NAVIGACIJA |
|||||||||
PHP Komande
za rad sa niskama, promenljivama
i datotekama
I ISPIS
printf() - prikazuje formatiran string
Format: printf($string_format[,$argumenti])
Vraća formatirani string na osnovu $string_formata.
Mogući formati su:
% - određuje formatirani deo
b - argument kao binarni broj
c – odgovarajuci znak za zadatu vrednost ASCII kôda
d – ceo dekadni broj broj
f - decimalni broj
o – oktalni broj
s - string
x – heksadekadni broj
Videti: sprintf
PRIMER:
<HTML> <HEAD>
<TITLE>PHP primer</TITLE> </HEAD> <BODY> <?php $string = "123"; printf("%b-%c-%d-%.0f-%o-%s-%x", $string, $string, $string, $string, $string, $string, $string); ?> </BODY> </HTML> |
//Rezultat je 1111011-{-123-123-173-123-7b
sprintf() - vraća formatiran string
Format: sprintf($string_format[,$argumenti])
sprintf obrazuje rezultujuću formatiranu nisku slično kao i printf, ali se rezultat čuva u stringu
chr() - vraća ASCII znak pomocu ASCII
kôda
Format: chr($ascii_broj)
Vraća znak koji odgovara zadatom ASCII kôd (broj).
PRIMER:
<?php echo chr(36).chr(64); // Rezultat je: $@ ?> |
echo() - prikazuje jedan ili više stringova
Format: echo($string)
Ispisuje jedan ili više stringova.
Pogledajte: printf
PRIMER:
<?php echo "Zdravo Svete"; echo "<br>"; echo "Dvostruki navodnici se stampaju
\"ovako\"."; echo "<br>"; // Upotreba promenljivih $var1 = "prom1"; $var2 = "prom2"; echo "var1 je $var1"; //vidite stampu echo "<br>"; // NIZOVI $var2 = array("vrednost" =>
"var1"); echo "ovo je {$var2['vrednost']} !"; //
vidite stampu echo "<br>"; // stampanje naziva promenljive, a ne vrednosti
ako se koristi ' umesto " echo 'var1 je $var1'; // vidi stampu echo "<br>"; // stampa promenljivih echo $var1; echo "<br>"; echo $var1,$var2; echo "<br>"; // konkatenacija parametara echo 'Ovaj ', 'string ', 'je ', 'kreiran ', 'od
više parametara.', chr(10); echo "<br>"; echo 'A ovaj ' . 'string ' . 'je ' . 'kreiran ' .
'konkatenacijom.' . "\n"; echo "<br>"; // uslovni operator ($var1) ? print('true'): print('false'); // print
funkcija echo "<br>"; echo $var1 ? 'true': 'false'; // echo i uslovni operator ?> |
print() - prikazuje string
Format: print($string)
Prikazuje string.
Videti: printf
PRIMER:
<?php print ("PHP.matf.bg.ac.rs"); // Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs ?> |
II Funkcije za rad sa niskama
strlen() - otkriva duzinu stringa
Format: strlen($string)
Otkriva dužinu stringa - broji koliko ima karaktera u stringu uključujući i beline.
PRIMER:
<?php echo strlen("PHP.matf.bg.ac.rs"); ?> |
IZLAZ: 17
ltrim() - uklanja beline sa početka
stringa
Format: ltrim($string)
Uklanja beline kao što su blanko, tab, prelaz u novi red,... sa pocetka stringa.
PRIMER:
<?php echo ("\n\tMika\n"); echo "<br>"; echo ltrim("\n\tMika\n"); /* Rezultat je: Mika <br>Mika */ ?> |
Videti: trim
trim() - uklanja beline sa početka
i kraja stringa
Format: trim($string)
Uklanja beline sa početka i kraja
stringa. To su blanko, tabovi, prelaz u novi red.
<?php echo trim(" Mika "); // Rezultat je: Mika ?> |
rtrim() - uklanja beline sa kraja
stringa
Format: rtrim($string)
addcslashes() - stavlja backslash pre znakova
u stringu (u C stilu)
Format: string addcslashes ( string str, string charlist)
Vraća string koji ima postavljen backslash pre znakova koji su navedeni unutar liste zadate parametrom charlist. Na primer, mozete charlist definisati kao "0..35", tako da će ispred svih ASCII znakova sa kôdom izmedju 0 i 35 biti stavljen backslash.
PRIMER:
<?php $sa_basckslashom = addcslashes ($bez_backslasha, "0..35"); // Rezultat je: svi ASCII kôdovi od 0-35 imaju sada backslash ispred ?> |
explode() - rastavlja string
Format: explode($separator,$string[$limit])
Rastavlja string na delove, koje vraća kao elementa niza. Pomocu $limit se može odrediti maksimalna dužina niza.
Pogledajte: split
PRIMER:
<?php $imena = "Mika Pera AAAAA CCCCC F1G6 PHPM B3C4"; $niz = explode(" ",$imena); echo $niz[0]." i ".$niz[1]." i ".$niz[2]; // Rezultat: Mika i Pera i AAAAA echo " <BR > "; // ali za prikaz svih elemenata foreach ($niz as $ime) { echo $ime."<br>"; } /* Rezultat: Mika */ ?> |
ZADATAK ZA SAMOSTALNI RAD: Napisati PHP skript koji će u promenljivoj $email čuvati e-mail adresu, a potom razdvojiti u niz korisničko ime i domen, tako da korisničko ime bude prvi član niza, a domen drugi član niza
implode() - sastavlja elemente niza u
string
Format: implode($separator,$niz)
Spaja elemente niza $separatorom. Elementi ostaju u istom redu.
Videti: split .
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Laza","Pera"); //funkcija array za kreiranje niza echo implode(" -> ",$imena); // Rezultat je: Mika -> Laza -> Pera ?> |
join() - sastavlja elemente niza u string
(alias za implode)
Format: join($separator,$string)
similar_text() - izracunava slicnosti izmedju
stringova
Format: similar_text($string1,$string2)
Izracunava slicnosti izmedju stringova i kao rezultat vraća broj istih znakova u stringu.
PRIMER:
<?php $st1 = "MiRa"; $st2 = "Pera"; echo similar_text($st1,$st2); // Rezultat je: 1 (jer se samo "a" nalazi u oba imena) ?> |
strcasecmp() - upoređuje dva stringa
(case insensitive)
Format: strcasecmp($string1,$string2)
Upoređuje dva stringa jedan s drugim. Upoređivanje je case-insensitive (nema razlike izmedju malih i velikih slova). Rezultat je 0, ako su stringovi isti, odnosno >0, ako je $string1 veci od $string2.
Videti: strncasecmp .
PRIMER:
<?php $var1 = "PozdraV"; $var2 = "pOZdRAv"; if (!strcasecmp ($var1, $var2)) { echo "Izmedju $var1 i $var2 nema razlike "; }
?> |
IZLAZ:
Izmedju PozdraV i pOZdRAv nema razlike
strncasecmp() - upoređivanje odredjenog
broja znakova
Format: strcasecmp($string1,$string2,$duzina)
Ova komanda funkcionise na isti nacin kao strcasecmp, samo sto je u ovoj komandi moguće zadati $duzina stringa, odnosno broj znakova koji se koristi pri poređenju. Ova komanda, takođe obavlja case-insensitive poređenje.
PRIMER:
<?php echo strncasecmp("Pera","Perica",3); ?> |
IZLAZ:
0
Dakle, prefiksi niski Pera i Perica dužine 3 se razlikuju u 0 znakova.
strstr() - nalazi prvo pojavljivanje niske u
stringu
Format: strstr($tekst,$uzorak)
Nalazi prvo pojavljivanje niske ($uzorak) u stringu ($tekst) i vraća znakovni podniz teksta koji pocinje od prvog pojavljivanja uzorka. Ako se uzorak ne pojavljuje u tekstu, vraca false
Videti: strchr
PRIMER:
<?php echo strstr("mi06888@alas.matf.bg.ac.rs ","alas."); ?> |
IZLAZ:
alas.matf.bg.ac.rs
strchr() - nalazi prvo pojavljivanje znaka u
stringu
Format: strchr($string,$znak)
Ova funkcija u PHPu je alias za strstr, iako u C-u ona se koristi za pronalazenje jednog znaka. No, u PHP-u strstr, strchr se mogu upotrebiti za nalazenje znakovnog podniza, ukljucujuci i podniz koji se sastoji od samo jednog znaka.
strcmp() - upoređuje dva stringa (case
sensitive)
Format: strcmp($string1,$string2)
Funkcionise isto kao strcasecmp, samo sto je komparacija u ovom slucaju case sensitive (reaguje na razlike izmedju velikih i malih slova).
<?php
$var1 = "Hello";
$var2 = "hello";
if (!strcmp ($var1, $var2))
{
echo "Izmedju $var1 i $var2 nema razlike (case-insensitivna komparacija) ";
}
else echo "Ima razlike ";
?>
IZLAZ:
Ima razlike
strcspn() - upoređuje dva stringa po
njihovim znakovima
Format: strcspn($string1,$string2)
Upoređuje dva stringa po njihovim znakovima i vraća broj znakova u $string1 koji se nalaze pre nego sto je nadjen bilo koji znak iz $string2 u njemu -> bilo koji znak iz $string2 se trazi u $string1, i kao rezultat se vraća broj mesta s leve strane nadjenog znaka. Komparacija je case sensitive
Videti: strspn
PRIMER:
<?php echo strcspn("PHP.matf.bg.ac.rs je super","EP"); /* Rezultat je: 0 (jer se slovo "P" iz "EP" nalazi vec na prvom mestu u prvom stringu */ echo strcspn("PHP.matf.bg.ac.rs je super","fw"); /* Rezultat je: 7 (jer se slovo f nalazi na 8. mestu u prvom stringu) */ ?> |
stristr() - case-insensitive strstr()
Format: stristr($tekst,$uzorak)
Case-insensitivna verzija komande strstr
strncmp() - upoređivanje određenog
broja znakova
Format: strncmp($string1,$string2,$duzina)
Ova komanda funkcioniše na isti način kao i strcmp, sem što ovde mozete odrediti dužinu znakova koji se porede.
PRIMER:
<?php echo strncmp("AbCDEFGH","AbCaaa",3); // Rezultat je: 0, jer AbC je jednako AbC ?> |
ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD
1. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI SAMO NAZIV DOMENA u e-mail
adresi studenta. E-mail adresa sa fakultetskog servera se zadaje u
skriptu
preko promenljive p1.
2. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI SAMO NAZIV DRZAVE u e-mail
adresi studenata. E-mail adresa sa fakultetskog servera se zadaje u
skriptu preko promenljive p1.
3. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE ISPISATI da li dva studenta studiraju na istom drzavnom univerzitetu u Srbiji.
Za oba studenta se zadaju e-mail adrese sa fakultetskih servera. E-mail adrese se zadaje u skriptu
preko promenljivih p1 i p2.
str_pad() - dodaje string na početak,
kraj ili na obe strane stringa
Format: str_pad($string,$duzina[,$string2[,$strana]])
Dodaje $string2 na početak, kraj ili na obe strane $stringa. Ako $string2 nije definisan, koristi se belina. Pomocu $strana mozete definisati gde treba da $string2 bude dodat. Moguce opcije su:
STR_PAD_RIGHT - desno
STR_PAD_LEFT - levo
STR_PAD_BOTH - na obe strane
Ako $strana nije definisana, automatski se koristi STR_PAD_RIGHT. Pomocu opcije $duzina, mozete definisati duzinu stringa.
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs"; echo str_pad($string, 10)."<br />"; echo str_pad($string, 20, ">", STR_PAD_LEFT)."<br />"; echo str_pad($string, 21, "*", STR_PAD_BOTH)."<br />"; ?> |
PHP.matf.bg.ac.rs >>>PHP.matf.bg.ac.rs **PHP.matf.bg.ac.rs**
strpos() - nalazi poziciju prvog
pojavljivanja stringa
Format:
strpos($string,$niska[,$početak])
Trazi $niska u $string i vraća poziciju provog pojavljivanja. Pomocu $početak je moguce zadati odakle treba da pocne pretraga.
Videti: strrpos
PRIMER1:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong"; echo strpos($string,"P")."-".strpos($string,"D")."-".strpos($string,"D",12); ?> |
0-21-21
Povratna vrednost funkcije strpos() jeste indeks prve pojave podniske (igle) u stringu (plastu sena).
Ukoliko strpos() uopšte ne nađe iglu u plastu sena, vratiće false.
Ako je igla na početku plasta sena,
strpos()
će vratiti 0, pošto indeks 0 predstavlja
početak (indeks prvog znaka) znakovnog niza.
Da biste razlikovali povratne vrednosti 0 i
false, morate upotrebiti operator identiteta (===) ili neidentiteta (!==)
umesto operatora jednakosti (==)ili nejednakosti (!=) .
U primeru 2, operatorom === utvrđuje se da li funkcija strpos() vraća vrednost false.
Ta provera
će uspeti samo ako
strpos vrati
false, a ne ako vrati 0 ili bilo koji drugi broj.
PRIMER2:
<?php $email="mi06888#alas.matf.bg.ac.rs"; if (strpos($email, '@') === false) print 'Ne postoji @ u e-mail adresi!'; ?> |
Ne postoji @ u e-mail adresi!
strrchr() - nalazi poslednju poziciju
pojavljivanja stringa i vraća ostatak
Format: strrchr($s,$a)
Nalazi poziciju poslednjeg pojavljivanja $a u $s. Ako $a sadrzi više slova, koristi se samo prvo slovo. Kada nadje $a, onda vraća ostatak od stringa, uključujući i dati znak ($a).
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong"; echo strrchr($string,"PAm"); ?> |
P.matf.bg.ac.rs ABCD Dong
str_repeat() - ponavlja string
Format: str_repeat($string,$puta)
Ponavlja $string. Promenljiva $puta mora biti veca od 0.
PRIMER:
<?php echo str_repeat ("-=*", 10); // Rezultat je: -=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=*-=* ?> |
strrev() - okrece string (reverzno)
Format: strrev($string)
Okrece string reverzno, tako da prvi znak postaje poslednji itd.
PRIMER:
<?php $string = "1234 ABCD 567"; echo strrev($string); ?> |
strrpos() - nalazi poslednju poziciju na kojoj
se pojavljuje odredjeni znak
Format: strrpos($s,$a)
Nalazi poslednju poziciju na kojoj se pojavljuje odredjeni znak ($a) i vraća broj pozicije u stringu ($s). Brojevi pozicija pocinju od nule (0).
Videti: strpos .
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs ABCD Dong"; echo strrpos($string,"P"); // Rezultat je: 2 (krece od broja 0) ?> |
strspn() - nalazi dužinu segmenta u kojem je
nađen string
Format: strspn($string1,$string2)
Nalazi dužinu dela stringa1 u kojem se nalazi $string2. Za upoređivanje se koriste svi znakovi iz $string2.
Videti: strcspn
PRIMER:
<?php echo strspn ("42 + 34 nije 88,5 ...", "1234567890"); ?> |
2
PROVERITE REZULTAT ZA NEKE DRUGE PRIMERE
strtok() - rastavlja string na simbole
Format: strtok($string,$token_simbol)
Rastavlja string u delove pomocu $token_simbola. Nakon rastavljanja, samo se prvi deo stringa koristi i ako zelite da vidite ostale delove morate ponovo izvrsiti komandu (pogledajte primer).
Videti: explode
PRIMER:
<?php $tok = strtok ("PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica. ABCD Dong."," "); while ($tok) { echo "Rec = $tok <br />"; $tok = strtok (" "); } ?> /* Rezultat je: Rec = PHP.matf.bg.ac.rs Rec = je Rec = jedna Rec = fina Rec = stranica. Rec = ABCD Rec = Dong. */ |
strtolower() - sva slova u stringu prebacuje
u mala slova
Format: strtolower($string)
Sva slova u stringu prebacuje u mala slova. Funkcija utiče samo na slova. Brojevi, znaci interpunkcije,... se ne menjaju.
Videti: strtoupper
PRIMER:
<?php echo strtolower("PHP.matf.bg.ac.rs. 123+-~."); ?> |
php.matf.bg.ac.rs. 123+-~.
strtoupper() - sva slova u stringu prebacuje
u velika slova.
Format: strtoupper($string)
Sva slova u stringu prebacuje u velika slova. Brojevi ostaju nepromenjeni.
PRIMER:
<?php echo strtoupper("AbcD Abc DEF ghij KL"); ?> |
ABCD ABC DEF GHIJ KL
str_replace() - zamenjuje nadjene delove
stringa kroz drugi string
Format: str_replace($stari,$novi,$string)
Zamenjuje sve nađene pojave ($stari) zamenom ($novi) u stringu. Inače se preporucuje upotreba komandi preg_replace
PRIMER:
<?php echo str_replace(".","***","PHP.matf.bg.ac.rs ABCD ABCD"); ?> |
PHP***matf***bg***ac***yu ABCD ABCD
strtr() - zamenjuje određene znakove
kroz druge znakove
Format: strtr($string,$znakovi,$zamena)
Zamenjuje određene znakove ($znakovi) u stringu kroz druge znakove ($zamena). Redosled i broj znakova u $znakovi i $zamena moraju biti isti - prvi znak iz $znakovi se odnosi na prvi znak iz $zamena.
PRIMER:
<?php echo strtr("abcDe abcdE abCDE", "abcd", "AAAA"); ?> |
AAADe AAAAE AACDE
<?php $p1 = "mi06888@alas.matf.bg.ac.rs"; $suma = 0; for ($i = 0, $j = strlen($p1); $i < $j; $i++) { if (strstr('aeiouAEIOU',$p1[$i])) $suma++; } echo $suma; ?>
substr() - vraća deo stringa
Format:
substr($string,$pocetak[,$duzina])
Vraća deo stringa ciju duzinu mozete definisati promenljivom $duzina. $pocetak definiše sa kojeg mesta u stringu treba da počne izvršavanje komande.
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs je 34341 odbrana stranica."; echo substr($string,10); echo "<br>"; echo substr($string,10,10); ?> |
g.ac.rs je 34341 odbrana stranica. g.ac.rs je
Ukoliko je vrednost parametra $pocetak veća od dužine znakovnog niza, substr()
vraća false.
Ako zbir vrednosti parametara $pocetak i $duzina premašuje dužinu znakovnog niza,
funkcija substr() vraća ceo podniz od indeksa $pocetak do kraja niza.
Ukoliko je parametar $pocetak negativan, substr() broji unazad od kraja znakovnog
niza i tako utvrđuje početak podniza koji treba izdvojiti
Na primer: print substr('PHP skript t123',-6); ispisuje t t123
Ukoliko negativna vrednost parametra $poctak premasuje pocetak stringa
(recimo, kada $pocetak iznosi -27, a duzina znakovnog niza je 20), substr() se ponasa
kao da je $start jednak 0.
U slucaju da je vrednost parametra $duzin negativna, substr() broji unazad od kraja
stringa i tako utvrđuje znak kojim se završava podniska koju treba izvaditi
Na primer: print substr('PHP skript t123',-4, -1); ispisuje t12
substr_count() - broji koliko puta se jedan
string pojavljuje u drugom stringu
Format: substr_count($plast,$igla)
Broji koliko puta se određeni string pojavljuje u drugom stringu, tj. koliko se puta $igla pojavljuje u $plastu.
PRIMER:
<?php $string = "Dva je manje od jedanaest."; echo substr_count($string,"je"); ?> |
3
substr_replace() - zamenjuje deo teksta u
stringu
Format:
substr_replace($string,$zamena,$početak[,$duzina])
Zamenjuje deo stringa kroz drugi string. Pomocu $početak mozete definisati odakle treba da pocne zamena. $duzina, ako je pozitivna definise duzinu stringa koja treba biti zamenjena. Ako je negativna, onda definise duzina stringa od kraja, na kojoj treba da se zavrsi zamena.
PRIMER:
<?php $string = "ABCDEFGH:/MNRPQR/"; echo substr_replace ($string, "jedan", 0)."<br>"; echo substr_replace ($string, "jedan", 0, 0)."<br>"; echo substr_replace ($string, "jedan", 10, -1)."<br>"; echo substr_replace ($string, "", 10, -1)."<br>"; ?> |
jedan jedanABCDEFGH:/MNRPQR/ ABCDEFGH:/jedan/ ABCDEFGH://
ZADACI ZA SAMOSTALNI RAD:
1. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE pre stampanja sakriti sve cifre kreditne kartice sem
poslednjih pet. Broj kreditne kartice (15 cifreni u grupi od po 5 cifara razdvojenih blankom) se zadaje preko promenljive p.
print substr_replace($p,'**** ',0,strlen($p)-4);
2. NAPISATI PHP SKRIPT KOJI CE izmeniti e-mail adresu studenta sa drzavnog univerziteta u Srbiji tako da sve ostane isto,
sem naziva naziva studentskog servera. Naziv studentskog servera izmeniti u studentsifra_naziva_fakulteta
E-mail adresa studenta sa studentskog servera se zadaje u skriptu
preko promenljive p1. Na primer, ako se zada adresa mi06888@galeb.etf.bg.ac.rs ispisati mi06888@studentetf.etf.bg.ac.rs.
Ako se zada adresa mi06888@alas.matf.bg.ac.rs ispisati mi06888@studentmatf.matf.bg.ac.rs.
addslashes() - stavlja backslash pre znakova u
bazi podataka u stringu
Format: addslashes($string)
Stavlja backslash ispred znakova stringa koji moraju biti backslash-ovani u bazi podataka. To su znak navoda ", apostrofi ' , NUL (bajt NULL).
PRIMER:
<?php $string = echo addslashes($string); // Rezultat je: ?> |
chop() - brise nevidljive znake na kraju
stringa
Format: chop($string)
Uklanja beline na kraju stringa, kao sto su space i znak za prelaz u novi red \n.
Pogledajte: rtrim, trim .
PRIMER:
<?php $text1 = "Ana "; $text2 = chop($text1); echo "--$text1--$text2--"; ?> |
chunk_split() - rastavlja string u manje
delove
Format:
chunk_split($string[,$duzina_dela[,$kraj_dela]])
Rastavlja $string nakon određene $duzine_dela kroz odredjeni $kraj_dela.
PRIMER:
<?php echo chunk_split("Uvod u Web i Internet tehnologije",5,"*****"); //Uvod *****u Web***** i In*****terne*****t teh*****nolog*****ije***** ?> |
convert_cyr_string() - konvertuje znakova iz
jednog formata (Cyrilic) u drugi
Format: convert_cyr_string($string,
$izvorni_format, $zeljeni_format)
Konvertuje znakova iz jednog (character) formata (Cyrilic) u drugi format. Moguci formati su:
k - koi8-r
w - windows-1251
i - iso8859-5
a - x-cp866
d - x-cp866
m - x-mac-cyrillic
PRIMER:
<?php echo convert_cyr_string("ЖгЉњ",w,i); ?> |
count_chars() - vraća informacije o
znakovima stringa
Format: count_chars($string[,$formati])
Analizira string po ASCII tabeli i vraća informacije o pojedinim znakovima stringa. Postoji 5 vrsta informacija:
0 - vraća stringa uz učestanost pojava karaktera stringa
1 – kao 0, ali daje učestanost samo karaktera stringa
2 - vraća karaktere čija učestanost pojavljivanja je 0
3 - vraća sve znakove u stringu bez duplih znakova
4 - vraća sve znakove koji se ne pojavljuju u stringu
PRIMER:
<?php $tekst = count_chars("AMIA",0); for($i=0;$i<255;$i++) { if($info[$i]) { echo "Znak ".chr($i).": ".$info[$i]." puta<br />n"; } } /* Rezultat je: Znak A: 2 puta Znak I: 1 puta Znak M: 1 puta*/ ?> |
crc32() - izracunava crc32 polinom stringa
Format: crc32($string)
Izracunava crc32 polinom stringa, tj. generiše cikličnu proverenu sumu polinoma 32-bitne duzine stringa. Specijalno se koristi za proveravanje verodostojnosti prenesnih podataka.
Videti: md5
PRIMER:
<?php echo crc32("MIKA"); ?> |
crypt() - sifrira string
Format: crypt($string[,$salt_string)
Sifrira string standardnom UNIX DES metodom. $salt_string oznacava metodu. Ako metoda nije definisana, PHP bira metod po slucajnom izboru (random). Ako $salt_string nije definisan, PHP automatski kreira DES od dva znaka, osim ako md5 nije standardna metoda za kriptovanje. String kriptovan ne moze više biti dekriptovan/desifrovan.
Moguce SALT metode su:
CRYPT_STD_DES - standardna DES metoda sa 2-znakovnim SALT-om
CRYPT_EXT_DES - naprednija DES metoda sa 9-znakovnim SALT-om
CRYPT_MD5 - MD5 metoda sa 12-znakovnim SALT-om koji pocinje sa $1$
CRYPT_BLOWFISH - blowfish (naprednija DES metoda) sa 16-znakovnim SALT-om koji pocinje sa $2$
PRIMER:
<?php echo crypt("MIKA"); ?> |
get_meta_tags() - vraća sav META tag iz
file-a u obliku niza
Format: get_meta_tags($file[,$path])
Vraća sav META tag iz file-a u obliku niza.
PRIMER:
<?php /* ovo je sadržaj jednog .html file-a -> Mika.html <html> <head> <title>Naslov</title> <meta name="author" content="Mika"> <meta name="copyright" content="PHP.matf.bg.ac.rs"> </head> <body> </body> </html> i pomocu komande get_meta_tags citamo META tags iz file-a: */ $arary = get_meta_tags("Mika.html"); foreach ($arary as $value) { echo $value."<br />n"; } /* Rezultat je: Mika PHP.matf.bg.ac.rs */ ?> |
md5() - izracunava md5 hash stringa
Format: md5($string)
Izracunava MD5 hash stringa koristeci crc32 » http://www.faqs.org/rfcs/rfc1321.html «
PRIMER:
<?php echo md5("MIKA"); ?> |
nl2br() - ubacuje <br /> pre svakog
(new line) u stringu
Format: nl2br($string)
Ubacuje <br /> pre svakog n (new line) u stringu, sto znaci da svaki new line u Vasem tekstu će biti prikazan sa <br /> na Vasoj stranici.
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs\nje jedna\nPHP stranica."; echo nl2br($string); /* Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs je jedna PHP stranica.*/ // ili $string = "PHP.matf.bg.ac.rs je jedna PHP stranica."; echo nl2br($string); /* Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs je jedna PHP stranica.*/ ?> |
ord() - vraća ASCII vrednost prvog znaka
stringa
Format: ord($znak)
Vraća ASCII vrednost prvog znaka stringa.
Videti: chr .
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs je jedna PHP stranica."; echo ord($string); // Rezultat je: 80 ?> |
parse_str() - parsira query string u
promenljive
Format: parse_str($string[,$niz])
Parsira query string u promenljive. Query string je deo internet adrese (URL-a) koji se nalazi nakon upitnika. A ako je prisutan parametar niz, onda se promenljive smestaju u niz.
PRIMER:
|
quoted_printable_decode() - konvertuje HTML
string u 8-bitni string
Format: quoted_printable_decode($string)
Konvertuje HTML string (7-bitni) u standardni 8-bitni string. Veoma pogodno za specijalne znakove.
PRIMER:
<?php echo quoted_printable_decode("Ð â Æ Ç È"); // Rezultat je: Ð â Æ Ç È ?> |
quotemeta() - stavlja backslash ispred
posebnih znakova
Format: quotemeta($string)
Stavlja backslash ispred posebnih znakova kao:
. + * ? [ ^ ] ( $ ), tako da će i ovi znakovi biti prepoznati kao normalni znakovi, a ne kao deo kôda.
Videti: stripslashes .
PRIMER:
<?php echo quotemeta("$Mika (Pera) i $Laza"); // Rezultat je: $Mika (Pera) i $Laza ?> |
sscanf() - parsira string zavisno od formata
Format: sscanf($string,$string_format)
Parsira string zavisno od formata i funkcionise slicno kao printf . sscanf čita string i interpretira ga zavisno od zadatog formata i vraća ga u obliku niza.
PRIMER:
<?php // dobijanje serijskog broj $serijski = sscanf("SN/2350001","SN/%d"); // i datuma proizvodnje $datum = "Januar 01 2005"; list($mesec, $dan, $godina) = sscanf($datum,"%s %d %d"); echo "Proizvod sa brojem $serijski[0] je proizveden na dan: $dan. ".substr($mesec,0,3).". $godina godine"; // Rezultat je: Proizvod sa brojem 2350001 je proizveden na dan: 1. Jan. 2005 godine ?> |
setlocale() - definise lokalne informacije
Format: setlocale($opcija,$zemlja)
Meenja odnosno ponovo definise lokalne opcije/informacije za pojedine kategore zavisno od zemlje.
Moguce opcije su:
LC_ALL - za sve opcije
LC_COLLATE - za upoređivanje stringova (strtoupper )
LC_NUMERIC - za numeričke operatore
LC_TIME - za konvertovanje datuma/vremena (strftime)
PRIMER:
<?php setlocale ("LC_TIME", "ge"); echo strftime("%A, "); setlocale ("LC_TIME", "fr"); echo strftime("%A, "); setlocale ("LC_TIME", "us"); echo strftime("%A"); ?> |
strip_tags() - uklanja HTML i PHP tagove iz
stringa
Format: strip_tags($string)
Uklanja sav HTML i PHP kôd iz stringa. Za rad sa datotekama se koristi fgetss
PRIMER:
<?php $neki_tekst = '<a href="index.php"><img src="http://www.php.matf.bg.ac.rs/pic1.gif">PIC1</a>'; echo strip_tags($neki_tekst); // Rezultat je: PIC1 ?> |
stripcslashes() - brise backslashes (napravljeni
sa addcslashes)
Format: stripcslashes($string)
stripslashes() - brise backslashes
(napravljeni sa addslashes)
Format: stripslashes($string)
Brise backslashes iz stringa. Npr. \' postaje ' , \\ postaje \.
Videti: stripcslashes
ucwords() - pretvara prvo slovo svake recu u
stringu u veliko slovo
Format: ucwords($string)
Pretvara prvo slovo svake recu u stringu u veliko slovo.
PRIMER:
<?php echo ucwords("PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica."); // Rezultat je: ?> |
wordwrap() - rastavlja (prelama) string nakon
odredjenog broja znakova
Format:
wordwrap($string[,$duzina[,$prelom[,$presjek]]])
Rastavlja (prelama) string nakon odredjenog broja znakova. Ako $duzina ne definisana, automatski se koristi 75. Ako $prelom ne definisan, automatski se koristi n. Ako je $presjek jedan (1), onda će string biti prelomljen uvek nakon sto je definisana $duzina dostignuta, tako da prekida reci na pola. Ako ne definisan kao 1, odnosno nedefinisan je, onda reci nece biti prelomljene na pola.
PRIMER:
<?php $string = "PHP.matf.bg.ac.rs je jedna fina stranica."; $novistring = wordwrap($string, 7); echo nl2br($novistring); /* Rezultat je: */ $newtext = wordwrap($text, 7, "*"); echo nl2br($newtext); $newtext = wordwrap($text, 7, "*", 1); echo nl2br($newtext); ?> |
III Funkcije za rad sa promenljivama
is_array() -
ispituje da li je promenljiva niz
Format: is_array($varijbla)
Ispituje da li je promenljiva niz. Ako jeste, vraća 0 kao rezultat, inače 1.
PRIMER:
<?php $test1 = 66; $test2 = ("sest","sedam") echo is_array($test1)." : ".is_array($test2); // Rezultat je: 0 : 1 ?> |
is_bool() -
ispituje da li je promenljiva booleanovog tipa
Format: is_bool($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva booleanovog tipa. Vraća true ako je istina i false ako ne.
PRIMER:
<?php $test1 = 453; $test2 = true; echo is_bool($test1)." : ".is_bool($test2); // Rezultat je: : 1 ?> |
is_double() - ispituje da li je promenljiva
decimalni broj
Format: is_double($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva decimalni broj. Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_double($test1)." : ".is_double($test2); // Rezultat je: 0 : 1 ?> |
is_float() -
alias za is_double
Format: is_float($promenljiva)
Ovo je alias za
is_double . Ispituje da li je promenljiva decimalni broj. Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_float($test1)." : ".is_float($test2); // Rezultat je: 0 : 1 ?> |
is_int() - alias za is_integer()
Format: is_int($promenljiva)
Alias za
is_integer() . Ispituje da li je promenljiva prirodni broj (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_int($test1)." : ".is_int($test2); // Rezultat je: 1 : 0 ?> |
is_integer() - ispituje da li je promenljiva
prirodni broj (integer)
Format: is_integer($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva prirodni (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_integer($test1)." : ".is_integer($test2); // Rezultat je: 1 : 0 ?> |
is_long() - alias za is_integer()
Format: is_long($promenljiva)
Alias za
is_integer() . Ispituje da li je promenljiva prirodni broj (integer). Ako jeste vraća 1, inače 0.
<br>
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_long($test1)." : ".is_long($test2); // Rezultat je: 1 : 0 ?> |
is_scalar() -
ispituje da li je promenljiva skalarnog tipa
Format: is_scalar($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva skalarnog tipa, ako jeste vraća true, inače false.
PRIMER:
<?php function show_var($var) { if (is_scalar($var)) { echo $var; }
else { var_dump($var); } } $pi = 3.1416; show_var($pi); // Rezultat je: 3.1416
?> |
is_numeric() - ispituje da li je
numerička promenljiva
Format: is_numeric($promenljiva)
Ispituje da li je numerička promenljiva. Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = "php"; echo is_float($test1)." : ".is_float($test2); // Rezultat je: 1 : 0 ?> |
is_object() -
ispituje da li je promenljiva object
Format: is_object($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva object. Ako jeste vraća true, inače false.
PRIMER:
<?php $zm = new phpmatfbgacyu; class phpmatfbgacyu { } if (is_object($zivni_malo)) { echo "PHP.matf.bg.ac.rs"; } // Rezultat je: PHP.matf.bg.ac.rs ?> |
is_null() - ispituje da li promenljiva ima
null vrednost
Format: is_null($promenljiva)
Ispituje da li $promenljiva ima null vrednost - to prakticno znaci, da li ova promenljiva uopste postoji.
PRIMER:
<?php $a = "php"; if (is_null($b)) { echo "b je null"; } else { echo "b ne null"; } // Rezultat je: b je null ?> |
is_real() -
alias za is_double
Format: is_real($promenljiva)
Alias za
is_double. Ispituje da li je promenljiva decimalni broj ili ne. Ako jeste, vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 12; $test2 = 12.55; echo is_double($test1)." : ".is_double($test2); // Rezultat je: 0 : 1 ?> |
is_resource() - ispituje da li je promenljiva resource
Format: is_resource($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva ressource. Ako jeste vraća true, inače false.
PRIMER:
<?php $pitajbazu = mysql_connect(); if (is_resource($pitajbazu)) { echo "Naravno da je resource!"; } // Rezultat je: Naravno da je resource! ?> |
is_string() -
ispituje da li je promenljiva string
Format: is_string($promenljiva)
Ispituje da li je promenljiva string. Ako jeste vraća 1, inače 0.
PRIMER:
<?php $test1 = 3.456; $test2 = "tekst"; echo is_string($test1)." - ".is_string($test2); // Rezultat je: 0 - 1 ?> |
intval() - konvertuje promenljivu u celi broj
Format: intval($promenljiva [,
Vraća celobrojnu (integer) vrednost promenljive. Baza je automatski definisana na 10, ako ne navedena.
Promenljiva moze biti bilo koji skalarni tip. Ova komanda se ne moze koristiti na arrayima i objektima.
PRIMER:
<?php $test = "123abcde"; echo intval($test); ?> |
doubleval() - vraća decimalnu vrednost
promenljive.
Format: doubleval($promenljiva)
Vraća decimalnu vrednost promenljive.
Promenljiva moze biti bilo koji skalarni tip. Ne moze se koristiti sa arrayima i objektima.
PRIMER:
<?php $test1 = "12.34php"; $test2 = doubleval($test1); print $test2; ?> |
strval() - konvertuje promenljivu u string
Format: strval($promenljiva)
Pokusava da konvertuje promenljivu u string.
Videti: settype()
PRIMER:
<?php $test1 = "123php"; echo strval($test1); // Rezultat je: 123php ?> |
empty() - ispituje da li promenljiva postoji
Format: empty($promenljiva)
Ispituje da li promenljiva postoji. Ako ne postoji, rezultat je 1, inače je 0.
Videti: unset
PRIMER:
<?php $a = 5; echo empty($a)." : ".empty($b); ?> |
gettype() - vraća tip promenljive
Format: gettype(promenljive)
Vraća tip promenljive. Moguce vrednosti su:
- "integer" - celi broj
- "double" - decimalni broj
- "string" - string
- "array" - array
- "object" - objekat
- "boolean" - booleanovi operatori
- "ressource" - tip ressource-a
- "unknown type" (nepoznat tip promenljive)
pogledajte isto: settype()
PRIMER:
<?php $test1 = 5; $test2 = "php"; echo $test1." : ".$test2; ?> |
get_defined_vars() - vraća array svih
definisanih promenljivi
Format: get_defined_vars()
Ova funkcija vraća multidimenzionalni array koji se sastoji od svih definisanih promenljivi.
PRIMER:
<?php $test = array(1,1,2,3,5,8); $arr = get_defined_vars(); // printa $test print_r($arr["test"]); // rezultat je: Array ( [0] => 1 [1] => 1 [2] => 2 [3] => 3 [4] => 5 [5] => 8 ) // stampa sve promenljive servera print_r($arr["HTTP_SERVER_VARS"]); ?> |
get_resource_type() - vraća tip
resource-a
Format: get_resource_type($resource)
Ova funkcija vraća tip resource-a koji joj je prosledjen. Ako ne postoji, onda vraća gresku (error).
PRIMER:
<?php $pitajbazu = mysql_connect(); echo get_resource_type($pitajbazu); // Rezultat je: mysql link $otvorifajl = fopen("php","w"); echo get_resource_type($otvorifajl); // Rezultat je: file ?> |
unset() - unistava postojecu promenljivu i
oslobadja memoriju
Format: unset($promenljiva)
Unistava postojecu promenljivu. Tim cinom se oslobadja memorija za druge komande, sto se odrazava na brzinu.
Delovanje ove komande:
- unistava promenljivu, deo niza ili više promenljivi - (pr.1-3)
- ako se koristi za unistavanje globalne promenljive u funkciji, onda je samo lokalno unistava (unutar funkcije) - (pr.4)
- ako je promenljiva poslana referencom (npr. nekom formom), unset unistava samo lokalnu vrednost - (pr.5)
- ako se staticna promenljiva unistava unutar funkcije, unset unistava samo njenu referencu - (pr.6)
Videti: isset .
PRIMER:
<?php //pr.1 unset($test1); //pr.2 unset($test1['php']); // unistava samo key "php" //pr.3 unset($test1,$test2,$test3); //pr.4 function unisti_test1() { global $test1; // ovo je globalna promenljiva unset($test1); // unistava samo unutar funkcije } $foo = 'php'; unisti_test1(); echo $test1; // Rezultat je: php //pr.5 function upsala(&$bar) { unset($test1); $test1 = "blah"; } $test1 = 'php'; echo "$test1 1, "; upsala($test1); echo "$test1 2"; // Rezultat je: php 1, php 2 //pr.6 function upsala() { static $a; $a++; echo "$a - "; unset($a); } upsala(); // ovo upisuje 1 -, i unistava $a upsala(); // ovo upisuje 2 -, i unistava $a upsala(); // ovo upisuje 3 -, i unistava $a // Rezultat je: 1 - 2 -3 ?> |
isset() - proverava da li promenljiva postoji
Format: isset($promenljiva)
Proverava da li promenljiva postoji. Ako postoji vraća 0, inače 1.
Vazno: Kada formulari salju promenljivu, ona ima uvek vrednost 1. I kada se u promenljivi ne nalazi nista, formular dodaje prazan string u promenljivu.
Videti: unset
PRIMER:
<?php $test1 = 3; echo isset($test1); // Rezultat je: 1 ?> |
print_r() - izdaje (stampa) informacije o promenljivoj
Format: print_r($promenljiva)
Daje informacije o promenljivoj. Ako se radi o stringu, prirodnom ili decimalnom broju, prikazace se samo vrednost promenljive. Ako je u pitanju niz, prikazace niz tako da se vide indeksi i vrednosti elemenata. Funkcija pomera pokazivac niza na kraj. Moze se koristiti reset() radi povratka na pocetak niza.
Vazno: Ova komanda će raditi neprestano ako je argument funkcije niz ili objekat koji sadrzi dirketnu ili indirektnu referencu na samog sebe.
Videti: var_dump
PRIMER:
<?php $result1 = "No Resource"; $result2 = mysql_query("SELECT count(*) FROM nekatabela"); print_r($result1); echo " - "; print_r($result2); // Rezultat je: No Resource - Resource id #2 $a = array (1, 2, array ("a", "b", "c")); print_r ($a); // Rezultat je: Array ( [0] => 1 [1] => 2 [2] => Array ( [0] => a [1] => b [2] => c ) ) ?> |
var_dump() - daje struktuirani prikaz informacija o tipu, vrednosti promenljive
Format: var_dump($promenljiva)
Daje informacije o promenljivoj i slicna je komandi
print_r.
PRIMER:
<?php $test1 = "abcde"; $test2 = 123; var_dump($test1); echo " - "; var_dump($test2); // Rezultat je: string(5) "abcde" - int(123) ?> |
settype() - kovertuje promenljivu u drugi tip
Format: settype($promenljiva)
Konvertuje promenljivu u drugi tip. Moguci tipovi su:
- "integer" - prirodni broj
- "double" - decimalni broj
- "string" - string
- "array" - array
- "object" - objekat
Ako je konvertovanje uspešno, vraća 1, inače 0.
Videti: gettype
PRIMER:
<?php $brojka = 2.25; echo $brojka." je postao "; settype($brojka,"integer"); echo $brojka; // Rezultat je: 2.25 je postao 2 ?> |
Format: array $array (...)
Kreira numeri&cx;ke i asocijativne nizove. Elementi su razdvojeni zarezom. Da bi jednom elementu dodali odgovaraju&c;i indeks i napravili asocijativni niz, koristi se =>. Tako&d;e je mogu&c;e kreirati niz unutar niza.
Vazno: Indeks prvog &cx;lana niza je nula.
PRIMER:
<?php $adrese = array( "php"=>"http://www..matf.bg.ac.rs", "email"=>"http://alas..matf.bg.ac.rs/"); $imena = array("Pera","Mika","Laza"); echo $adrese["php"]." - ".$imena[1]; // Rezultat je: http://www..matf.bg.ac.rs - Mika ?> |
array_count_values() – tra&z;i i
prebrojava jednake elemente
Format: array_count_values($array)
Tra&z;i i prebrojava jednake elemente u nizu. Kao rezultat se dobija broj pojedinih elemenata
PRIMER:
<?php $array = array("jabuka","jagoda","jabuka","malina","jabuka"); $array = array_count_values($array); echo implode(" | ",$array); // Rezultat je: 3 | 1 | 1 ?> |
array_diff() - izracunava razlike
izme&d;u niza
Format: array_diff($array1,$array2...)
Izracunava razliku nizova. Kao rezultat vraća niz sa elementima prvog niza koji se ne ponavljaju u drugim nizovima.
Pogledajte: array_intersect()
PRIMER:
<?php $array1 = array ("zeleno", "crveno", "plavo","belo"); $array2 = array ("zeleno", "crveno", "crno"); $result = array_diff ($array1, $array2); echo implode(" | ",$result); // Rezultat je: plavo | belo ?> |
array_intersect() – izra&cx;unava razliku
izme&d;u niza
Format: array_intersect($array1,$array2...)
Izracunava razliku nizova. Kao rezultat vraća niz sa elementima prvog niza koji se ne ponavljaju u drugim nizovima.
Pogledajte: array_diff()
PRIMER:
<?php $array1 = array ("zeleno", "crveno", "roze","belo"); $array2 = array ("zeleno", "crveno", "crno"); $result = array_diff ($array1, $array2); echo implode(" | ",$result); // Rezultat je: roze | belo ?> |
array_flip() - zamenjuje keys i values
Format: array_flip($array)
Okrece elemente niza tj. keys postaju values, a values postaju keys.
Keys moraju da budu vazece vrednosti. Mogu biti samo integer ili string. Ako nisu string ili integer, array_flip nece biti izvrsen samo za taj par.
PRIMER:
<?php $trans = array ("a" => 1, "b" => 4, "c" => 6); $trans = array_flip ($trans); print_r($trans); // Rezultat je: Array ( [1] => a [4] => b [6] => c ) ?> |
array_keys() - pokazuje sve keys iz niza
Format: array_keys($array[,trazeni value])
Pokazuje sve keys (numeričke i stringove) od datog niza. Ako je zadata i trazena vrednost (value), onda će biti pokazani samo keys sa tim value (vrednostima).
Videti: array_values()
PRIMER:
<?php $array = array (0 => 100, "boja" => "crvena"); print_r(array_keys ($array)); // Rezultat je: Array ( [0] => 0 [1] => boja ) $array = array ("plava", "crvena", "zelena", "plava", "plava"); print_r(array_keys ($array, "plava")); // Rezultat je: Array ( [0] => 0 [1] => 3 [2] => 4 ) $array = array ("color" => array("plava", "crvena", "zelena"), "size" => array("mala", "srednja", "velika")); print_r(array_keys ($array)); // Rezultat je: Array ( [0] => color [1] => size ) ?> |
array_values() - pokazuje sve values iz niza
Format: array_values($array)
Pokazuje sve values od datog niza.
Videti: array_keys()
PRIMER:
<?php $array = array ("velicina" => "XL", "boja" => "plava"); print_r(array_values ($array)); // Rezultat je: Array ( [0] => XL [1] => plava ) ?> |
sort() - sortira niz
Format: sort($array)
Sortira array od 0-9A-Z.
PRIMER:
<?php $imena = array ("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza","a"=>"Zeljko"); sort($imena); for($i=0;$i<count($imena);$i++) { echo "$i=".$imena[$i]."; "; } // Rezultat je: ?> |
rsort() - sortira array reverzno (unazad)
Format: rsort($array)
Sortira array reverzno (unazad).
Videti: uksort
PRIMER:
<?php $imena = array ("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko"); rsort($imena); for($i=0;$i<count($imena);$i++) { echo $imena[$i]." - "; } // Rezultat je: Zeljko - Pera - Mika - Laza - ?> |
ksort() - sortira array po key-u
Format: ksort($array[,$nacin_sortiranja])
Sortira array po key-u i pri tome zadrzava korelaciju sa elementom.
Za dalje informacije pogledajte: krsort() .
PRIMER:
<?php $imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko"); ksort($imena); for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena)) { echo "$key=".$imena[$key]."; "; } // Rezultat je: a=Zeljko; b=Mika; c=Laza; d=Pera; ?> |
krsort() - sortira array reverzno po key-u
Format: krsort($array[,$nacin_sortiranja])
Sortira array reverzno po key-u i pri tome zadrzava korelaciju sa elementom. Obrnuta funkcija od krsort() je uksort .
PRIMER:
<?php $imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"Zeljko"); krsort($imena); for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena)) { echo "$key=".$imena[$key]."; "; } // Rezultat je: d=Pera; c=Laza; b=Mika; a=Zeljko; ?> |
uksort() - sortira array po keys sa
predefinisanom funkcijom
Format: uksort($array,funkcija)
Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika, ali po keys elemenata. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.
uasort() - sortira array sa predefinisanom
funkcijom
Format: uasort($array,funkcija)
Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.
shuffle() - Slucajnim izborom dodeljuje
elementim polozaj u nizu
Format: shuffle($array)
Slucajnim izborom dodeljuje elementim polozaj u nizu.
Videti: range.
PRIMER:
<?php $array = range(1,10); shuffle($array); echo implode(" | ",$array); // Rezultat je: 6 | 7 | 8 | 9 | 2 | 5 | 1 | 3 | 4 | 10 ?> |
reset() - resetuje aktuelni element i ide na
početak niza
Format: reset($array)
Resetuje aktuelni element i ide na početak niza. To znaci, ako se interni pointer nalazi na 3 elementu niza, reset() brise interni pointer i salje ga na prvi element.
Videti:
next().
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Pera","Laza"); echo end($imena)." - "; echo reset($imena); // Rezultat je: Laza - Mika
?> |
sizeof() - daje broj elemenata u nizu
Format: sizeof($array)
Daje broj elemenata u nizu.
Videti: count() .
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Pera","Laza"); echo sizeof($imena); // Rezultat je: 3 ?> |
pos() - daje/pokazuje trenutni element niza
(alias za current)
Format: pos($array)
Ovo je alias za
reset() .
prev() - prelazi na prosli element u nizu
Format: prev($array)
Prelazi na sledeći element u nizu (u odnosu na aktuelni). Ako nema više elemenata, tj. ako je aktuelni ujedno i prvi element, onda je rezultat false.
Videti:
reset().
range() - pravi numerički sa
predefinisanim brojevima
Format: range($početak,$kraj)
Pravi numerički sa predefinisanim brojevima. $početak se odnosi na prvi broj, a $kraj na poslednji broj.
Videti: shuffle .
PRIMER:
<?php $array = range(1,10); echo implode(" | ",$array); // Rezultat je: 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 ?> |
next() - prelazi na sledeći element u
nizu
Format: next($array)
Prelazi na sledeći element u nizu (u odnosu na aktuelni). Ako nema više elemenata, tj. ako je aktuelni ujedno i poslednji element, onda je rezultat false.
Videti: reset() .
natcasesort() - sortira array koristeci case
insensitive "prirodni algoritam"
Format: natcasesort($array)
Sortira array koristeci "prirodni algoritam", sto znaci da sortira onako kako bi ljudska bica ga sortirala.
Ova komanda je case insensitive, sto znaci da mala i velika slova se ne razlikuju.
Više informacija u vezi prirodnog algoritma naci će te uksort » http://www.linuxcare.com.au/projects/natsort/ «.
natsort() - sortira array koristeci "prirodni
algoritam"
Format: natsort($array)
Sortira array koristeci "prirodni algoritam", sto znaci da sortira onako kako bi ljudska bica ga sortirala.
Komanda je case sensitive, sto znaci da igraju ulogu mala i velika slova.
Više informacija u vezi prirodnog algoritma naci će te uksort » http://www.linuxcare.com.au/projects/natsort/ «.
PRIMER:
<?php $array1 = $array2 = array ("img12.png", "img10.png", "img2.png", "img1.png"); sort($array1); echo "Standardno sortiranjen"; print_r($array1); natsort($array2); echo "nSortiranje po prirodnom algoritmun"; print_r($array2); // Rezultati: Standardno sortiranje: [0] => img1.png [1] => img10.png [2] => img12.png [3] => img2.png Sortiranje po prirodnom algoritmu: [3] => img1.png [2] => img2.png [1] => img10.png [0] => img12.png ?> |
list() - daje predefinisnim promenljivama
vrednosti niza
Format: list(var1,$var2,$var3[,$var4..]) =
$array
Daje predefinisnim promenljivama vrednosti niza.
PRIMER:
<?php $array = array("Mika","Pera","Laza"); list($ime1,$ime2,$ime3) = $array; echo $ime1." - ".$ime2." - ".$ime3."."; // Rezultat: Mika - Pera - Laza. ?> |
key() - vraća index element trenutne
array pozicije
Format: key($array)
Vraća index element trenutne array pozicije.
Videti:
current » «.
array_search() - trazi odredjenu vrednost u
nizu
Format: $array_search($vrednost,$array)
Trazi datu vrednost u nizu. Ako je vrednost nadjena, odgovor je true, inače false.
Videti: in_array
in_array() - vraća true ako promenljiva
postoji u nizu
Format: in_array($promenljiva,$array)
Vraća true ako $promenljiva postoji u $nizu.
Videti: array_search .
PRIMER:
<?php $imena = ("Mika","Pera","Laza"); if (in_array ("Mika", $imena)) { print "Naravno da ima."; } //Rezultat je: Naravno da ima. ?> |
extract() - importuje promenljive u
simbolicnu tabelu (iz niza)
Format: extract($array[, extract_tip [,
$prefix]])
importuje promenljive u simbolicnu tabelu. Pri tome tretira keys kao imena promenljivi, a values kao vrednosti promenljivei.
Kao rezultat vraća broj uspešno unesenih promenljivi u tabelu (od ver. 4.0.5).
extract() ispituje da li je ime promenljive tacno i da li se poklapa sa postojecim promenljivama u tabeli. Nacin tretiranja pogresnih promenljivi se definise pomocu extract_tip-a. Moguce vrednosti su:
- EXTR_OVERWRITE - prepisi postojecu promenljivu
- EXTR_SKIP - preskoci promenljivu
- EXTR_PREFIX_SAME - dodaj promenljivi $prefix
- EXTR_PREFIX_ALL - dodaj svim promenljivama $prefix
- EXTR_PREFIX_INVALID - dodaj prefix samo na pogresnu promenljivu.
Ako extract_tip ne definisan, automatski se koristi EXTR_OVERWRITE. Ako se koristi EXTR_PREFIX_SAME, EXTR_PREFIX_ALL ili EXTR_PREFIX_INVALID, mora se definisati $prefix.
PRIMER:
<?php $size = "veliko"; $var_array = array ("boja" => "plava", "velicina" => "srednja", "oblik" => "trokut"); extract ($var_array, EXTR_PREFIX_SAME, "wddx"); print "$boja, $velicina, $oblik, $wddx_velicinan"; // Rezultat je: plava, velika, trokut, srednja ?> |
each() - daje sledeći par (key i value)
iz niza
Format: each($array)
Daje sledeći par (key i value) iz asocijativnog niza.
PRIMER:
<?php $imena = array("b"=>"Mika"); $deo = each($imena); echo implode(" | ",$deo); // Rezultat je: Mika | Mika | b | b ?> |
end() - daje poslednji element iz niza
Format: end($array)
Daje poslednji element iz niza.
Videti: reset()
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Pera","Laza"); echo end($imena); // Rezultat je: Laza ?> |
current() - daje/pokazuje aktuelni element
niza
Format: current($array)
Daje aktuelni element niza.
Videti: reset()
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Pera","Laza"); echo current($imena); echo " - "; next($imena); echo current($imena); // Rezultat je: Mika - Pera ?> |
count() - broji elemente u nizu
Format: count($array)
Broji elemente u nizu
PRIMER:
<?php $imena = array("Mika","Pera","Laza"); echo count($imena); // Rezultat je: 3
?> |
compact () - iz predefinisanih promenljivi
kreira array
Format: compact
($element1[,$element2[,$element3...]])
Iz predefinisanih promenljivi kreira array sa vrednostima (values).
PRIMER:
<?php $ime_1 = "Mika"; $ime_2 = "Laza"; $ime_3 = "Pera"; $array = compact("ime_1","ime_2","ime_3"); echo implode(" | ",$array); // Rezultat je: Mika | Laza | Pera ?> |
asort() - sortira array 'rastuci' po
elementima
Format: asort($array)
Sortira array 'rastuci' (od z-a) po elementima i pri tome zadrzava odnos sa elementima.
PRIMER:
<?php $imena = array ("b"=>"Mika","d"=>"Pera","c"=>"Laza","a"=>"eddi"); asort($imena); for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena)) { echo "$key=".$imena[$key]."; "; } // Rezultat je: a=eddi; c=Laza; b=Mika; d=Pera; ?> |
array_walk() - dodaje funkciju svakom
elementu niza
Format:
array_walk($array,"funkcija")
Dodaje funkciju svakom elementu niza i predaje dalje ovoj funkciji sadržaj elementa.
PRIMER:
<?php function pokazi_raji($element) { echo "$element -- "; } $namen = array("Mika","Pera","Laza"); array_walk($namen,"pokazi_raji"); // Rezultat je: Mika -- Pera -- Laza -- ?> |
arsort() - sortira array 'padajuci' po
elementima
Format: arsort($array)
Sortira array "padajuci" (od a-z) po elementima i pri tome zadrazava odnos sa index.
PRIMER:
<?php $imena = array("b"=>"Mika", "d"=>"Pera", "c"=>"Laza", "a"=>"eddi"); arsort($imena); for(reset($imena); $key=key($imena); next($imena)) { echo "$key=".$imena[$key]."; "; } // Rezultat je: d=Pera; a=Mika; b=Laza; c=eddi; ?> |
array_unique() - brise duple elemente iz niza
Format: array_unique($array)
Brise duple elemente iz niza.
PRIMER:
<?php $array = array("a","b","c","d","a","b"); echo "[".implode(" , ",$array)."] "; $array = array_unique($array); echo "[".implode(" , ",$array)."] "; // Rezultat je: [a , b , c , d , a , b] [c , d , a , b] ?> |
array_unshift() - dodaje elemente na
početak niza
Format:
array_unshift($array,$element1,$element2...)
Dodaje elemente na početak niza.
Alternativna mogucnost je:
$array[] = $element1;
$array[] = $element2;
Videti:
array_shift .
PRIMER:
<?php $array_1 = array("Mika","Pera"); array_unshift($array_1,"zeljko","Laza"); echo implode(" | ",$array_1); // Rezultat je: zeljko | Laza | Mika | Pera
?> |
array_sum() - sumira sve vrednosti niza
Format: array_sum($array)
Sumira sve vrednosti niza i vraća rezultat kao prirodni broj (integer) ili decimalni broj.
PRIMER:
<?php $a = array(2,4,6,8); echo "sum(a) = ".array_sum($a)."n"; // Rezultat je: sum(a) = 20 $b = array("a"=>1.2,"b"=>2.3,"c"=>3.4); echo "sum(b) = ".array_sum($b)."n"; // Rezultat je: sum(b) = 6.9 ?> |
array_slice() - izvlaci odredjeni deo niza
Format:
array_slice($array,$pozicija,$kolicina)
Sa ovom funkcijom se moze izvuci odredjena $kolicina elemenata iz $niza od određene $pozicije .
Takodje pogledajte: array_splice
PRIMER:
<?php $array_1 = array("Mika","Pera","Laza","B3C4"); $array_2 = array_slice($array_1,1,2); echo implode(" | ",$array_2); // Rezultat je: Pera | Laza ?> |
array_splice() - brise deo niza i zamenjuje
ga s drugim delom
Format: array_splice($array, $offset [,
$duzina[, $array_zamena]])
Brise deo niza i eventualno ga zamenjuje ga s drugim delom.
Ako je $offset pozitivan, onda pocinje sa pocetka niza, a ako je negativan, sa kraja. Ako $duzina ne zadata, onda array_splice brise sve od $offseta do kraja niza. Ako je $offset negativan, onda će biti obrisan deo niza od kraja. Jedna mala idejica: ako zelite da obrisete sve od $offseta do kraja $niza, upisite count ($array) za $duzinu.
Ako je $array_zamena definisana, obrisani elementi će biti zamenjeni sa elementima ovog niza. Ako su $offset i $duzina takvi da nista ne mora biti obrisano, onda će elementi iz $array_zamena biti stavljeni na $offset-om definisano mesto u array.
Takodje pogledajte: array_slice
PRIMER:
<?php $input = array ("crvena", "zelena", "plava", "zuta"); array_splice ($input, 2); // $input je sada array ("crvena", "zelena") array_splice ($input, 1, -1); // $input je sada array ("crvena", "zuta") array_splice ($input, 1, count($input), "bela"); // $input je sada array ("crvena", "bela") array_splice ($input, -1, 1, array("crna", "siva")); // $input is now array ("crvena", "zelena", "plava", "crna", "siva")
?> |
array_shift() - brise element sa pocetka niza
i pokazuje ga
Format: array_shift($array)
Brise element sa pocetka niza i pokazuje ga.
Videti: array_unshift
PRIMER:
<?php $array1 = array("Mika","Pera"); echo array_shift($array1); // Rezultat je: Mika // a $array1 se sada sastoji samo od "Pera" ?> |
array_reverse() - okrece elemente niza
Format: $array_reverse($array[,bool opcija])
Okrece elemente niza reversno (unazad). Ako za bool opciju upisete TRUE onda i redosled kljuceva ostaje u istom redu.
PRIMER:
<?php $array_1 = array("Mika","Pera","Laza"); $reverznai_array1 = array_reverse($array_1); print_r($reverznai_array1); /* Rezultat je: Array ( [0] => Laza [1] => Pera [2] => Mika ) */ ?> |
array_rand() - slucajnim izborom uzima jedan
ili više elemenata iz niza
Format: array_rand($array[,$kolicina])
Slucajnim izborom uzima jedan ili više elemenata iz niza. $kolicina odredjuje koliko elemenata zelite uzmete. Ako ne naveden, automatski se uzima 1.
I ne zaboravite da koristite srand da pokrenete generator slucajnih brojeva.
PRIMER:
<?php srand ((double) microtime() * 10000000); $input = array ("Mika", "Pera", "AAAAA", "Laza", "F1G6"); $rand_keys = array_rand ($input, 2); print $input[$rand_keys[0]]."n"; print $input[$rand_keys[1]]."n"; ?> |
array_push() - dodaje jedan ili više elemenata na kraj niza
Format: array_push($array,$vrednost1[,$vrednost2[,$vrednost3...]])
Dodaje jedan ili više elemenata na kraj niza.
Ima isti efekat kao:
$array[] = $var;
ponavljajuci za svaki $var.
Videti: array_unshift
PRIMER:
<?php $array_1 = array("Mika","AAAAA"); array_push($array_1,"Pera","Laza"); echo implode(" | ",$array_1); // Rezultat je: Mika | AAAAA | Pera | Laza ?> |
array_pop() - brise i pokazuje poslednji
element niza
Format: array_pop($array)
Brise i pokazuje poslednji element niza.
Videti: array_unshift.
PRIMER:
<?php $array_1 = array("Pera","snjeza"); echo array_pop($array_1); // Rezultat je: snjeza // a novi array sadrzi samo "Pera" u sebi ?> |
array_pad() - dodaje elemente u array
Format: array_pad($array,$kolicina,$vrednost)
Dodaje elemente u array. Ova komanda produzava array na odredjenu kolicinu elemenata. To znaci da se promenljive $kolicina odnosi na novu ukupnu duzinu niza. Ako je $kolicina manja od trenutne duzine array, ne dolazi do promena u nizu. Ako je $kolicina negativna, vrednosti se dodaju na početak niza, a ako je pozitivna na kraj niza.
PRIMER:
<?php $input = array (12, 10, 9); $result = array_pad ($input, 5, 0); // Rezultat je: 12, 10, 9, 0, 0 $result = array_pad ($input, -7, -1); // Rezultat je: -1, -1, -1, -1, 12, 10, 9 ?> |
array_multisort() - sotira visebrojne i
multidimenzionalne nizove
Format:
array_multisort($array[,argument[,argument...]])
Sotira visebrojne(pr.1) i multidimenzionalne nizove(pr.2). Veze izmedju keys ostaju nepromenjene tokom sortiranja.
Elementi array imaju uloga kolumni iz tabela prilikom sortiranja. To znaci da se ponašaju otprilike kao SQL tabele i komanda ORDER BY.
Moguci argumenti sortirnog reda su:
- SORT_ASC - penjuci (a-z)
- SORT_DESC - padajuci (z-a)
Moguci argumenti sortirnog tipa su:
- SORT_REGULAR - normalno upoređivanje elemenata
- SORT_NUMERIC - numeričko upoređivanje elemenata
- SORT_STRING - upoređivanje elemenata po stringu
Ako nisu navedeni argumenti, onda sa automatski koristi SORT_ASC i SORT_REGULAR.
Ako je uspešno izvršeno sortiranje, odgovor je true, inače false.
PRIMER:
<?php // pr.1 $ar1 = array ("10", 100, 100, "a"); $ar2 = array (1, 3, "2", 1); array_multisort ($ar1, $ar2); // Rezultat za $ar1 je: 10, "a", 100, 100 // Rezultat za $ar2 je: 1, 1, "2", 3 // pr.2 $ar = array (array ("10", 100, 100, "a"), array (1, 3, "2", 1)); array_multisort ($ar[0], SORT_ASC, SORT_STRING, $ar[1], SORT_NUMERIC, SORT_DESC); // Rezultat za prvi array ($ar[0])je: 10, 100, 100, "a" // Rezultat za drugi array ($ar[1])je: 1, 3, "2", 1 ?> |
array_merge_recursive() - sastavlje više niza
rekurzivno
Format: array_merge_recursive($array1,$array2...)
Sastavlja više niza u jedan array, isto kao i array_merge() .
PRIMER:
<?php $ar1 = array ("boja" => array ("omiljena" => "crvena"), 5); $ar2 = array ( 10, "boja" => array ("omiljena" => "zelena", "plava")); $result = array_merge_recursive ($ar1, $ar2); // Rezultat je: Array ( [boja] => Array ( [omiljena] => Array ( [0] => crvena [1] => zelena ) [0] => plava ) [0] => 5 [1] => 10 ) ?> |
usort() - sortira array po values (elemenata)
sa predefinisanom funkcijom
Format: usort($array,funkcija)
Sortira array sa predefinisanom funkcijom korisnika, ali po values (vrednostima) elemenata. Npr. Vi definisete u funkciji da sortiranje pocne od slova "r", da se velika slova ne broje (case sensitive) i sl.
array_merge() - sastavlje više nizova
Format: array_merge($array1,$array..)
Sastavlja više niza u jedan array. Ako se neke vrednosti ponavljaju, stare će biti prepisane novim. Ako su u pitanju numeričke vrednosti, stare nece biti zamenjene, nego će biti samo dodane.
Videti:
array_merge_recursive() .
PRIMER:
<?php $array1 = array ("boja" => "crvena", 2, 4); $array2 = array ( "a", "b", "boja" => "zelena", "oblik" => "trapez", 4); $result = array_merge($array1, $array2); echo implode(" | ",$result); // Rezultat je: zelena | 2 | 4 | a | b | trapez | 4 ?> |
IV Funkcije za rad sa datumom i vremenom
date() - formatira datum i pokazuje lokalno
vreme
Format:
date(datum_format[,"timestamp"])
Pokazuje lokalno vreme. Ako ne napisete timestamp, pokazace trenutno vreme. Timestamp pokazuje vreme od 01.01.1970. godine.
Sledeći formati se mogu koristiti:
- a - "am" ili "pm" ("Preponde" ili "Poslepodne")
- A - "AM" ili "PM"
- B - swatch internet vreme(1000 Beats u 24 h; Vreme u gradu Biel = 000 Beats)
- d - dan meseca sa nulom (npr. "09")
- j - dan meseca bez nule (npr. "9")
- t - broj dana u mesecu (npr. "30")
- z - dan od pocetka godine (npr. "156")
- w - numerički dan sedmice (od "0" za nedelju do "6" za subotu)
- D - skraceno ime za dan u sedmici (npr. "Thu")
- l - puno ime dana u sedmici (npr. "Thursday")
- F - puno ime meseca (npr. "December")
- M - skraceno ime meseca (npr. "Dec")
- m - numeričko ime meseca sa nulom (npr. "05")
- n - numeričko ime meseca sa nulom (npr. "5")
- h - sat u 12-satnom formatiranju (npr. "05")
- H - sat u 24-satnom formatiranju (npr. "18")
- g - sat u 12-satnom formatiranju bez nule (npr. "5")
- G - sat u 24-satnom formatiranju bez nule (npr. "7")
- i - minute (npr. "07")
- U - protekle sekunde od 01.01.1970 (npr. "4890729")
- s - sekunde (npr. "02")
- S - engleski redni broj (npr. "th", "nd")
- L - prestupna godina. rezultat "0" ili "1"
- Y - 4-cifreni godina (npr. "1999")
- y - 2-cifrena godina (npr. "99")
- Z - razlika u vremenu u odnosu na GMT (od "-43200" do "43200")
PRIMER:
<?php echo date("Y-F-l - H:i:s");
// Rezultat je: 2005-November- Thursday - 10:07:02
?> |
getdate() - pokazuje datum/vreme
Format: getdate(timestamp)
Vraća datum/vreme u obliku niza, i to u sekundama od 01.01.1970. godine. Ako ne koristite timestamp, biće pokazano trenutno vreme.
Sledeći elementi se nalaze u nizu:
- "seconds" - sekunde
- "minutes" - minute
- "hours" - sati
- "mday" - dan u mesecu (npr. "13")
- "wday" - numerički dan u sedmici (npr. "2" za utorak)
- "mon" - numerički mesec (npr. "10")
- "year" - godina (npr. "2004")
- "yday" - dan od pocetka godine (npr. "225")
- "weekday" - puno ime dana u sedmici (npr. "Saturday")
- "month" - puno ime meseca (npr. "February")
PRIMER:
<?php $today = getdate(); $month = $today[month]; $mday = $today[mday]; $year = $today[year]; echo "$month $mday, $year"; // Rezultat je: March 12, 2004 ?> |
checkdate() - proverava da li je datum vazeci
Format: checkdate(mesec,dan,godina)
Proverava da li je datum vazeci. Ako jeste daje true kao odgovor, a inače false.
Sledeći uslovi moraju biti ispunjeni:
- godina mora biti izmedju 1 i 32767
- mesec mora biti izmedju 1 i 12
- dan mora bti vazeci (npr. mesec ne moze imati 40 dana)
Prestupne godine se takodje kontrolisu.
PRIMER:
<?php if(checkdate(2,29,2000)) { echo "2000. je prestupna godina"; } else { echo "Pogresan Datum."; } // Rezultat je: 2000. je prestupna godina ?> |
time() - pokazuje trenutni UNIX timestamp
Format: time()
Pokazuje trenutni UNIX timestamp.
PRIMER:
<?php echo time()." | "; echo date("d. F Y", time()); // Rezultat je: 1016917353 | 23. March 2002 ?> |
strtotime() - parsira engleski tekstualni "datetime" u
UNIX timestamp
Format: strtotime(vreme)
Parsira skoro svaki engleski tekstualni "datetime" opis u UNIX timestamp. Mozete prakticno napisati sta zelite.
PRIMER:
<?php echo strtotime ("now") . " | "; echo strtotime ("10 September 2000") . " | "; echo strtotime ("+1 day") . " | "; echo strtotime ("+1 week") . " | "; echo strtotime ("+1 week 2 days 4 hours 2 seconds"); // Rezultat je: 1016917266 | 968536800 | 1017003666 | 1017522066 | 1017705668 ?> |
strftime() - formatira datum/vreme po
lokalnim opcijama
Format: strftime(format [, timestamp])
Pokazuje lokalno vreme koje je po lokalnim opcijama formatirano. Format odredjuje formatiranje, timestamp ako naveden, broj sekundi od 01.01.1970. godine.
Moguce opcije za formatiranje su:
- %a - skraceno ime dana u sedmici (npr. "Thu")
- %A - puno ime dana u sedmici (npr. "Thursday")
- %b - skraceno ime meseca (npr. "Dec")
- %B - puno ime meseca (npr. "December")
- %c - standrdno (npr. 11/16/99 19:37:06)
- %d - dan u mesecu bez nule (npr. "9")
- %H - sat u 24-casovnom formatiranju (npr. "18")
- %I - sat u 12-casovnom formatiranju (npr. "05")
- %j - dan od pocetka godine (npr. "096")
- %m - numerički broj meseca (npr. "5")
- %M - minute (npr. "07")
- %p - "am" ili "pm" ("Prepodne" ili "Poslepodne")
- %S - sekunde (npr. "02")
- %U - broj sedmice (1. nedelja je početak sedmice npr. "49")
- %W - broj sedmice (1. ponedeljak je početak sedmice npr. "49")
- %w - numerički dan sedmice (od "0" za nedelju, do "6" za subout)
- %x - standard (npr. 11/16/99)
- %X - standard za vreme (npr. 19:37:06)
- %y - 2-zifrena godina (npr. "99")
- %Y - 4-zifrena godina (npr. "1999")
- %Z - oznaka za vrmenesku zonu
- %% - znak za procenat (%)
PRIMER:
<?php setlocale("LC_TIME", "C"); echo strftime("%A je na francuskom"); setlocale("LC_TIME", "ge"); echo strftime("%A"); // Rezultat je: Saturday je na fransuckom samedi
?> |
mktime() - pokazuje UNIX timestamp za datum
Format:
mktime(sati,minute,sekunde,mesec,dan,godina)
Pokazuje UNIX timestamp za datum (=sekunde od 01.01.1970. godine).
PRIMER:
<?php echo mktime(8,30,0,3,15,2002)." | "; echo date("d. F Y", mktime(0,0,0,3,15,2002)); // Rezultat je: 1016177400 | 15. March 2002 ?> |
microtime() - UNIX timestamp i mikrosekunde
Format: microtime()
Pokazuje UNIX timestamp i mikrosekunde.Prva cifra rezultata su mikrosekunde, a drugi UNIX timestamp za trenutno vreme (sekunde od 01.01.1970).
PRIMER:
<?php echo microtime(); // Rezultat je: 0.78651100 1016915799 ?> |
localtime() - pokazuje lokalno vreme
Format: localtime([timestamp [,
is_associative]])
Pokazuje lokalno vreme. Ako timestamp ne zadat, koristit se lokalno vreme. Ako is_associative je 0 ili ne naveden, timestamp je u obliki obicnog numeričkog niza. Ako je 1, onda asocijativni array sadrzi eve elemente.
Moguci keys su:
- "tm_sec" - sekunde
- "tm_min" - minute
- "tm_hour" - sati
- "tm_mday" - dan u mesecu
- "tm_mon" - dan u godini
- "tm_year" - godina od 1900-e
- "tm_wday" - dan sedmice
- "tm_yday" - dan u godini
- "tm_isdst" - u efektu je promena vremena (ljetno i zimsko vreme)
gmstrftime() - formatira GMT/CUT vreme/datum
prema lokalnim opcijama
Format: gmstrftime (format [, timestamp])
Isto kao strftime(), samo za GMT (Greenwich Mean Time). Na primeru ispod se vidi razlika.
PRIMER:
<?php setlocale ('LC_TIME', 'en_US'); echo strftime ("%b %d %Y %H:%M:%S", mktime (20,0,0,12,31,98))."<br />"; // Rezultat je: Dec 31 1998 20:00:00 echo gmstrftime ("%b %d %Y %H:%M:%S", mktime (20,0,0,12,31,98)); // Rezultat je: Dec 31 1998 19:00:00 ?> |
gmmktime() - UNIX timestamp za GMT datum
Format: gmmktime
(sati,minuta,sekundi,mesec,dan,godina[, is_dst])
Isto kao mktime(), samo za GMT (Greenwich Mean Time).
gmdate() - date(), ali u GMT zoni
Format: gmdate()
Isto kao date(), samo sto se odnosi na GMT (Greenwich Mean Time). Na primeru ispod se vidi razlika.
PRIMER:
<?php echo date ("M d Y H:i:s", mktime (0,0,0,1,1,1998)); // Rezultat je: Jan 01 1998 00:00:00 echo gmdate ("M d Y H:i:s", mktime (0,0,0,1,1,1998)); // Rezultat je: Dec 31 1997 23:00:00 ?> |
gettimeofday() - pokazuje trenutno vreme
Format: gettimeofday()
Pokazuje trenutno vreme.
Sljedeca formatiranja se mogu koristiti:
- "sec" - sekunde
- "usec" - mikrosekunde
- "minuteswest" - minuta zapadno od Greenwicha
- "dsttime" - tip dst korekce
PRIMER:
<?php $vreme = gettimeofday(); $minuta_zapadno = $vreme[minuteswest]; echo "$minuta_zapadno"; // Rezultat je: -3600 ?> |
V Sistemske funkcije
chroot() - menja root direktorijum
Format: chroot($dir)
Menja root direktorijum trenutnog PHP procesa u $dir.
Vraća true ako uspe, inače false.
chdir() - menja direktorijum
Format: chdir($dir)
Menja trenutni PHP direktorijum.
Vraća true ako komanda uspe, inače false.
dir() - čita direktorijum
Format: dir($dir)
Čita direktorijum koji je prethodno otvoren.
PRIMER:
<?php $d = dir("C:/"); echo "Handle: ".$d->handle." | "; echo "Path: ".$d->path." | "; while($entry=$d->read()) { echo $entry." | "; } $d->close(); // Rezultat su fajlovi iz direktorijuma "C:/": Handle: Resource id #1 | Path: C:/ | AUTOEXEC.BAT | BOOT.DOS | boot.ini | BOOTSECT.DOS | CLDMA.LOG | CONFIG.SYS .... ?> |
closedir() - zatvara handle direktorijuma
Format: closedir($dir_handle)
Zatvara handle direktorijuma. Handle direktorijuma mora biti otvoren sa
opendir() da bi bio zatvoren sa closedir().
getcwd() - pokazuje trenutni aktivni
direktorijum
Format: getcwd()
Pokazuje trenutni aktivni direktorijum.
PRIMER:
<?php echo getcwd(); // Rezultat je: h:/web/php.matf.bg.ac.rs/ ?> |
opendir() - Otvara handle direktorijuma
Format: opendir($dir)
Otvara handle direktorijuma. Ako ne moze da otvori, pokazuje gresku. Da bi izbjegli prikazivanje greske u slucaju da ne moze otvoriti direktorijum, napisite @ pre opendir (=@opendir).
PRIMER:
<?php if ($dir = @opendir("C:/")) { while($file = readdir($dir)) { echo "$file | "; } closedir($dir); } // Rezultat je: AUTOEXEC.BAT | BOOT.DOS | boot.ini | BOOTSECT.DOS | CLDMA.LOG | CONFIG.SYS | cygwin ?> |
readdir() - čita unos iz handle-a
direktorijuma
Format: readdir($handle)
Pokazuje ime naredneg fajla iz direktorijuma ucitanog u handle.
PRIMER:
<?php $handle=opendir('C:/'); while (false!==($file = readdir($handle))) { if ($file != "." && $file != "..") { echo "$filen"; } } closedir($handle); // Rezultat je: AUTOEXEC.BAT | BOOT.DOS | boot.ini | BOOTSECT.DOS | CLDMA.LOG | CONFIG.SYS | cygwin ... ?> |
rewinddir() - vraća unazad handle
direktorijuma
Format: rewinddir($handle)
Vraća unazad handle direktorijuma (do pocetka direktorijuma).
V Funkcije za rad sa datotekama
basename() - vraća ime file-a iz path-a
Format: basename($path)
Vraća ime file-a iz path-a.
PRIMER:
<?php $path = "/usr/local/www/Mika.html" echo basename($path); // Rezultat je: Mika.html ?> |
chgrp() - menja grupu file-a
Format: chgrp($file,"grupa")
Menja grupu file-a. Superuser (npr. root) moze promeniti svakom file-u grupu, ostali korisnici samo onim datotekama koji njihovoj grupi pripadaju.
Vraća true ako komanda uspe, inače false.
Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.
PRIMER:
<?php chgrp("/usr/local/www/index.html","users"); ?> |
chmod() - menja prava file-a
Format: chmod($file,prava )
Menja prava (permissions) file-a. Ponasa se isto kao chmod komanda iz UNIX-a. Razlika je u tome sto se prava ne mogu odredjivati u stringovima ("u+rwx...")nego samo okatalnim vrednostima. I oktalne vrednosti moraju pocinjati s nulom.
Vraća 0 ako uspe, inače 1.
Ovde imate listu svih mogucih kombinacija, uz dodatne oznake za UNIX komandu chmod.
0 = --- = bez prava
1 = --x = izvršava
2 = -w- = piše
3 = -wx = piše i izrsava
4 = r-- = čita
5 = r-x = čita i izvršava
6 = rw- = čita i piše
7 = rwx = čita, piše i izvršava (sva prava)
Cifre se pisu u narednem redosledu: user,grupa,vlasnik.
Npr: 0755:
user: = 7 (sva prava)
grupa: = 5 (piše i izvršava)
vlasnik: = 5 (piše i izvršava)
Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.
PRIMER:
<?php echo chmod("/usr/local/www/crrhrrh.php", 0755) // Rezultat je: 1 ?> |
chown() - menja vlasnika file-a
Format: chown($file,vlasnik)
Menja vlasnika file-a. Istu funkciju ima kao chown komanda na UNIX sistemima, samo sto u PHP-u tu komandu moze samo root izvrsiti.
Vraća true ako komanda uspe, inače false.
Vazno: Ova komanda ne radi na Windows sistemima.
PRIMER:
<?php chown("/usr/local/www/rerer.php","Mika"); ?> |
clearstatcache() - brise memoriju statistike
file-a
Format: clearstatcache()
Brise memoriju statistike file-a.
PRIMER:
<?php clearstatcache(); // Rezultata nema, tj. ova komanda se samo izvršava bez vracanja --//rezultata. ?> |
copy() - kopira file
Format: copy($file,$novi_file)
Kopira file. $novi_file moze biti samo novo ime file-a, ali moze i novi direktorijum, npr.: slike/index.html ili ../slikestare/index.html.bak . U svakom slucaju direktorijum mora postojati, inače komanda nece biti uspešno izvrsena.
PRIMER:
<?php $file = "index.html"; $novi_file = "index.html.bak"; if (!copy($file, $novi_file)) { echo "Kopiranje bez uspeha"; } ?> |
delete() - brise file
Format: delete($file)
Brise file.
PRIMER:
<?php $file = "index.html.bak"; delete($file); ?> |
dirname() - vraća ime direktorijuma bez
imena file-a
Format: dirname($path)
Vraća ime direktorijuma bez imena file-a.
PRIMER:
<?php $path = "/usr/local/www/index.php"; echo dirname($path); // Rezultat je: /usr/local/www/ ?> |
diskfreespace() - pokazuje koliko slobodnog
prostora ima u filesystem-u ili particiji
Format: diskfreespace($dir)
Pokazuje koliko slobodnog prostora ima u u filesystem-u ili particiji. Rezultat je u bajtima.
PRIMER:
<?php $df = diskfreespace("/"); echo $df; // Rezultat je: 5502356 ?> |
fclose() - zatvara otvoreni file
Format: fclose($file_pointer)
Zatvara otvoreni file (-pointer) i vraća true ako uspe, odnosno false ako ne uspe.
File mora biti otvoren sa fsockopen() .
feof() - testira da li se file-pointer na
kraju file-a nalazi
Format: feof($file_pointer)
Testira da li se file-pointer na kraju file-a nalazi, i ako se nalazi vraća true, inače false.
PRIMER:
<?php if(feof($fp)) { echo "Kraj file-a"; }
?> |
fflush() - salje output direktno u
file-pointer
Format: fflush($file_pointer)
Salje output iz memore direktno u file-pointer.
Vraća true ako komanda uspe, inače false.
File mora biti otvoren sa fscokopen() .
fgetc() - pokazuje znak iz file-a u obliku
stringa
Format: fgetc($file_pointer)
Čita samo jedan znak iz file-a otvorenog pomocu fscokopen() . Vraća true ako uspe, odnosno false ako ne uspe.
PRIMER:
<?php echo fgetc($file_pointer); ?> |
fgetcsv() - uzima liniju iz file pointer-a i
parsira je za CSV polja
Format: fgetcsv ($file_pointer,
$duzina_stringa, $razmak))
Funkcionise na isti nacin kao fgets, samo sto fgetcsv parsira dokumente za CSV format i vraća rezultat u obliku niza.
PRIMER:
<?php $row = 1; $fp = fopen ("test.csv","r"); while ($data = fgetcsv ($fp, 1000, ",")) { $num = count ($data); print "<p> $num polja u redu $row: <br />"; $row++; for ($c=0; $c<$num; $c++) { print $data[$c] . "<br />"; } } fclose ($fp); ?> |
fgets() - uzime liniju iz file pointer-a
Format: fgets($file_pointer,$duzina_stringa)
Uzima liniju iz file pointer-a. Duzinu stringa mozete ograniciti sa $duzina_stinga.
PRIMER:
<?php echo fgets($fp,1000); // Rezultat je: ovo je linija iz file-a ?> |
fgetss() - uzima liniju iz file pointer-a i
brise HTML/PHP tags
Format:
fgetss($file_pointer,$duzina_stringa[,$dozovoljeni_tags])
Funkcionise na isti nacin kao fgets, samo sto fgetss brise HTML/PHP kôd.
PRIMER:
<?php echo fgetss($fp,1000); // Rezultat je: ovo je <b>linija</b> iz file-a ?> |
file() - ucitava čitav file u array
Format: file($file)
Ucitava citavu stranicu u array. Svaki red file-a će postati element niza.
PRIMER:
<?php $file = file("test.txt"); echo $file[0]; // Rezultat je: ovo je red iz file-a // Ucitavanje Webstranice u string $phpmatfbgacyu_string = join ('', file ('http://www.php.matf.bg.ac.rs'));
?> |
file_exists() - proverava da li file postoji
Format: file_exists($file)
Proverava da li file postoji i vraća true ako postoji, odnosno false ako ne postoji.
PRIMER:
<?php echo file_exists("Mika.html"); // Rezultat je: 1 ?> |
fileatime() - vraća datum kada je file poslednji
put koristen
Format: fileatime($file)
Vraća vreme kada je poslednji put ovaj file bio koristen (access time) u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu
date.
PRIMER:
<?php echo date("d.m.Y",fileatime("Mika.html")); // Rezultat je: 31.10.1995 ?> |
filectime() - vraća datum kada je file
napravljen
Format: filectime($file)
Vraća datum kada je file napravljen u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu
date.
PRIMER:
<?php echo date("d.m.Y",filectime("Mika.html")); // Rezultat je: 31.10.1995 ?> |
filegroup() - vraća grupu file-a
Format: filegroup($file)
Vraća ID-grupe kojoj file pripada. U slucaju greske vraća 0 (false).
PRIMER:
<?php echo filegroup("Mika.htm"); // Rezultat je: 5 ?> |
fileinode() - vraća inode ID vlasnika
file-a
Format: fileinode($file)
Vraća inode ID vlasnika file-a. U slucaju greske vraća 0 (false).
PRIMER:
<?php echo fileinode("Mika.htm"); // Rezultat je: 354543 ?> |
filemtime() - vraća vreme poslednjeg
modifikovanja file-a
Format: filemtime($file)
Vraća vreme poslednjeg modifikovanja file-a u sekundama od 1.1.1970. godine. Sekunde mogu biti parsirane pomocu
date.
PRIMER:
<?php echo date("d.m.Y",filemtime("Mika.html")); // Rezultat je: 22.11.1995
?> |
fileowner() - vraća ime vlasnika file-a
Format: fileowner($file)
Vraća ime vlasnika file-a.
PRIMER:
<?php echo fileowner("Mika.html"); ?> |
fileperms() - vraća CHMOD file-a
Format: fileperms($file)
Vraća CHMOD (permissions - permise - prava) file-a.
PRIMER:
<?php echo fileperms("Mika.html"); // Rezultat je: 33060 ?> |
filesize() - vraća velicinu file-a
Format: filesize($file)
Vraća velicinu file-a u bajtima.
PRIMER:
<?php echo filesize("Mika.html"); // Rezultat je: 2812 ?> |
filetype() - vraća tip file-a
Format: filetype($file)
Vraća tip file-a u obliku stringa. Moguce vrednosti su: fifo", "char", "dir", "block", "link", "file" i "unknown".
PRIMER:
<?php echo filetype("Mika.html"); // Rezultat je: file ?> |
flock() - daje prava datotekama drugih
korisnika
Format: flock($file_pointer,$status)
Daje prava datotekama drugih korisnika. Tako mozete biti sigurni da drugi korisnici ne mogu menjati file dok Vi radite na njemu.
Moguce vrednosti $statusa su:
1 - zabrana
2 - dozvola za pisanje
3 - isljuciti zabranu
4 - ukljuciti zabranu
PRIMER:
<?php $file_pointer = @fopen($file,"w+"); flock($file_pointer,2); fwrite($file_pointer,time()."n"); flock($file_pointer,3); fclose($file_pointer); /* Rezultat je: File-u je promenjen status u 2, data su mu prava za pisanje, onda je u file upisan tekst, i onda je zabrana iskljucena. */ ?> |
fopen() - otvara file ili URL
Format: fopen($file,$modus)
Otvara file lokalno ili na nekom drugom serveru (http:// ili ftp://). Komanda vraća tzv. Index file-a koji drugim komandama govori na koji se od otvorenih file-ova misli. $modus govori u kojem modusu treba da se otvori file. Na izboru imate:
'r' - otvara file samo za citanje
'r+' - otvara file za citanje i pisanje
'w' - otvara file samo za pisanje
'w+' - otvara file za citanje i pisanje i brise dosadasnji sadržaj file-a, odnosno stvara novi file, ako ne postoji
'a' - otvara file samo za pisanje i stavlja kursor na kraj file-a i stvara novi file, ako ne postoji
'a+' - otvara file za pisanje i citanje i stavlja kursor na kraj file-a i stvara novi file, ako ne postoji
$modus moze sadrzati i slovo "b", koje govori komandi da se radi o binarnom file-u. od znacaja je samo na Windows masinama.
PRIMER:
<?php $fp = fopen ("/home/rasmus/file.txt", "r"); $fp = fopen ("/home/rasmus/file.gif", "wb"); $fp = fopen ("http://www.php.net/", "r"); $fp = fopen ("ftp://user:password@example.com/", "w"); // na Windowsu pazite na backslashes $fp = fopen ("c:.txt", "r"); // Rezultat je: Indexi file-ova ?> |
fpassthru() - čita sadržaj file-a
otvorenog sa fopen()
Format: fpassthru($file_pointer)
Čita sadržaj file-a otvorenog pomocu
fsockopen do kraja file-a i onda pokazuje sadržaj file-a. Nakon sto zavrsi citanje, file pointer se automatski zatvara.
PRIMER:
<?php fpassthru($file_pointer); // Rezultat je: sadržaj file-a iz file pointer-a ?> |
fputs() - piše u file pointer
Format:
fputs($file_pointer,$string[,$duzina])
Piše u file pointer. Identicna komanda sa fwrite, i predstavlja samo alias. Mozete zadati koliko zelite da upisete u $file_pointer pomocu $duzina. Ako nista ne zadate, biće upisan čitav string.
PRIMER:
<?php fputs($file_pointer,"Ovaj tekst se upisuje u file"); // Rezultat je: u file pointer je upisan tekst ?> |
fread() - čita file do određene
duzine
Format: fread($file_pointer,$duzina)
Čita file do određene duzine ($duzina) u bajtima. Ako se koristi na Windows masinama i radi se o binarnom file-u, onda se to mora sa "b" definisati. Ako hocete da pročitate čitav file, koristite filesize.
PRIMER:
<?php $file = "Mika.html"; $file_pointer = fopen($file, "r"); echo fread($file_pointer, filesize($file)); fclose($file_pointer); // Rezultat je: sadržaj citavog file-a. // Napomena: oprez kada se radi većim datotekama ?> |
fscanf() - parsira sadržaj file-a zavisno od
formata
Format: fscanf($file_pointer,
$format[$var1,$var2 ...])
Koristi rezultat file pointera i parsira ("skenira") ga zavisno od formata. Ako nisu zadati $var1 itd., onda rezultat ide u array (vidi primer).
PRIMER:
<?php $file_pointer = fopen ("Mika.html","r"); while ($info = fscanf ($file_pointer, "%st%st%sn")) { list ($ime, $zanimanje, $drzava) = $info; echo $ime." - ".$zanimanje." - ".$drzava."<br />"; } fclose($file_pointer); /* Rezuultat je: Mika programer francuska Laza pekar srbija */ ?> |
fseek() - pristupado odredjenog mesta u
file-u
Format: fseek($file_pointer,$duzina[,$modus])
Ova komanda prakticno pristupana odredjeno mesto u file-u i čita ostatak file-a. Mesto gde treba da "skoci", morate zadati u bajtima. Mana ove komande je sto funkcionise "samo" do 8388608 bajta (8 mb).
$modus oznacava nacin na komanda čita file odnosno oznacav poziciju. Moguce vrednosti su:
SEEK_SET - pozicija je jednaka $duzini
SEEK_CUR - trenutna pozicija plus $duzina
SEEK_END - pozicija na kraju file-a plus $duzina
Ako $modus ne dat, koristi se automatski SEEK_SET.
PRIMER:
<?php $file_pointer = fopen("Mika.html", "r"); fseek($file_pointer, 15); fpassthru($file_pointer); // Rezultat je: sadržaj file-a od bajta broj 16 i dalje // Napomena: ne treba koristiti fopen() sa http:// ili ftp:// ?> |
fstat() - daje sve moguce informacije o
file-u (pointeru)
Format: fstat($file_pointer)
Ucitava sve moguce informacije u file-u u jedan array. Sledeći elementi su moguci:
1. uredjaj
2. inode
3. broj linkova
4. ID vlasnika
5. ID grupe
6. device tip ako je inode uredjaj
7. velicina u bajtima
8. datum poslednjeg koriscenja
9. datum poslednje modifikace
10. datum poslednje promene
11. velicina blokova za filesystem I/O
12. broj uracunatih blokova
PRIMER:
<?php $fp = fopen("Mika.txt", "r"); $fp1 = fstat($fp); while (list ($key, $val) = each ($fp1)) { echo "$key => $val<br />"; } /* Rezultat je: 0 => 0 1 => 0 2 => 33206 3 => 1 4 => 0 5 => 0 6 => 0 7 => 94 8 => 1023032868 9 => 1023031275 10 => 1016912803 11 => -1 12 => -1 dev => 0 ino => 0 mode => 33206 nlink => 1 uid => 0 gid => 0 rdev => 0 size => 94 atime => 1023032868 mtime => 1023031275 ctime => 1016912803 blksize => -1 blocks => -1 */ ?> |
ftell() - daje aktuelnu poziciju u file-u
Format: ftell($fp)
Daje aktuelnu poziciju u file. File mora biti otvoren pomocu fsockopen .
PRIMER:
<?php $file_pointer = fopen("Mika.txt", "r"); fseek($file_pointer, 10); echo ftell($file_pointer); fclose($file_pointer); // Rezultat je: 10 ?> |
ftruncate() - "sabija" file na
odredjenu duzinu
Format: ftruncate($fp,$velicina)
Uzima $file_pointer i sabija ga na odredjenu $velicinu.
PRIMER:
<?php $fp = fopen("Mika.txt", "w+"); $fp1 = ftruncate($fp,10); echo filesize("Mika.txt"); // Rezultat je: 10 ?> |
fwrite() - piše u file pointer
Format: fwrite($file_pointer)
Piše u file pointer. Identicna komanda sa
fputs. Mozete zadati koliko zelite da upisete u $file_pointer pomocu $duzina. Ako nista ne zadate, biće upisan čitav string.
PRIMER:
<?php fwrite($file_pointer,"Ovaj tekst se upisuje u file"); // Rezultat je: u file pointer je upisan tekst ?> |
set_file_buffer() - odredjuje velicinu
buffera za file pointer
Format:
set_file_buffer($file_pointer,$velicina)
Buffer za npr. fwrite je 8K. Ova komanda povecava ili smanjuje velicinu buffera. Ako je buffer 0, onda nista nece biti "bufferovano" (trenutno snimljeno u memoriju), odnosno ogranicava buffer na nulu, tako da Vam kada izvrsavate fwrite komande osgurava, da sljedeca nece poceti pre nego sto je prosla zavrsila. Vraća 0 u slucaju greske.
PRIMER:
<?php $fp=fopen("Mika.txt", "w"); if($fp) { set_file_buffer($fp, 0); fputs($fp, $output); fclose($fp); }
?> |
is_dir() - proverava da li je file (ime)
direktorijum
Format: is_dir($file)
Proverava da li je file (ime) direktorijum, odnosno proverava da li direktorijum postoji. Vraća 1 ako dir postoji.
PRIMER:
<?php echo is_dir("/usr/local/bin"); // Rezultat je: 1 ?> |
is_executable() - proverava da li je file
ekzekutivni
Format: is_executable($file)
Proverava da li se radi o izvrsnom (ekzekutivnom) file-u. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.
PRIMER:
<?php echo is_executable("/bin/ls"); // Rezultat je: 1 ?> |
is_file() - proverava da li je file (ime)
file
Format: is_file($file)
Proverava da li je file regularni file, a ne npr. direktorijum i da li on uopste postoji. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.
PRIMER:
<?php echo is_file("/usr/home/www/index.html") // Rezultat je: 1 ?> |
is_link() - proverava da li je file
simbolicni link
Format: is_link($file)
Proverava da li je $file simbolicni link. Ova komanda ne radi na Windows masinama.
PRIMER:
<?php echo is_link("/usr/home"); ?> |
is_readable() - proverava da li je file
moguce citati
Format: is_readable($file)
Proverava da li je file moguce citati.
PRIMER:
<?php echo is_redable("Mika.txt"); // Rezultat je: 1 ?> |
is_writable() - proverava da li je u file moguce
pisati
Format: is_writable($file)
Proverava da li je u file moguce pisati, i ako jeste vraća 1.
PRIMER:
<?php echo is_writable("Mika.txt"); // Rezultat je: 1 ?> |
is_writeable() - proverava da li je u file moguce
pisati (alias za is_writable())
Format: is_writeable($file)
Proverava da li je u file moguce pisati. Ovo je samo alias za
is_writable .
PRIMER:
<?php echo is_writeable("Mika.txt"); // Rezultat je: 1 ?> |
is_uploaded_file() - proverava da li je file
uploadovan pomocu HTTP POST metode
Format: is_uploaded_file($file)
Proverava da li je file uploadovan pomocu HTTP POST metode, i ako jeste vraća 1.
PRIMER:
<?php echo is_uploaded_file("Mika.txt"); // Rezultat je: 1 ?> |
link() - kreira "virtualni" link
Format: link($cilj,$link)
Kreira "virtualni" link. Funkcionise samo Unix masinama.
Videti:
linkinfo .
PRIMER:
<?php link("/usr/home/www/","internet"); ?> |
linkinfo() - daje informacije o
"virtualnom" linku
Format: linkinfo($path)
Daje informacije o "virtualnom" linku. Funkcionise samo na Unix masinama. Vraća 1 ako je odgovor pozitivan.
PRIMER:
<?php echo linkinfo("/usr/home/www/"); // Rezultat je: 1 ?> |
mkdir() - pravi direktorijum
Format: mkdir($dir_ime,$chmod)
Pravi direktorijum i daje mu odredjeni $chmod (vidi chmod ). Vraća true ako je komanda uspjela.
PRIMER:
<?php echo mkdir("/usr/home/www/Mika_priv/",0700); // Rezultat je: 1 ?> |
move_uploaded_file() - pomice uploadovani
file na novu lokaciju
Format:
move_uploaded_file($stari_file,$novi_file)
Pomice uploadovani file na novu lokaciju. Ako je uspjela komanda, vraća 1. Preporucljivo za upotreba (npr. umesto copy)ako je ukljucen SAFE mode na serveru.
Videti:
is_uploaded_file .
PRIMER:
<?php if (!@move_uploaded_file($stari_file,$novi_file)) { echo "Doslo je do greske pri kopiranju."; } ?> |
pclose() - zatvara file pointer otvoren
pomocu popen()
Format: pclose($file_pointer)
Zatvara file pointer otvoren pomocu popen .
popen() - otvara file pointer
Format: popen($file,$modus)
Otvara file pointer koji mora biti zatvoren pomocu fopen , samo sto ova komanda prakticno pokreće eksterni program.
Za $modus imate na izboru:
'r' - za citanje
'w' - za pisanje
PRIMER:
<?php $fp = popen("/bin/ls", "r"); ?> |
readfile() - čita file i pokazuje
sadržaj
Format: readfile($file)
Čita file i pokazuje sadržaj file-a.
PRIMER:
<?php readfile("readfile.txt") // Rezultat je: čitav file bez n ?> |
readlink() - čita cilj simbolicnog link
Format: readlink($path)
Čita cilj simbolicnog link. Radi na Unix-u.
Videti: link .
PRIMER:
<?php echo readlink("/internet"); // Rezultat je: /usr/home/www/ ?> |
rename() - menja ime file-a
Format: rename($staro_ime,$novo_ime)
Menja ime file-a iz $staro_ime u $novo_ime. Vraća true ako uspe, inače false.
PRIMER:
<?php rename("Mika.html","Mika1.html"); ?> |
rewind() - vraća na početak
poziciju file pointera
Format: rewind($file_pointer)
Vraća na početak poziciju file pointera (na početak stringa).
Videti: ftell.
PRIMER:
<?php rewind($file_pointer); // Rezultat je: 1 ?> |
rmdir() - brise direktorijum
Format: rmdir($dir_ime)
Brise direktorijum. Direktorijum mora biti prazan. Vraća 0 u slucaju greske.
PRIMER:
<?php rmdir("/usr/home/www/readfile/"); // Rezultat je: 0 (jer direktorijum ne postoji) ?> |
stat() - daje informacije o file-i
Format: stat($file)
Daje informacije o virutalnom linku ili file-u. Funkcionise prakticno isto kao
fstat i vraća rezultat u jednom nizu. Moguce vrednost su:
1. uredjaj
2. inode
3. zastitni inode mode
4. broj linkova
5. ID vlasnika
6. ID grupe
7. device tip ako je inode uredjaj
8. velicina u bajtima
9. datum poslednjeg koriscenja
10. datum poslednje modifikace
11. datum poslednje promene
12. velicina blokova za filesystem I/O
13. broj uracunatih blokova
PRIMER:
<?php $fp1 = lstat("Mika.txt"); while (list ($key, $val) = each ($fp1)) { echo "$key => $val<br>"; } /* Rezultat je: 0 => 6 1 => 0 2 => 33206 3 => 1 4 => 0 5 => 0 6 => 6 7 => 60 8 => 1023038244 9 => 1023038244 10 => 1016912803 11 => -1 12 => -1 dev => 6 ino => 0 mode => 33206 nlink => 1 uid => 0 gid => 0 rdev => 6 size => 60 atime => 1023038244 mtime => 1023038244 ctime => 1016912803 blksize => -1 blocks => -1 */ ?> |
lstat() - daje informacije o virutalnom linku
ili file-u
Format: lstat($file)
Daje informacije o virutalnom linku ili file-u. Funkcionise prakticno isto kao
fstat i vraća rezultat u jednom nizu. Moguce vrednost su:
1. uredjaj
2. inode
3. zastitni inode mode
4. broj linkova
5. ID vlasnika
6. ID grupe
7. device tip ako je inode uredjaj
8. velicina u bajtima
9. datum poslednjeg koriscenja
10. datum poslednje modifikace
11. datum poslednje promene
12. velicina blokova za filesystem I/O
13. broj uracunatih blokova
PRIMER:
<?php $fp1 = stat("Mika.txt"); while (list ($key, $val) = each ($fp1)) { echo "$key => $val<br>"; } /* Rezultat je: 0 => 6 1 => 0 2 => 33206 3 => 1 4 => 0 5 => 0 6 => 6 7 => 60 8 => 1023038244 9 => 1023038244 10 => 1016912803 11 => -1 12 => -1 dev => 6 ino => 0 mode => 33206 nlink => 1 uid => 0 gid => 0 rdev => 6 size => 60 atime => 1023038244 mtime => 1023038244 ctime => 1016912803 blksize => -1 blocks => -1 */ ?> |
realpath() - vraća vrednost apsolutnog
path-a
Format: realpath($path)
Vraća vrednost apsolutnog path-a tj. ako koristite relativne pathove, ova komanda Vam govori Vas apsolutni path.
PRIMER:
<?php echo realpath("../readfile/"); // Rezultat je: /usr/home/www/readfile/ ?> |
symlink() - kreira simbolicni link
Format: symlink($cilj,$link)
Kreira simbolicni link za $cilj. Radi samo na Unix masinama.
PRIMER:
<?php echo symlink("/usr/home/www/","internet"); // Rezultat je: 1 ?> |
tempnam() - kreira jedinstveni temporarni
file
Format: tempnam($dir,$file_ime)
Kreira jedinstveni temporarni file. Dodaje na ime file jos jedan (slucajni) broj.
PRIMER:
<?php echo tempnam("/usr/home/www/","testtest"); // Rezultat je: /usr/home/www/testtest3 ?> |
tmpfile() - kreira temporarni file (sa
jedinstvenim imenom)
Format: tmpfile()
Kreira temporarni file (sa jedinstvenim imenom). Kao rezultat vraća ime.
PRIMER:
<?php echo tmpfile(); // Rezultat je: Resource id #1 ?> |
touch() - menja vreme modifkace file-a
Format: touch($file[,$vreme])
Menja vreme modifkace file-a. Ako $vreme ne zadato, koristi trenutno vreme. Vraća 1 ako komanda uspe.
PRIMER:
<?php echo touch("Mika.html"); // Rezultat je: 1 ?> |
umask() - menja trenutni umask
Format: umask($maska)
Menja trenutni umask (rec dolazi od "unmask" - razmaskirati), sto znaci da kao $maska koristite sve sto necete da bude u chmod-u file-a. To znaci ako stavite umask(022) i ako kreirate novi file, on nikada nece imati permisiju "w" odnosno "2" za za grupe i ostale (ali moze imati za vlasnika file-a).
Videti:
chmod .
PRIMER:
<?php umask(011); mkdir('foo', 0777); // Kreira direktorijum sa chmod-om 0766. ?> |
unlink() - brise file
Format: unlink($file)
Brise $file. Vraća 0 ako komanda ne uspe,
PRIMER:
<?php unlink("ind.html"); ?> |