pošalji paket do ovog gateway-a za isporučenje.

Ako sistem rutiranja obradi tabelu rutiranja i ne može naći ni jedan drugi podatak koji odgovara destinaciji za paket, prosleđuje se do default gateway-a. Na mreži koja je spojena na Internet, default gateway je obično adresa rutera koji se nalazi kod Internet provajdera.

Mrežne adrese i kolona sa maskama mreža prikazuju vrednosti koje su korišćene za

određivanje da li destinacija odgovara zapisu u tabeli rutiranja. Adrese prolaza (Gateway

Address) i kolone sa interfejsima (Interface) pokazuju gde paketi treba da budu poslati,

dok odeljak metrika (Metric) prikazuje koliko je "skupo" da se pošalje paket, odnosno

koliko zahtevna je ta radnjaa.

Prva linija tabele rutiranja je tzv. podrazumevana vrednost prolaza (engl. Default

Gateway). Na Microsoft Windows TCP/IP sistemu ovaj zapis je uobičajeno upisan od strane sistemskog administratora u Default Gateway polju kada je TCP/IP konfigurisan na sistemu.

S obzirom na rezultat komande C:> route print dopunite sledeću relenicu:

Adresa prolaza (Gateway Address) je adresa rutera sa IP adresom ____________, i on je na mrežu spojen preko interfejsa sa adresom ___________________.

Druga linija je tzv. putanja povratne petlje (engl. loopback route). Adresa 127.0.0 u

prolazu i interfejsu je specijalna vrednost koja se odnosi na lokalni host-računar. Na

Microsoft TCP/IP sistemima ovaj zapis je automatski konfigurisan od strane TCP/IP

softvera.

Treća linija definiše opseg adresa u lokalnom mrežnom segmentu. U II koloni možete uočiti mrežnu masku i identifikovati klasu adrese X. Da li je X=A ili X=B ili X=C?

Ovo pokazuje da bilo koja adresa u mreži klase X može biti nađena u mrežnom segmentu spojenog na interfejs sa adresom datoj u IV koloni. Na Microsoft Windows TCP/IP

sistemu ovaj zapis je dodat kad je interfejsu dodeljena IP adresa IV kolone sa maskom mreže X. TCP/IP softver korisi masku mreže u

kombinaciji sa IP adresom da dobije adresu mreže prikazanoj u prvoj koloni.

Cetvrta linija pokazuje kako tabela rutiranja Microsoft-a definiše da je adresa I kolone zapravo adresa lokalnog hostračunara. Na Microsoft Windows TCP/IP sistemu ovaj zapis je takođe dodat kada je

interfejsu dodeljena IP adresa. Maska u II koloni identifikuje da je ova putanja primenjena samo za pakete adresirane na pojedinačnu adresu I kolone. U III i IV koloni je

adresa prolaza i interfejsa (Gateway and Interface). Dakle, prolaze svi paketi do lokalnog host-računara.

Peti zapis u listi je tzv objavljena adresa (announce address) za lokalnu mrežu. Ovo je zapis koji se automatski dodeljuje interfejsu na Windows TCP/IP sistemu prilikom dodele IP adrese.

Sesta linija je tzv. multi-kast adresa (engl. multi-cast address). Ova putanja je za specijalne aplikacije koje šalju informacije na više od jedne destinacije (broadcast)

Sedma linija je još jedna linija koja je unikatna za tabele rutiranja Microsoft-a. U tabeli

datoj primerom pogledajmo broj u V koloni, tj. pogledajmo metriku. Metrika (engl. metric) je vrednost koja

prikazuje cenu (vrednost) putanje. Svrha metrike je da pomogne sistemu za rutiranje da

odluči koju putanju da koristi ako postoji više od jedne putanje do određene destinacije.

Metrika upućuje na broj skokova potrebnih da bi se došlo do destinacije. Na primer, ako

je sistem spojen na dve različite mreže, i treća mreža je dostupna preko bilo koje od njih

dve, postojaće dve tabele rutiranja sa zapisima za treću mrežu. Ako je treća mreža

povezana direktno za prvu mrežu, metrika na prvoj putanji će biti 1. Ako se zahteva

prolaz kroz četvrtu mrežu da bi se došlo do druge mreže, onda je metrika na drugoj

putanji 2. Ovo odražava činjenicu da je prva putanja manje skupa

nego druga. Metrika se tako koristi da meri ostale atribute za brojanje skokova. Ako jedna

putanja prolazi kroz direktno povezane mreže a druga putanja prolazi kroz spore

telefonske linije, sporija putanja će dati veću, više "skuplju" metriku.

Na Microsoft TCP/IP sistemu tabela rutiranja je automatski ugrađena kada se konfiguriše

TCP/IP interfejs na sistemu. Administrator mreže može dodeliti vrednosti na svakom

individualnom sistemu, ili ako se koristi DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol),

informacija je dobijena od centralnog hosta kada je sistem startovan. Putanje se mogu

dodati uz pomoć komande route add, ili mogu biti dobijene od sistema putem specifičnog

protokola (Internet Control Message Protocol- ICMP) i ostalih protokola (npr. RIP). Ako

sistem ima više interfejsa, kao na primer NIC (Network Interface Card), dakle mrežne

kartice spojene na drugi mrežni segment ili telefon spojen na mrežu, tu će biti primenjene

tabele rutiranja. One će prikazati IP adrese, mrežne adrese, objavljene adrese i inerfejse.

Dodavanjem interfejsa ne zahteva se dodavanje podrazumevanih vrednosti. Pod

normalnim uslovima trebalo bi da postoji samo jedna podrazumevana putanja (default

route) na bilo kom TCP/IP sistemu. Jedini slučaj kad treba da postoji više od jedne

podrazumevane putanje je kada sistem ima više od jedne moguće putanje za spajanje sa

Internetom. U ovom slučaju, postojaće višestruke podrazumevane putanje, naravno sa

različitim metrikama. Ovo može da bude slučaj kada je sistem na mreži koja je spojena

na Internet i ima rezervnu konekciju u slučaju da primarna mreža otkaže. Kada primarna

putanja otkaže, moguće je tu putanju otkazati automatski ili manualno. Zatim se

sekundarna putanja koristi od strane sistema za rutiranje.

Tabele rutiranja kod operativnog sistema UNIX

Ako bi u prethodno opisanom primeru koristili UNIX operativni sistem, tabele rutiranja

bi izgčedale drugačije, ali bi funkcionisale na sličan način. Na većini UNIX sistema tabele

rutiranja se prikazuju uz pomoć komandi ss ili starijeg programa netstat - nr. Opcija –r govori programu da

prikaže tabelu rutiranja, a opcija –n govori da se prikaže numerička IP adresa, umesto

ime domena za sistem i mreže.
Opcija –r se moze zameniti komandom ip route

Kolona destinacija (Destination) daje mrežnu i adresu host-računara za dati unos. Kolona

prolaza (Gateway) prikazuje prolaze koji se koriste da bi se dostigla destinacija. Genmask

kolona prikazuje masku mreže za zapis u tabeli.

Kolona zastave (Flags) opisuje status zapisa. Vrednosti ove kolone su sledeće:

· U- znači da se ova putanja može koristiti

· G- destinacija je prolaz (gateway)

· H- destinacija je host-računar

· R- putanja će biti ponovo uspostavljena nakon što istekne vreme

· D- ova putanja je napravljena dinamički (redirekcijom)

· M- putanja je modifikovana dinamički (redirekcijom)

Kolona Metrika (Metric) daje relativnu metriku za trenutnu putanju. Kolona korišćenja

(Use) prikazuje koliko mnogo paketa je prenošeno korišćenjem ove putanje.

Interfejs (Interface) kolona pokazuje fizičke interfejse koji su korišćeni za ovu putanju.

Prva linija tabele rezultata prikazuje opseg validnih IP adresa na mreži direktno konektovane na

interfejs dat u VII koloni. Druga linija prikazuje lokalnu povratnu petlju. Treća linija je

podrazumevana putanja (default route). Ona pokazuje da je to prolaz (Gateway) sa IP

adresom u II koloni, i da se nalazi na lokalnom mrežnom segmentu koji je spojen na

interfejs VII kolone. Tabela rutiranja prikazana na UNIX sistemu ima manje zapisa nego ona

prikazana na Microsoft Windows operativnom sistemu. Ovo je delimično zato što UNIX

sistem nema neke zapise, kao što su multi-kast putanja, koju Microsoft TCP/IP dodaje

kao podrazumevanu. Takođe, UNIX netstat komanda ne prikazuje neke informacije kao

što su IP adrese lokalnog interfejsa i mrežne objavljene adrese. UNIX tabele daje više

informacija po liniji nego tabela prikazana pod Microsoft Microsoft TCP/IP, prikazujući

specifični status i korisne informacije.

Kao i tabela Microsoft-a, ako se dodaju neki interfejsi i tabele, dodaće se i zapisi u UNIX

tabelama rutiranja.

HTTP protokol

HyperText Transfer Protokol (HTTP) je osnovni protokol za distribuciju sadržaja na Web-u. Osnovna funkcionalnost ovog protokola je prenos zahteva za HTML dokumentima (od strane klijenta ka serveru) i prenost sadržaja HTML dokumenata (od strane servera ka klijentu). HTTP je protokol aplikativnog nivoa. Podrazumevani transportni protokol je TCP a port 80.

Inače, brojevi porta su 16 bitni – svaka veza se odnosi na određeni port, koji se dodeljuje određenom mrežnom servisu na korišćenje. Značajniji portovi: 20, 21 FTP, 22 SSH, 23 Telnet, 25 SMTP, 53 DNS, 69 TFTP, 80 HTTP, 119 NNTP, 110 POP, 143 IMAP, 443 HTTPS. Administratori mogu otvoriti ili zatvoriti određeni port.

HTTP je protokol koji ne definiše stanje konekcije tj. ne cuva adrese klijenata tako da svako obracanje istog klijenta mora ponovo da uspostavlja konekciju ovaj problem je delimicno resen uvodjenjem dinamicke stranice.

Drugi glavni problem kod HTTP protokola je ne posedovanje nikakvih sistema zaštite podataka koji se njime prenose. Ovaj problem je rešen uvođenjem HTTPS protokola (Secured HTTP).

Objasniti sliku

Primer odgovora: Dva klijenta koriste isti broj odredišnog porta (80) za komunikaciju sa istom aplikacijom na web serveru.

Web server pravi novi proces za svaku konekciju. Svaki od procesa ima sopstveni soket kroz koji stižu HTTP zahtevi i šalju se HTTP odgovori.

Server razlikuje segmente od različitih klijenata po izvornim IP adresama i izvornim brojevima portova.

Apache je Open Source projekat, zasnovan na NCSA httpd izvornom kodu. Apache web server je jedan od najpopularnijih i najcešce korišcenih web servera na Internetu. razloge zbog kojih je Apache u prednosti nad konkurentskim web serverima cu: mogucnost izvršavanja na UNIX/ Linux sistemima, stabilnost, solidne performanse. Ove karakteristike Apache web servera su pre svega posledica modularne arhitekture. Apache se sastoji od manjeg operativnog jezgra preko koga je moguce ucitati razlicite module i skriptove. Time je omoguceno povezivanje sa mnogim drugim softverskim elementima na samom serveru i u njegovom operativnom sistemu. I na kraju sto je potpuno besplatan.

Alati ipconfig, ping, tracert, ifconfig

Većina ping programa će prikazati informaciju o tome koliko dugo je trebalo poruci dapređe od izvorišta do destinacije i nazad. Ping programi obično dozvoljavaju definisanje

parametara da bi se promenila operacija programa. Ovo može obuhvatati broj poruka

koje su poslate, vreme između slanja paketa, veličina paketa i uzorak podataka koji su

poslati.

Pod Microsoft Windows TCP/IP-om, ping program obično šalje tri poruke, sem ako se ne promeni opcijom -n.

Na Linux UNIX sistemu ping program takođe šalje pakete. Broj paketa se specificia –c opcijom.

Trace Route koristi isti tip eho-poruke kao i Ping, ali te poruke koristi na

drugačiji način. Jedan od parametara u TCP/IP paketu je tzv. Time-To-Live (TTL), dakle

vreme postojanja poruke. Ovaj parametar govori koliko rutera (ili gateway-a, prolaza)

poruka može da prođe pre neko je uništena. Svaki gateway koji prosleđuje poruke

umanjuje (dekrementuje) TTL brojač. Kada brojač dospe do nula poruka nije više

validna. Zatim se poruka šalje nazad da obavesti pošiljaoca da je TTL vreme isteklo.

Glavni razlog postojanja TTL-a je da natera paket da se uništi ako postane deo u nekoj

cirkularnoj putanji, umesto da nastavi da kruži po Internetu beskonačno.

Trace Route koristi TTL parametre u eho-poruci da mapira putanju određenu od strane

poruke koja se pomera kroz mreže. Ova poruka je prvo poslata sa TTL vrednošću 1. Ovo

će isteći kod prvog rutera (ili gateway-a). Zatim se TTL povećava za jedan svaki put kad

je poruka poslata izvan, sve dok ne stigne do destinacije.

Svaki put kad se TTL poruka vrati od strane nekog rutera rutera dobijaju se dve značajne

informacije: IP adresa gateway-a gde je istekla poruka, i vreme koje je potrebno da

poruka napravi pun krug do tog gateway-a i nazad do pošiljaoca. Ova informacija je

obično prikazana u praćenju putanje. Ovo omogućava da se napravi označena putanja

napravljena od strane paketa, korak po korak, od izvora do destinacije. Ako je cilj

nedostupan, Trace Route će obično prikazati svaki korak putanje do tačke gde je poruka

vraćena. Većina ovih programa omogućava maksimalno 30 skokova pre nego se prekine

proces. Ovaj maksimum obično može biti promenjen od strane korisnika.

Većina programa za praćenje putanje će poslati najmanje tri poruke na svaki korak

putanje, vraćajući informacije od svakog od ovih pokušaja. Ako poruka nije vraćena,

nedostajuća poruka je obično identifikovana kao zvezdica (*) umesto odgovarajućeg

vremena potrebnog da se napravi ceo krug.

Trace Route programi će obično prihvatiti destinaciju datu ili u formi numeričke IP

adrese ili kao DNS ime domena. Ako je data IP adresa, program će obično vratiti i ime

koje je povezano sa tom adresom. Ako je zadato DNS ime sistem će vratiti IP adrese.

Kako program prikazuje svaki skok putanje, obično će prikazati IP adresu i bilo koje ime

domena koje je povezano sa tom adresom.

Na sistemu koji koristi Microsoft Windows TCP/IP, program se zove tracert.

C:\>tracert alas.matf.bg.ac.rs

Na sistemu koji koristi Linux UNIX program se naziva traceroute.

traceroute alas.matf.bg.ac.rs

Ping i Trace Route su dosta korisni kod otklanjanja problema sa TCP/IP komunikacijama.

Oni dozvoljavaju mrežnom administratoru da testira da li udaljeni sistem dostižan, i ako

nije gde su veze u prekidu. Informacije dobijene od ovih programa takođe mogu biti i

lažne. Ako je udaljeni sistem zaštićen od strane sigurnostnog firewall-a, često je moguće

do tog sistema dopreti pomoću e-mail-a, HTTP-a i ostalih standardnih protokola, dok su

ping i Trace Route stopirani na zaštiti (firewall). Takođe, ako postoji više od jedne

putanje do udaljenog računara, ponekad se može desiti da poruka dospe do udaljenog

računara dok se povratna poruka vraća drugačijom putanjom i zabeleži drugačije

parametre. Za efektno rešavanje TCP/IP problema na putanjama koje prolaze kroz više

mreža često je neophodno imati iskusne mrežne inženjere u svim mrežama kroz koje

prolazi poruka.

Alatka ipconfig

Prikazuje TCP/IP parametre host računara. Sa opcijom /all daje detaljan izvestaj.

Alatke ping i tracert

Ove alatke se koriste za dijagnosticiranje problema na mreži. Pomoću ICMP protokola, administrator mreže prati rutiranje paketa s jednog kraja na drugi. Ovi eho paketi mogu da ukažu na oblasti potencijalnog gubitka informacija. Ukratko, ping identifikuje hostove sa kojima nije moguća komunikacija, tracert vraća putanju koja se prolazi za pristizanje na specifično odredište.

Kada podešavamo međumrežno rutiranje ili testiramo postojeću putanju za neke probleme, postoje dve alatke koje su dostupne na TCP/IP sistemima pomoću kojih se to može uraditi. To su Ping i Trace Route. Korišćenje ovih alatki može pomoći kod identifikacije ako postoji problem i može pomoći u sužavanju regiona da bi se rešio problem. Većina operativnih sistema i programabilnih rutera koji podržavaju TCP/IP imaju neke verzije ping programa.

Izraz Ping je pozajmljen iz pomorstva, iz postupka u kome sonar na brodu emituje

zvučne talase (zvuči kao "ping") na osnovu kojih se lociraju druga plovila ili eventualne prepreke.

Ping program šalje eho poruku na specifičnu adresu. Ako je sistem na toj adresi

dostupan i ako funkcioniše, on mora da uzvrati eho porukom sistemu koji je poslao.

Alat ifconfig

Većina savremenih Linux distribucija nudi sopstvene alate (konzolne i GUI) za jednostavnije podešavanje mrežnih adaptera (interfejsa). Međutim, većina ovih alate se oslanja na osnovni alat za podešavanje mrežnih adaptera, ifconfig. Ukoliko želimo da prvi mrežni adapter računara podesimo za rad na mreži klase C koja ima sledeće parametre:

Mreža: 192.168.1.0

Mrežna maska: 255.255.255.0

Gateway: 192.168.1.1

Adresa računara: 192.168.1.10

korišćenjem ifconfig alata, to možemo postići pomoću sledeće naredbe:

#ifconfig eth0 192.168.1.10 netmask 255.255.255.0 broadcast 192.168.1.255

Ukoliko želimo samo da izvršimo pregled trenutnih podešavanja interfejsa pokrenućemo alat ifconfig bez parametara:

# ifconfig

Alat IFCONFIG prestavlja jedanod glavnih mrežnih konfiguracionih alata. Ovaj alat se koristi za podešavanje mrežnih adaptera i za prikaz njihovih konfiguracionih parametara. Pomoću ovog alata se može podesiti mrežna adresa adaptera, mrežna maska, broadcast, aktivnost i sl.

Zadaci za vežbu (podsetite se ili saznajte)

1. Zaokružiti IP adresu povratne petlje (loopback):

a. 127.0.0.1

b. 199.199.199.1

c. 0.0.0.0

d. 255.255.255.255

2. Zaokružiti IP adresu koja označava “ovaj računar”:

127.0.0.1

199.199.199.1

0.0.0.0

255.255.255.255

3. Koja IP klasa ima masku podmreže 255.255.0.0? Odgovor obrazložiti

4. Koji protokol iz skupa TCP/IP protokola se koristi u radu sa alatkama ping, tracert?

5. Zaokružiti ono što je tačno:

a. Jedan klijent može istovremeno da bude povezan sa više konekcija na jedan web server

b. Jedan server može istovremeno da bude povezan sa više konekcija na više klijenata

c. Više web servera može da bude povezano sa po jednom konekcijom sa jednim klijentom

d. Više web servera može da bude povezano sa više konekcija sa jednim klijentom

e. Više web servera može da bude povezano sa više konekcija sa više klijenata

6. Web server:

a. Uspostavlja TCP konekciju na dobro poznatom portu 80

b. Razmenjuje podatke na dobro poznatom portu 80

c. Uspostavlja TCP konekciju na portu koji prethodno proizvoljno definiše

d. Razmenjuje podatke na portu koji sam definiše

7. Da li računar A sa IP adresom: 192.154.108.12 (IP/subnmask: 192.154.108.12/19) pripada istoj podmreži kao i računar B A sa IP adresom: 192.154.112.10 (IP/subnmask: 192.154.112.10/19)? Zašto?