EBCDIC

Ovaj, danas zastareli karakterski skup, bio je upotrebi na IBM centralama. EBCDIC je skraćenica od Extended Binary Coded Decimal Interchange Code. U ovoj tabeli se svi funkcionalni ili kontrolni karakteri nalaze ispred svih karaktera sa grafijom i oni zauzimaju prve 64 pozicije u kolacionoj sekvenciji (kodovi 00₁₆-3F₁₆) Osobine ovog koda su:

1. Blanko je prvi karakter s grafijom. Njegova decimalna vrednost je 64₁₀, heksadecimalna 40₁₆ a binarna 01000000₂.
2. Skup velikih slova (A-Z) i skup malih slova (a-z) su u alfabetskom redosledu unutar kolacione sekvencije.
3. Skup cifara (0-9) je u rastućem brojčanom redosledu unutar kolacione sekvencije.
4. Skup velikih slova (A-Z) i skup malih slova (a-z) nisu kontingenti unutar kolacione sekvencije. Na primer, kod veliko slova I je 0xC9, a kod slova J je 0xD1 i 0xD1-0xC9=8.
5. U kolacionoj sekvenciji, svi specijalni i interpunkcijski znaci prethode svim malim slovima, sva mala slova prethode svim velikim slovima, dok sva velika slova prethode svim ciframa.
6. Kod svakog velikog slova je za 64=0x40=01000000 veći od koda odgovarajućeg malog slova. Na primer, za slovo E važi da je 0xC5-0x40=0x85, odnosno, 11000101-01000000=10000101. Prema tome, binarni kodovi velih i malih slova razlikuju se samo u jednoj cifri, onoj koja odgovara šestom stepenu osnove 2.

Još o EBCDIC kodu i primeri

Za potrebe operativnog sistema Windows Microsoft je takođe ponudio seriju karakterskih skupova koji su proširenja ASCII 7-bitnog koda na 8-bitni kod. Bio je u uptrebi u okviru Windows okruženja 80-ih i 90-ih godina pre nego što je Unicode implementiran u Windows-e, ali i sada ga ovaj operativni sistem podržava. Karakteristika Microsoftovih kodnih strana je da se u u njima svih 128 pozicija u gornjoj kodnoj strani koriste za karaktere s grafijom, što čini zajedno sa donjom ASCII kodnom stranom ukupno 95+128=223 pozicija. Mikorsoftove kodne strane su:

• CP1252 (WinLatin1)

  To je varijanta ISO 8859-1 Latin 1. Zbog većeg broja pozicija za karaktere s grafijom prisutan je, na primer, i znak za euro i francuska ligatura OE. U stvari, on je nadskup skupa ISO 8859-1. Svi karakteri na pozicijama A0-FF su isto raspoređeni, ali su popunjene i pozicije 80-9F.

• CP1250 (WinLatin2)

  To je varijanta ISO 8859-2 Latin 2. I ovde su zbog većeg broja pozicija u gornjoj kodnoj strani prisutni neki karakteri kojih nema u Latin 1, na primer, navodnici » i «, znak za promil i slično. Slova specifična za srpsku latinicu nalaze se na sledećim pozicijama:

  veliko slovo	kod	malo slovo	kod
  Ž	0x8E	ž	0x9E
  Š	0x8A	š	0x9A
  Đ	0xD0	đ	0xF0
  Ć	0xC6	ć	0xE6
  Č	0xC8	č	0xE8

  Dakle, slova Č, Ć i Ð su na istim pozicijama kao i u ISO 8859-2 Latin 2, dok slova Ž i Š nisu.

• CP1251 (WinCyrillic)

  Ovaj karakterski skup ima bogat repertoar (uključujući i ukrajinsko specifično G). Redosled karaktera u njemu nije ni nalik redosledu u standardu ISO 8859-5 Cyrillic. Više o tome

• CP1253 (WinGreek)

  Potpuno je usaglašen sa standardom ISO 8859-7.

• CP1254 (WinTurkish)

  Ovaj karakterski skup je u odnosu na WinLatin1 kao što je ISO 8859-9 prema ISO 8859-1 — u stvari, gornja kodna strana od A0 do FF je potpuno kompatibilna sa ISO 8859-9.

• CP1255 (WinHebrew)

  Saglasan je sa ISO 8859-8 i predstavlja njegov nadskup u kome su u nižim pozicijama dodati dijakritici za vokale i još neki znaci.

• CP1256 (WinArabic)

  Ova kodna strana nije saglasna sa ISO 8859-6. I u njemu se kodiraju samo "apstraktna" slova, a ne slova u kontekstu. Slova su redosledu arapskog alfabeta, ali su među njima sadržana i mala francuska slova.

• CP1257 (WinBaltic)

  On je saglasan sa ISO 8859-13 Latin-7, i u stvari je poslužio kao osnova za njegovu izgradnju, ali nije saglasan sa starijim ISO 8859-4 Latin-4. Pokriva estonski, letonski i litvanski, ali i poljski i nemački.