Mala škola Java Web programiranja

Tvorac Jave je James Gosling iz Sun Microsistems-a. JAVA je zamišljena kao jednostavan, platformski nezavistan jezik namenjen pokretanju elektroskih uređaja kao što su interaktivna TV, inteligentne rerne, telefoni i slične naprave. Eksplozijom web-a 1994. godine inžinjeri Sun-a ugrađuju Javu u web browser WebRunner, a početkom 1995. objavljuju izvorni kod i dokumentaciju na internetu. Java postaje sve popularniji programski jezik zbog sledećih svojstava:

Objektna orijentacija -- Java je objektno orijentisani jezik koji podržava sve koncepte OO programiranja. Njena sintaksa nalikuje sintaksi C++ jezika, ali su iz nje izbačeni složeni koncepti C++ za koje se smatralo da zbunjuju programere ili prave probleme.

Prenosivost -- Java izvorni programi se prevode u takozvani bajt kod koji nije mašinski jezik nijednog konkretnog računara, već se izvršava na Java Virtuelnoj Mašini (VM). Java Virtuelna Mašina je virtelni računar koji može biti simuliran na bilo kojem računaru. Time je postignuto da Java programi mogu da se izvršavaju na raznim platformama bez potrebe za prepravljanjem.

Prirodna prilagođenost internetu -- Java programi mogu da se izvršavaju u Web browserima, poseduje sigurnosne mehanizme, njeni delovi koda mogu u realnom vremenu da se distribuiraju i izvršavaju na različitim mašinama, podržava konkurentno programiranje i njene predefinisane klase za korisnički interfejs (API) omogućuju jedinstven izgled i korišćenje aplikacija.
 

      Lista  rezervisanih reči JAVA jezika
 

+ Preciznije false, null, true su lierali, a ne kljucne reci.
 

Tipovi podataka i operatori

Java je strogo tipiziran jezik jer zahteva da se za svaki podatak u svakom trenutku zna kom tipu pripada. Prilikom deklaracije promenljive obavezno je navesti i njen tip. U Javi postoje dva tipa podatka: prosti tipovi podataka (int,char,byte,long,float,boolean) i složeni tipovi podataka (objekti i nizovi). Svaki od prostih tipova podataka ima tačno definisanu veličinu bez obizira na platformu na kojoj se izvršava Java kod. Detaljne karakteristike prostih tipova podatka date su u sledećoj tabeli:
 
 
 

            Konverzije tipova
 

String nije primitivan tip podatka u Javi, već je objekat koji pripada klasi String class. Ipak omogućeno je da se string može pojaviti između duplih navodnika (kao u C-u), jer kompajler automatski kreira neophodni String objekat.

U Javi su podržani operatori koji su komplemetarni sa C i C++ operatorima:
 

 
 
 
 

naziv	opis
Math.E	osnova prirodnog logaritma
Math.PI	PI
Float/Double.NEGATIVE_INFINITY	negativno beskonacno
Float/Double.POSITIVE_INFINITY	pozitivno beskonacno
Float/Double.NaN	not a number
Byte/Short/Integer/Long/Float/Double.MAXIMUM_VALUE	maksimalna vrednost tipa podataka
Byte/Short/Integer/Long/Float/Double.MINIMUM_VALUE	minimalna vrednost tipa podataka

Nizovi

deklaraciju promenljivih niza,
kreiranje objekata niza,
smeštanje podataka u niz.

Kreiranje objekata niza može se izvršiti na dva načina:

korišćenjem operatora new
direktnim inicijalizovanjem niza.

Kada se koristi ključna reč new, svi članovi niza inicijalizuju se automatski ( 0 za numeričke nizove , false za boolean , '\0' za karaktere i null  za objekte ). Članovima niza može se pristupiti na sledeći način:
 
 

brojevi[1] = "1" ;
 
 

Višedimenzioni nizovi se deklarišu na sledeći način:
 
 

int[][] brojevi = new int[10][10] ;
 
 

Upravljačke strukture

U Javi se koriste sledeće upravljacke strukture :

• naredbe izbora (selekcije)if/else, switch
• naredbe iteracije (petlje) for, while, do while
• naredba za obradu izuzetaka try/catch/finally

}

if , else - ključne reči

izraz - može biti tačan ili netačan

uslovne_naredbe - izvršavaju se ako je izraz tačan

uslovne_naredbe_2 - izvršavaju se kada je izraznetačan
 
 

Sintaksa naredbe switch :
 
 

switch ( promenljiva ) {

case (vrednost1) :

uslovne_naredbe

break ;

case (vrednost2) :

uslovne_naredbe

break ;

. . .

default :

uslovne_naredbe

}
 
 

Ključne reči ove naredbe su:

switch - identifikuje promenljivu na osnovu koje program odlučuje kuda dalje da krene

case - označava početak svake grane

break - obeležava kraj svake grane

default - putanja kojom program kreće ukoliko promenljiva naredbe switch ne odgovara nijednoj od vrednosti case .
 
 

Promenljiva u naredbi switch mora imati jedan od sledećih tipova podataka char, int, short ili byte.
 
 

Ciklusi (petlje) u Javi su kao i u C - jeziku for , while, i do while.
 
 

Sintaksa for ciklusa:
 
 

for ( inicijalizacija ;izraz ; inkrement )

{

naredbe_petlje

}
 
 

inicijalizacija - postavlja početnu vrednost izraza

izraz - testira se na početku svakog prolaza kroz petlju

inkrement - izvršava se na kraju svakog prolaza kroz petlju.
 
 

Sintaksa naredbe while:
 
 

while ( izraz ) {

naredbe_petlje

}
 
 

izraz - testira se na početku svakog prolaza kroz petlju

naredbe_petlje - izvršavaju se ako je izraz tačan.
 
 

Sintaksa do/while ciklusa:
 
 

do {

naredbe petlje

} while (izraz);
 
 

naredbe petlje - izvršavaju se sigurno jedanput i svaki sledeći za koji je izraz tačan.

izraz - testira se posle prvog a pre svakog novog ulaska u petlju

Sintaksa naredbe try/catch/finally:
 
 

try {

// izvršne_naredbe

}

catch(NekiIzuzetak e) {

// naredbe_za_obradu

}

finally {

// izvršne_naredbe_2;

}
 
 

try -grupa naredbi koja u kojima se može pojaviti izuzetak ili abnormanli prekid (break, continue)

catch --Označava početak obrade izuzetka koji je tipa NekiIzuzetak ili podklase tog tipa

finally -- Naredbe koje se izvršavaju bez obira na to da li je došlo do pojave izuzetka ili je normalno izvršena grupa naredbi u try.
 
 

Klase i objekti

U Javi je moguće imati više objekata iste vrste koji imaju neke zajedničke osobine. Koristeći tu činjenicu mogu se kreirati šabloni za ovakve objekte. Ovi šabloni zovu se klase. Dakle klasa predstavlja kolekciju podataka i metoda (procedura I funkcija) koje manipulišu sa tim podacima.
 
 

Primer klase Krug:
 
 

public class Krug {
 
 

/* Deklaracija promenljivih */

public double x,y; // kordinate centra

public double r; // poluprecnik kruga

/* Konstruktori */

public Krug(double x, double y, double r) {

this.x = x; this.y = y; this.r = r;

}

public Krug() {(this(0.0, 0.0, 1.0) }
 
 

/* Metode za obim i povrsinu kruga */

public double obim() { return 2 * pi * r; }

public double povrsina() { return pi * r*r; }
 
 

}
 
 

Deklaracija klase vrši se ključnom reči class, kao u sledećem primeru:
 
 

public class Krug {

// telo klase

}
 
 

Telo klase sastoji se iz deklaracije promenljivih, konstruktora i metoda.
 
 

    Modifikatori jezika JAVA
 

Promenljive

Deklaracija promenljivih sadrži tip ili ime klase, ime koje se koristi za određenu promenljivu i izraz kojim se dodeljuje početna vrednost ( nije obavezan ).
 
 

Većina promenljivih pripada određenom objektu. To znači da svaki objekat koji se zasniva na šablonu klase može da ima različitu vrednost za istu promenljivu.
 
 

int broj ;
 
 

Svi objekti zasnovani na šablonu klase dele jednu kopiju promenljive klase. Promenljive klase deklarišu se ključnom rečju static:
 
 

static int brojac = 1 ;
 
 

Ključna reč final se koristi za definisanje konstante:
 
 

final int MAX = 10; // za objekat

static final float pi = 3.14159; // za klasu
 
 

Lokalne promenljive se koriste unutar metoda gde se i definišu.
 
 

Konstruktori

Sintaksa konstruktora:

imeKlase (tip parametar1,tip parametar2,...) {

naredbe ;

}
 
 

Metode

naredbe;

}

Klasa može imati više metoda istog imena, ali se one razlikuju po broju argumenata, redosledu argumenta i/ili tipu podataka argumenta. Mogućnost definisanja metoda istog imena naziva se "overloading". Objekat poziva metodu svoje klase na sledeći način, takozvanom "dot" sintaksom:

imeObjekta.imeMetode(parametri) ;

JAVA manipuliše objektima preko reference, tj. JAVA radi sa referencama objekata. Kada se objekat prosledjuje nekoj metodi samo se prenosi referenca na objekat. Razlika između primitivnih tipova koje se prenose preko vrednosti i objekata i nizova koji se prenose preko reference je veoma bitna:

• svi objekti i nizovi se prenose preko reference u Javi.
• operator dodele vrednosi (=) i poređenja (==) poredi samo reference na objekte. Za kopiranje objekta korisiti se metoda clone() a za poređenje metoda equals().
• Promenjliva koja pripada složenom tipu ("reference type") ne može nikada biti dodeljena primitivnom tipu i obrnuto.

Pravila privatnosti

Nasleđivanje

public class Kvadrat extends Pravougaonik

Ukoliko se u subklasi definiše metoda sa istim imenom, povratnom vredšnoću i argumentima kao i metoda superklase tada se ovom metodom prepisuje "overriding" metoda superklase.
 
 

Apstraktne klase i interfejsi

public abstract double povrsina();

public Color dajBoju () {

return c.getForeground() ;

}

...

}

Nekoliko pravila važi za apstraktne metode i apstraktne klase:

Apstraktne klase ne mogu biti instancirane.
Ukoliko u nekoj klasi postoji apstraktna metoda tada i sama klasa mora biti definisana kao apstraktna.
Kao apstraktna klasa može se definisati i klasa koja nema apstraktne metode da bi se onemogućilo njeno instaciranje.
Ukoliko podklasa neke apstraktne klase nema implementirane sve nasleđene apstraktne metode onda je i sama podklasa apstraktna.

Primer:

class Krug extends GeometrijskiOblik implemets Crtanje {

public double obim() { return 2 * pi * r; }

public double povrsina() { return pi * r*r; }
 
 

// implemetacija metoda interfesa

public void postaviBoju (Color c) { this.c = c; }

public void isrctaj(DrawWindow dw) {

... //telo metode

}

}
 
 

Neka podklasa se može implementirati preko više interfejsa čime je omogućeno višestruko nasleđivanje. Za interfejse važe ista pravila nasleđivanja kao i za klase.

Upravljanje memorijom i resursima

Garbage collection automatski oslobađa memoriju koju koristi objekat ali objekat može da drži i druge resurse kao što su soketi, datoteke itd. koje je potrebno osloboditi. Za to se koristi metoda finalize() moja mora biti, ne-statička, bez argumenata i bez povratnih podataka.
 
 

Izuzeci i obrada izuzetaka

Obrada izuzetaka se ostvaruje preko klauzule try/catch/finally. Sa try se označava grupa naredbi za kojima se obrađuje greška. Iza klauzule try može se nalaziti jedna ili više catch naredbi kojima se obrađuje specifican tip izuzetka. Iza catch klauzule se nalazi finally koja generalno služi za oslobađanje resursa, zatvaranje datoteka itd. Naredbe u klauzuli finally se izvršavaju bez obzira na to da je došlo do pojave greške ili je normalno završena grupa naredbi.

Definisanje izuzetka:

}

Pokretanje izuzetka:

Paketi

package mojPaket ;

Nakon što su klase napisane i spakovane, mogu se pozvati u drugim paketima uz pomoć naredbe import. Naredba import se piše odmah posle naziva paketa a pre bilo koje definicije klase u paketu i može imati dva izgleda:

import paket.klasa; //koriscenje samo konkretne klase

Import naredba koja je implicitna (ne mora se navoditi) i koja postoji u svakom Java programu je :

Apleti i aplikacije

Signatura main() metode je:

public static void main(String args[])

public - može se pozvati od strane bilo kog objekta

static - znači da je main() metoda klase

void - da ne vraća nikakvu vrednost

String args[ ] - argument komandne linije.

Primer apleta:

import java.applet.*;

import java.awt.*;

public class HelloWorld extends Applet {

Label helloLabel=new Label("Zdravo !");

public void init() {

setBackground(Color.yellow);

add(helloLabel);

}

}

Primer aplikacije:

public class Hello {

public static void main ( String args [] ){

System.out.println("Zdravo !");

}

}

Applet, Label, Color, System - klase koje su već napisane i nalaze se u Java biblioteci ( Java ima velikih broj ovakvih klasa )

setBackground() , add() - metode klase Applet

init() - ovaj metod definiše radnje koje aplet preduzima čim se inicijalizuje.

Program napisan na jeziku Java predstavlja izvorni kod i čuva se u datotekama sa nastavkom .java. Tako bi ova dva programa sačuvali pod nazivom HelloWorld.java i Hello.java.

Kad je izvorni kod gotov predajemo ga računarskom programu - javac (Java prevodilac) koji pravi novu verziju programa ( tzv. bytecod ) i smešta ga u datoteku sa nastavkom .class. Dakle, sa

javac HelloWorld.java

javac Hello.java

formiraju se bajtkodovi: HelloWorld.class i Hello.class.

Za pokretanje aplikacije u komandnoj liniji se navodi komanda java i ime aplikacije. U ovom primeru to bi izgledalo ovako:

Nakon toga na ekranu se ispisuje:

Zdravo !

Za pokretanje apleta potrebno je da se aplet priključi na određenu Web stranu koja se čuva sa nastavkom .html. Pretpostavimo da smo naš aplet priključili Web strani sa nazivom HelloWorld.html. Tada aplet možemo pokrenuti na dva načina: pokretanjem Web čitača (time gledamo celu Web stranu) ili unošenjem sledeće komande:

   appletviewer HelloWorld.html