XML dokumenta mogu da bude veoma fleksibilna. Sve aplikacije ne mogu
da podrže takvu fleksibilnost, odnosno, ona je za njih nepoželjna. Na
primer, u XHTML-u element <li> može da bude dete samo
od <ol> i <ul>, dok njegovo pojavljivanje
direktno u sadržaju drugih elemenata, recimo <p> ili
<blockquote> zbunjuje prelistač (navigator).
Uloga DTD-a je da precizno, koristeći se formalnom sintaksom, opiše
koji se elementi mogu pojaviti u dokumentu, šta je mogući sadržaj svih
dozvoljenih elemenata, šta su njihovi atributi i njihove dozvoljene
vrednosti.
