Parametarski entiteti se deklarišu u okviru DTD-a i koriste isključivo u okviru njega. Njihova osnovna namena je da olakšaju i sistematizuju deklaracije modela sadržaja elemenata i njihovih lista atributa. Deklaracija parametarskog entiteta je oblika:

<!ENTITY % ime_entiteta tekst_entiteta>

Tekst enititeta je tekst koji posle parsiranja, odnosno interpretacije, zamanjuje referencu entiteta. Parametarski entitet se može referisati isključivo u okviru DTD-a na sledeći način:

%ime_entiteta;

Parametarski entitet može da bude i spoljašnji, što je posebno značajno za kompleksne DTD-e, koji se mogu razbiti u module, a korisnik preko referenci parametarskih entiteta učitava samo one koji su mu u određenom trenutku potrebni. Deklaracija spoljašnjeg parametraskog entiteta je:

<!ENTITY % ime_entiteta SYSTEM URI_teksta_entiteta>

Parametarski entiteti se mogu redefinisati, a to je korisno ako dokument ima i spoljašnji i unutrašnji DTD. Pravilo je da se unutrašnji DTD učitava prvi, a da je važeća samo prva deklaracija nekog entiteta. Primer iz TEI DTD-a je:

<!--Deklaracije parametarskih entiteta u spoljašnjem DTD-->
<!ENTITY % x.bibl "" >
<!ENTITY % m.bibl "%x.bibl; bibl | bibl.full | bibl.struc">

<!--Deklaracije parametarskih entiteta u unutrašnjem DTD-->
<!ENTITY % x.bibl " moja.bibl | " >

Posle učitavanja unutrašnjeg i spoljašnjeg DTD-a, tekst zamene entiteta m.bibl biće:

" moja.bibl | bibl | bibl.full | bibl.struct "