Mesto design pattern-a pri ...

projektovanju više puta upotrebljivog objektno orijentisanog softvera

Iskusni softverski projektanti znaju da nije uvek neophodno svaki problem rešavati od početka. Zbog toga se u mnogim objektno orijentisanim sistemima često naliazi na iste uzorke klasa i objekata koji komuniciraju. Ovi uzorci opisuju rešenja specifičnih problema projektovanja i omogućuju ponovnu upotrebljivost za potrebe (objektno orijentisanog) dizajna. Projektant koji poznaje design pattern-e može ih iskoristiti pri rešavanju problema, bez potrebe da ih ponovo otkriva, jer primenjuje rešenja, koja su već ranije bila uspešno korišćena.

Dakle, design pattern-i su pogodni za više puta upotrebljivi objektno orijentisani projekat, jer imenuju, apstrahuju i identifikuju ključne aspekte široke klase problema koji imaju slični pojavni oblik.

Dalje, design pattern-i identifikuju klase i primerke, te njihove uloge, interakcije, ali i distribuciju njihovih odgovornosti, te mogu da unaprede i dokumentaciju i održavanje postojećih sistema.

Naravno, pre primene design pattern-a na konačno rešenje valja proceniti prednosti i mane te primene. Na polju obezbeđivanja fleksibilnosti, design pattern-i su od značaja, ali oni svoju mogućnost modifikacije često postižu uvođenjem dodatnih slojeva posrednosti, što, na žalost, može da komplikuje dizajn i da se odrazi na cenu u perfomansama.

... projektovanju koje uzima u obzir promene

Projektovanje koji ne uzima u obzir promene rizikuje da se u budućnosti redizajnira. Same promene mogu da se odnose na novo definisanje ili izmenu implementacije klasa, promenu klijenata i ponovno testiranje. Tome valja dodati da redizajniranje utiče na mnoge delove softverskog projekta, a nepredviđene promene su, uglavnom, skupe.

Design pattern-i su od velike pomoći i kod ovog aspekta projektovanja, jer obezbeđuju da sistem može da se na određeni način menja. Upravo ključ za što veću mogućnost ponovnog korišćenja i jeste predviđanje novih zahteva i promene postojećih zahteva. Svaki design pattern dozvoljava variranje nekog aspekta strukture sistema nezavisno od drugih aspekata.

Sledi lista nekih od konkretnih i relativno čestih razloga za redizajniranje (praćen design pattern-om adekvatnim u opisanoj situaciji):

• zavisnost od algoritma
  Ako objekti zavise od nekog algoritma, onda pri promeni algoritma, moraju se menjati i objekti koji zavise od algoritma. Inače, tokom razvoja i kod ponovnog korišćenja, algoritmi se često proširuju, optimizuju i zamenjuju.
  Dakle, valja izolovati algoritme koji bi mogli da se menjaju.
  Design pattern-i od koristi: Iterator, Template Method, Visitor
• pogodna promena klasa
  Nekada je nužno zameniti klasu koja se relativno teško menja. Na primer, potreban Vam je izvorni kod, a nemate ga na raspolaganju. Ili promena te klase zahteva da se izmeni čitav niz postojećih klasa. Otuda je korisno upotrebiti one design pattern-e koji nude rešenja za takve situacije.
  Design pattern-i od koristi: Adapter, Decorater, Visitor
• posredno pravljenje objekata
  Ponekad pravljenje objekata eksplicitnim navođenjem imena klase, zapravo, je vezivanje za određenu implementaciju, umesto za određeni interfejs, što može da iskomplikuje buduće izmene. U toj situaciju nudi se pravljenje objekata posredno.
  Design pattern-i od koristi: Factory Method, Abstract Factory, Prototype
• delegiranje
  Pod delegiranjem se podrazumeva mehanizam implementacije u kom jedan objekat prosleđuje/delegira zahtev drugom objektu. Sam delegat će izvršiti zahtev za potrebe originalnog objekta.
  Delegiranje je sredstvo da sastavljanje objekata postane podjednako kvalitetno za višestruko korišćenje kao i nasleđivanje. Mnogi DP-i proizvode dizajn u kome se proširivanje funkcionalnosti vrši pomoću potklasa. Inače, često postoje teškoće u prilagođavanju objekata pomoću potklase. Svaka nova klasa ima dodatne poslove implementiranja (inicijalizacija, finalizacija,...). Potom definisanje potklase zahteva i razumevanje roditeljske klase, a kreiranje potklasa može da dovede do ekspanzije klasa (npr. čak i za malo proširenje možda će se morati uvesti mnogo novih potklasa). Otuda su od značaja design pattern-i kod kojih se proširivanje funkcionalnosti vrši jednostavnim definisanjem jedne potklase i satavljanjem njenih primeraka sa postojećim.
  Design pattern-i od koristi: Bridge, Composite, Observer

Klasifikacija design pattern-a

namena design pattern-a

• gradivni (creational )
• strukturni (structural)
• DP-i ponašanja (behavioral ) )

domen primene design pattern-a

• na klase
• na objekte

Kriterijum namena zasniva se na delatnosti design pattern-a.

• Creational DP-i se bave postupkom kreiranja objekata.
• Structural DP-i se bave sastavljanjem klasa i objekata (najčešće radi složenijeg ponašanja).
• Behavioral DP-i opisuju načine na koje klase i objekti međusobno utiču jedni na druge i kako dele odgovornosti.

Kriterijum domen označava da li se DP usredsređuje pre svega na klase, ili na objekte.

• Design pattern-i klasa
  Usredsređuju se na odnose klasa između klasa i njihovih potklasa. Kako se takvi odnosi uspostavljaju nasleđivanjem, dobijaju atribut statičnih odnosa (fiksirani su tokom prevođenja).
• Design pattern-i objekata
  Usredsređuju se na odnose između objekata koji imaju mogućnost modifikacije. Otuda su ti odnosi dinamičniji.

Creational design pattern-i klasa prepuštaju potklasama neke segmente kreiranja objekata.
Creational design pattern-i objekata prepuštaju drugim objektima neke segmente kreiranja objekata.

Structural design pattern-i klasa koriste nasleđivanje radi sastavljanja klasa.
Structural design pattern-i objekata opisuju načine grupisanja objekata.

Behavioral design pattern-i klasa koriste nasleđivanje radi opisivanja algoritama i toka kontrole.
Behavioral design pattern-i objekata opisuju načine na koji se odvija saradnja grupe objekata ne bi li se izvršile operacije koje objekti ne mogu izvršiti samostalno.

... JAVA AWT/SWING