RASTAVLJANJE RECI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA NA KRAJU RETKA

RASTAVLJANJE REČI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA NA KRAJU RETKA

Cvetana Krstev

MATEMATIČKI INSTITUT

Beograd, Jugoslavija

Apstrakt: U radu je prikazana jedna procedura za automatsku podelu srpskohrvatskih reči na kraju retka. Istaknuti su problemi rastavljanja konsonantskih grupa i data su pravila za njihovo rastavljanje. Istaknut je problem automatskog prepoznavanja prefiksa i opisano je kako je taj problem rešen grupisanjem prefiksa i uvođenjem rečnika izuzetaka prefiksa. Prikazani su primeri rastavljanja karakterističnih reči.

HYPHENTATION OF SERBOCROATIAN WORDS AT THE END OF THE LINE: The paper describes the procedure for the hyphentation of the Serbo-croatian words at the end of the printed line. The consonant clusters decomposition problem is outlined, and the general rules for their hyphentation are given. The problem of automatic recognition of prefixes is also outlined. The prefixes are classified and the exception dictionaries of prefixes are introduced to solve this problem. Examples of hyphentation of characteristic words are shown.

1. UVOD

Svaka automatska obrada teksta pomoću računara, u smislu pripreme rukopisa za štampanje, bilo da se tekst priprema za štampanje na štampaču mikroračunara ili na kvalitetnom ( laserskom ) štampaču odn. uređaju za fotoslog, nameće potrebu za izradom, manje ili više, kvalitetne procedure za automatsko rastavljanje reči na kraju retka.

U zavisnosti od metoda koje primenjuju, procedure za automatsko rastavljanje reči na kraju retka se mogu, nezavisno od jezika na kome je neki tekst napisan, svrstati u dve osnovne skupine /( 1 )-( 5 )/:

Procedura koristi rečnik reči nekog jezika. Svaka reč iz rečnika je obeležena na mestima na kojima se može rastaviti.
Procedura se zasniva na pretpostavci da je za zadati jezik moguće na osnovu nekih statističkih pokazatelja utvrditi koje se niske slova, a u najjednostavnijem slučaju, to su kombinacije dva slova, obavezno rastavljaju, odnosno koje se nikada ne rastavljaju.

U praksi se pokazuje da korišćenje isključivo jedne od ove dve metode ne daje dobre rezultate. Da bi se primenio prvi metod, treba istovremeno da budu zadovoljena dva uslova, koja su često u suprotnosti: procedura treba da bude što brža a da pri tome koristi što manje memorijskog prostora. Da bi procedura mogla uspešno da rastavi što više reči nekog jezika, rečnik mora biti dovoljno bogat. Takav rečnik bi, međutim, zauzimao znatan memorijski prostor, pa bi njegovo pretraživanje oduzimalo dosta vremena. U isto vreme, ovakav rečnik se ne može sačiniti jednom za svagda, ili za neko duže vreme, jer u upotrebu stalno ulaze nove reči, koje takođe treba da se nađu u rečniku.

Kod primene isključivo druge metode, srešćemo se sa problemima druge vrste. Kako se ovde radi o rastavljanju reči iz nekog prirodnog jezika, pokazuje se da se ne mogu pronaći takva pravila za rastavljanje niski slova koja ne bi imala dosta izuzetaka. Tako bismo, ukoliko bi procedura za rastavljanje reči koristila samo ovu drugu metodu, morali prihvatiti i izvestan broj pogrešno rastavljenih reči. U isto vreme, neke reči ne bi bile rastavljene na dozvoljenim mestima, pa se u tim slučajevima ne bi postiglo optimalno oblikovanje retka sa stanovišta razmaka između reči.

Tamo gde je potrebno kvalitetno, a u isto vreme i efikasno rastavljanje reči, se stoga najčešće koristi kombinacija ova dva pristupa. U ovom radu će biti prikazana jedna takva procedura za rastavljanje srpskohrvatskih reči.

2. PRAVOPISNA PRAVILA ZA RASTAVLJANJE REČI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA

Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika ( 6 ) preporučuje da se reči srpskohrvatskog jezika na kraju retka rastavljaju na sledeći način:

Dva vokala koja se u reči nalaze jedan do drugoga ( -VV- ) se rastavljaju ( primer: ža-oka ), ali nije pogrešno ni ako se ne rastave ( primer: žao-ka );

b) Dva ili više konsonanata sa kraja reči ( -CC- ) nije dopušteno bez vokala preneti u novi redak ( primer: ne mlado-st, već mla-dost );

c) Ako se između dva vokala nalazi jedan konsonant ( -VCV- ), on pripada drugom vokalu i sa njim se prenosi u drugi redak ( primer: bo-rac ).

Poseban problem kod korišćenja latiničnog pisma predstavljaju dvoslovne oznake dj, lj, nj, dž. U slučaju kada označavaju jedan glas, one se ne rastavljaju (primer: ho-dža ), dok se u slučajevima kada označavaju dva glasa rastavljaju (primer: in-jekcija );

d) Ako se između dva vokala nalaze dva ili više konsonanata ( -V( C )ⁿCCV-, n≥C ), u novi redak se prenose oni konsonanti koji se sa vokalom iza sebe mogu lako izgovoriti ( primer: ze-mlja ili zem-lja ), dok se ne preporučuje da se konsonantska grupa teška za izgovor prenosi u novi redak ( primer: bum-bar );

e) Ako se u složenoj reči razaznaju delovi od kojih je sastavljena, ona se rastavlja na te delove, a svaki od njih se rastavlja kao prosta reč ( primer: ob-istiniti ). Ako se, pak, ovi delovi ne razaznaju, reč se rastavlja kao da nije složena ( primer: ra-zum).

Vidimo da bi procedura za rastavljanje srpskohrvatskih reči, koja treba da poštuje preporuke iz Pravopisa, a koja bi se oslonila isključivo na pravila za rastavljanje određenih kombinacija slova, naišla na velike teškoće. Pravila a) i b) se mogu lako primeniti, no i ona imaju izuzetke. Tako se npr. glas r pojavljuje kao vokal ispred o koje je postalo od l ( primer: grôce ). Pravilo c) već od procedure zahteva veliko "znanje": Npr. u reči podžupan ona mora da odluči da li dž označava dva ili jedan glas. Još veći problem predstavlja primena pravila d) i e). Procedura treba na neki način da prosudi da li je reč složena ili ne. Npr. ako treba rastaviti ob-istiniti, kako se rastavlja običaj?

3. PROCEDURA ZA RASTAVLJANJE REČI SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA

Procedura za rastavljanje reči srpskohrvatskog jezika pretpostavlja da je reč koju treba rastaviti dopušteni kandidat za rastavljanje. A to praktično znači da "reč" nije broj ( npr. oznaka godine 1984), akronim ( npr. ime programskog jezika FORTRAN se piše velikim slovima, a takve reči ne treba rastavljati), da ima više od tri slovna znaka i sl.

Da bi se razrešili neki od problema pomenutih u u prethodnoj tački, procedura za rastavljanje srpskohrvatskih reči koju ovde prikazujemo koristi:

3.1 Rečnik izuzetaka

Kako će nam za pripremu teksta za štampanje verovatno još dugo biti na raspolaganju samo tastature koje nemaju posebne dirke za dvoslovne glasove ( izuzetak su jedino profesionalne tipografske tastature), u rečniku izuzetaka treba da se nađu, pre svega, one reči kod kojih takve oznake predstavljaju konsonantske grupe. Kako su ovakve reči malobrojne, i u tekstu se pojavljuju sa malom frekvencijom ( npr. na uzorku pisanog teksta koji sadrži oko 100.000 pojavljivanja reči, konsonantske grupe lj, nj i dž se nisu nijednom pojavile ( 7 )), one neće preterano opteretiti ovaj rečnik niti umanjiti efikasnost procedure. Konsultovanje rečnika izuzetaka će nam u ovom slučaju omogućiti da izvršimo transliteraciju reči, pre nego što pokušamo da je rastavimo, i da na taj način izbegnemo kasnije nedoumice ( primer: u rečima nadživeti i podžupan, nad- i pod- su prefiksi, dok dž u rečima nadžagbaba i podžaveljati se označava jedan glas).

Izvestan broj reči se rastavlja prema semantičkoj podeli, pa i te reči treba da se nađu u rečniku izuzetaka ( primer: ga-vran ).

3.2 Pravila za rastavljanje konsonantskih grupa

Kako pravopis srpskohrvatskog književnog jezika ( 6 ) ne daje pravila za rastavljanje konsonantskih grupa, već uvodi intuitivne pojmove "lako" i "teško" izgovorljivih grupa, za potrebe automatskog rastavljanja reči na kraju retka je ove pojmove neophodno preciznije definisati. U tom cilju su izrađena dva frekvencijska rečnika konsonantskih grupa koji vode računa o poziciji grupe unutar reči. Prvi od njih je sačinjen na uzorku raznorodnih pisanih tekstova, a drugi na uzorku dečjeg govora. Svaka odrednica iz ovih rečnika je praćena kontekstom koji obuhvata samu reč u kojoj se konsonantska grupa pojavljuje i po tri reči koje joj u tekstu prethode i koje za njom slede. Na taj način se mogu identifikovati one konsonantske grupe koje se javljaju isključivo na spoju prefiksa i osnove, odnosno sufiksa i osnove. Npr. konsonantska grupa -zbr- se javlja samo na spoju prefiksa i osnove ( primer: bezbroj ), a konsonantska grupa -lsk- samo na spoju sufiksa i osnove ( primer: školski ).

Na osnovu svojstava glasova srpskohrvatskog jezika, i uz pomoć rečnika konsonantskih grupa, definisana su pravila za rastavljanje konsonantskih grupa. Označimo sa S skup sonanata, sa K skup pravih konsonanata, sa F skup frikativa, sa N skup nazala, a sa C skup svih konsonanata. Pravila za rastavljanje konsonantskih grupa su:

Konsonantska grupa se nikada ne rastavlja od vokala koji sledi ( nije dopušteno V( C )ⁿC-V );

b) Ako je C₁ÎS, a C₂ ÎK onda nije dozvoljeno rastavljanje konsonanata C₁ od njegovog vokala ( nije dopušteno V-C₁C₂( C )ⁿV );

c) Sufiksi ( -sk( i ) i -stv( o )) se ne rastavljaju;

d) Sledeće parove konsonanata je poželjno sa vokalom preneti u sledeći redak ( poželjno je V( C )ⁿ-C₁C₂V )

( C₁ÎF\{ f,h } Ù C₂ÎC ) Ú ( C₁Î KÈ{ m,v } Ù C₂ÎS )

ili neke druge parove konsonanata koji u reči mogu biti na inicijalnoj poziciji, a koji nisu obuhvaćeni gornjim pravilom;

Tri konsonanta je dopušteno sa vokalom preneti u sledeći redak u sledećim slučajevima ( V( C )ⁿ-C₁C₂C₃V je dopušteno )

C₁ÎF\{ f,h } Ù C₂ÎC Ù C₃ÎS\N

Na kraju retka se dozvoljavaju sledeći parovi konsonanata ( VC₁C₂-C( C )ⁿV je dopušteno )

( C₁ÎS Ù C₂ÎC ) Ú ( C₁ÎF Ù C₂ÎK ) Ú ( C₁C₂Î{ ps, bz, ks, gz, pt, bd, kt, gd })

Kako se neka od ovih pravila moraju poštovati ( a, b i c ), a druga izražavaju ono što je poželjno ( d ) ili dozvoljeno ( e i f ), prilikom rastavljanja konsonantskih grupa je dopuštena izvesna sloboda, što sugeriše i Pravopis. Procedura za rastavljanje reči srpskohrvatskog jezika pri tome poštuje sledeće prioritete:

Konsonantske grupe od dva konsonanta ( -VCCV- ) se prenose u drugi redak ako je to poželjno i nije u suprotnosti sa nekim drugim pravilom. U protivnom se konsonanti rastavljaju.
Konsonantske grupe od tri konsonanta koje sadrže sufiks se obavezno rastavljaju tako da se sufiks prenese u sledeći redak. Konsonantsku grupu je inače poželjno rastaviti tako da se poslednja dva konsonanta iz grupe prenesu u sledeći redak. Konsonantska grupa se može rastaviti, ako je to dopušteno, i na sledeće načine: CC-CV, odnosno V-CCCV, u slučaju da se ne može drukčije rastaviti, ili da to nameće potreba za optimalno oblikovanim rečima.
Konsonantska grupa od četiri i više konsonanata se obavezno rastavlja tako da se sufiks prenese u sledeći redak. Ako konsonantska grupa ne sadrži deo sufiksa, poželjno je da se dva konsonanta prenesu u sledeći redak, ukoliko su preostali konsonanti dopušteni na kraju retka. Ako to nije u suprotnosti sa propisanim pravilima, dopušteno je i rastavljanje ( C ) C-CCCV.

Sve konsonantske grupe koje se nalaze u rečniku konsonantskih grupa se mogu, imajući u vidu da se neke od njih javljaju samo na spoju prefiksa sa osnovom, rastaviti primenom gornjih pravila. Procedura ne predviđa rastavljanje konsonantskih grupa na koje se gornja pravila ne mogu primeniti.

Recimo još neku reč o sufiksima. Kao što vidimo sufiksi se za razliku od prefiksa obrađuju zajedno sa konsonantskim grupama, a ne posebno. Analiza rečnika konsonantskih grupa pokazuje da se kombinacije -sk i -stv mogu izdvojiti iz konsonantske grupe, ne ispitujući posebno da li one potiču od sufiksa. Kombinacije -sk i -stv na kraju konsonantskih grupa potiču u najvećem broju slučajeva upravo od sufiksa. Na analiziranom uzorku, jedini izuzetak je bila konsonantska grupa -ksk koja se pojavila u reči ekskomunikacija. Ali kako u našoj proceduri izdvajanje prefiksa prethodi primeni pravila, prefiks eks- će biti izdvojen pre nego što bi procedura pokušala da rastavi konsonantsku grupu -ksk-.

3.3 Rečnik prefiksa

Pravilo iz pravopisa, koje je u ovom radu navedeno u tački 2e) , preporučuje da se složena reč rastavlja na delove iz kojih je sastavljena, ukoliko se ti delovi u reči razaznaju, a da se delovi reči dalje rastavljaju kao proste reči. Da bi se ovo pravilo moglo primeniti, jasno je da se složena reč mora rastaviti na sastavne delove, pre nego što se primeni bilo koje drugo pravilo. Kako primena ovog pravila može da bude u suprotnosti sa nekim od drugih preporuka Pravopisa ( tako se preporučuje ob-istiniti, a ne o-bi-stiniti, kako sugeriše pravilo 2c) ), ispravno pronalaženje delova od kojih je reč sastavljena je od izuzetnog značaja.

Prvi korak ka razrešavanju ovog problema predstavlja prepoznavanje jednog ( ili više) prefiksa u reči. Da bi procedura za rastavljanje srpskohrvatskih reči mogla taj zadatak uspešno da obavi, sačinili smo listu prefiksa ( prema Priručnoj gramatici hrvatskog književnog jezika ( 8 )) i u uzorku pisanih tekstova, koji sadrži oko 45.000 pojavljivanja reči, potražili sve različite kod kojih se na početnoj poziciji prepoznaje niska slovnih oznaka - oblik, koja odgovara bar jednom od prefiksa iz liste.

Ovaj posao je obavljen programskim sistemom za automatsku obradu teksta AURORA ( 9 ), koji je uvođenjem rutine FPFIX posebno prilagođena za ovu primenu. Rutina FPFIX se koristi binarnim pretraživanjem da bi u reči pokušala da prepozna neki od prefiksa iz liste. Rutina uvek pokušava da u reči prepozna najduži mogući prefiks. Npr. u reč odabrati, rutina prvo prepoznaje prefiks od-, a zatim pokušava sa prefiksom oda-. Tek kada ga prepozna, ona odbacuje kraći prefiks od-.

Svaku od reči u kojoj je prepoznat traženi oblik, sa izuzetkom funkcionalnih reči, sistem AURORA je prikazao u odgovarajućem kontekstu, sa četiri leve i četiri desne reči, te je dao broj njenih pojavljivanja u uzorku. Za sve funkcionalne reči iz uzorka, sistem je samo proračunao i prikazao njihove frekvencije.

Kako je ovaj posao rađen prevashodno za potrebe procedure za rastavljanje reči, prepoznavanje prefiksa smo označili na sledeći način:

Prefikse koji su sastavljeni od samo jednog slovnog znaka nismo prepoznavali, da bismo izbegli preobiman izlazni materi jal, sa mnogo nepotrebnih podataka. Ovo ograničenje ne utiče bitno na vrednost rezultata, jer u retku nije preporučljivo ostavljati samo jedno slovo neke reči. Ova preporuka ne potiče iz Pravopisa, već nju nameću pravila dobre tipografije.
Jednosložni prefiksi koji se završavaju vokalom su prikazani samo u onim rečima u kojima iza prefiksa sledi konsonantska grupa. Kako se rastavljanje reči iza ovih prefiksa ne kosi ni sa jednom od preporuka iz Pravopisa, ovo ograničenje takođe ne utiče na upotrebljivost rezultata.

Prilikom prepoznavanja prefiksa, rutina FPFIX vodi računa o tome da neki prefiksi predstavljaju varijante osnovnog prefiksa. Karakterističan je primer prefiksa raz- ( primer: razgledati ). Kao posledica jednačenja poslednjeg konsonanta prefiksa sa prvim konsonantom osnove, javljaju se sledeće varijante prefiksa raz- :

ras

rascvetati

- izmenjeni prefiks raž- ( primer: ražđipati ) nastaje jednačenjem po mestu nastanka poslednjeg konsonanta prefiksa z sa prvim konsonantom osnove: {Đ, DŽ) ;

- izmenjeni prefiks raš- (primer: raščistiti ) takođe nastaje jednačenjem po mestu nastanka sa prvim konsonantom osnove: { č, ć } ;

- okrnjeni prefiks ra- ( primer: rastezati ) nastaje ispred konsonanata {Ž, Š, Z, S} , jer se u konsonantskim grupama ne mogu naći dva ista suglasnika.

Javlja se takođe i proširena varijanta prefiksa raza- ( primer: razagnati ) , koja je uslovljena, pre svega, leksički.

Analiza dobijenih rezultata je pokazala da za potrebe automatskog rastavljanja reči srpskohrvatskog jezika na kraju retka, sve analizirane prefikse možemo grupisati u sledećih šest grupa:

U prvoj grupi su oni oblici za koje možemo, kada ih prepoznamo na početku reči, sa velikom sigurnošću da tvrdimo da predstavljaju prefiks. U ovu grupu su svrstani, pre svega, oblici kao što su pseudo- ili nadri- ( primeri: pseudoklasičan i nadrilekar ) koji se na početku reči pojavljuju samo kao prefiksi, a zatim i neke od varijanata osnovnih prefiksa, kakva su pot- i beš- ( primeri: potpun i beščašće ) .
U ovoj grupi su oni oblici za koje, pak, sa velikom sigurnošću, možemo tvrditi da nisu prefiksi. To su npr. oblici nis- i nada- ( osim u nadasve ). Ovde su svrstani i svi jednosložni prefiksi koji se zavr&sxavaju vokalom, jer ignorišući ove prefikse prilikom rastavljanja ne možemo pogrešiti. Uzmimo za primer prefiks su-. U rečima u kojima je oblik su- prefiks ( primer: suprotan ), iza njega u svakom slučaju sledi neka od inicijalnih konsonantskih grupa, koja se i inače ne bi rastavljala. Ukoliko su- nije prefiks ( primer: surla), procedura će primeniti neko od opštih pravila za rastavljanje reči.
U ovoj grupi su oni oblici koji se završavaju konsonantom, a za koje možemo smatrati da su prefiksi, sve dok iza njih u reči ne sledi vokal. U protivnom, reč nećemo rastavljati ni iza kandidata za prefiks, ni iza vokala. Uzmimo za primer prefiks inter- ( primer: internacionalan ). Ukoliko iza oblika inter- u reči sledi jedan ili više konsonanata, nećemo narušiti ni jednu od preporuka Pravopisa ako reč na tom mestu rastavimo. No, ako iza oblika sledi vokal ( primer: interesantno ) , procedura, da bi izbegla eventualnu grešku, reč neće deliti na tom mestu. Na taj način neki prefiksi neće biti prepoznati ( primer: interaktivan).
U ovoj grupi su oblici koje možemo smatrati prefiksima sve dok iza njih u reči nije konsonantska grupa koja ne može biti inicijalna. U tom slučaju smatramo da prefiks nije prepoznat. Ovde su svrstani, pre svega, dvosložni prefiksi koji se završavaju vokalom ( primer: samo-upravljanje ). Iako Pravopis dopušta da se rastavljaju i delovi složenih reči, u tipografiji se smatra da je poželjnija podela reči na spoju delova od kojih je sastavljena (10). Ovi prefiksi su stoga izdvojeni iz druge grupe prefiksa.
I u ovoj grupi su oblici za koje smatramo da predstavljaju neki od dvosložnih prefiksa koji se završava vokalom, ako iza njih u reči nije konsonantska grupa koja ne može biti inicijalna. Ali za razliku od prefiksa iz četvrte grupe, prvi slog ovih prefiksa takođe može da bude prefiks, pa će procedura pre nego što definitivno odbaci mogućnost da reč sadrži prefiks, pokušati sa kraćim prefiksom. Na primer, u reči prekorljivost, procedura će prvo prepoznati oblik preko- kao kandidata za prefiks. Ali rlj nije inicijalna konsonantska grupa, pa će procedura odbaciti tu mogućnost i pokušati sa prvim slogom. Tako će pronaći ispravan prefiks pre-korljivost.
Oblici koji se završavaju konsonantom, a čiji početni deo takođe može da bude prefiks, su svrstani u čestu grupu. Za ove oblike ćemo smatrati da predstavljaju duži prefiks, samo ako njen završni konsonant i konsonanti koji za njim slede u reči ne predstavljaju neku od inicijalnih konsonantskih grupa. U protivnom, reč nećemo deliti na tom mestu. Na primer, ukoliko na početku reči procedura prepozna oblik nad-, ona ne može znati da li reč sadrži prefiks nad- ( primer: nad-vladati ) ili na- ( primer: na-dvoje). Reč nadzemni, međutim, sigurno sadrži prefiks nad-, jer -dz- nije inicijalna konsonantska grupa.

Prefiksi razvrstani na ovaj način isključuju mogućnost da procedura načini grešku, prepoznavši kao prefiks oblik koji u reči ne predstavlja prefiks. Ali u nekim rečima prefiks neće biti prepoznat, ili reč neće biti rastavljena na dozvoljenom mestu.

Ovaj nedostatak procedure se može, bar donekle, ispraviti uvođenjem rečnika izuzetaka nekih prefiksa. Dobro je da se što veći broj prefiksa nađe u grupama 1, 2 i 3, jer je mali broj reči u kojima ovi prefiksi neće biti prepoznati. Tako da bismo prefiks pod- mogli da premestimo iz grupe 6. u grupu 3., moramo da oformimo mali rečnik izuzetaka prefiksa pod- u kome bi bile samo one reči koje sadrže prefiks po- ( primer: po-drinje ). I u grupi 3. uz ovaj prefiks možemo da oformimo rečnik izuzetaka u kome bi bile one reči koje sadrže ovaj prefiks iza koga sledi vokal ( primer: pod-učiti ).

Da efikasnost procedure ne bi bila umanjena, ovi rečnici izuzetaka ne smeju da budu veliki. Testiranje ove procedure na velikom uzorku raznorodnih tekstova će u interaktivnom radu omogućiti formiranje ovih rečnika. Tek tada se može odlučiti koji od prefiksa se mogu premestiti iz više u nižu grupu, a da efikasnost procedure ne bude ugrožena.

4. OGRANIČENJA

U ovom trenutku, procedura ne prepoznaje kombinacije prefiksa. Reči koje sadrže kombinacije prefiksa koje mogu da dovedu do pogrešno rastavlx;ene reči za sada morale smestiti u rečnik izuzetaka ( primer: reč o-bez-bediti bi se npr. mogla nalaziti u rečniku izuzetaka prefiksa ob- ). Tek će iscrpno testiranje ove procedure pokazati da li, sa stanovišta efikasnosti, prepoznavanje kombinacija prefiksa daje bolje rezultate.

Poseban problem predstavljaju složenice. Kako je već rečeno, preporučuje se da se složenice rastavljaju na delove od kojih su sastavljene. No taj se problem ne može rešiti bez odgovarajućeg rečnika, koji bi se za ove potrebe morao organizovati tako da omogućava brzo pretraživanje.

Na kraju pomenimo još problem homonima. Procedura za rastavljanje reči na kraju retka ne može da razlikuje npr. reči podíći ( podiđem ) od pòdići ( podignem ), od kojih jedna sadrži prefiks pod-, a druga po- . U tom slučaju može da pomogne jedino tzv. obeležje za fakultativno rastavljanje reči kojim sami, prilikom pripremanja rukopisa, možemo da označimo reč na onim mestima na kojima želimo da bude rastavljena, ako to bude potrebno. Korišćenje ovog obeležja je od koristi i prilikom rastavljanja stranih reči ili ličnih imena.

5. ZAHVALNOST

Autor duguje zahvalnost prof. Ljubomiru Popoviću na pomoći prilikom formulisanja problema, i sugestijama za njegovo rešenje.

6. LITERATURA

( 1 ) Vitas, D.: Podela na slogove srpskohvatskih reči, INFORMATICA, Ljubljana, 3/ 1981

( 2 ) Rich, R. P.; Stone, A. G. : Method for Hyphentation at the End of a Printed Line, Communications of the ACM, Vol. 8, N°. 7, July 1965

( 3 ) Ocker, W. A.: A Program to Hyphentate English Words, IEEE Transactions on Professional Communications, Vol. PC - 18, N°. 2, June 1975

( 4 ) Moitra, A.; Mudur, S. P.; Narwekar: Design and Analysis of a Hyphentation Procedure, Software - Practice and Experience, Vol. 9, 325 - 337 ( 1979 )

( 5 ) Pringle, A. M. : Justification with Fewer Hyphens, The Computer Journal, Vol. 24, N°. 4, 320 - 323, 1981

( 6 ) Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika, Novi Sad - Zagreb, 149 - 152, 1960

( 7 ) Krstev, C. : Frekvencijski rečnik konsonantskih grupa u srpskohrvatskom jeziku i problem rastavljanja reči na slogove, ROLP, Bled, 7. - 9. X 1982.

( 8 ) Priručna gramatika hrvatskog književnog jezika, školska knjiga, Zagreb, 1979

( 9 ) Vitas, D. : Prikaz jednog programskog sistema za automatsku obradu teksta, ROLP, Bled, 7.- 9. X 1982.

( 10 ) Mesaroš, F.: Fotoslog - automatska obrada teksta, Viša grafička škola, Zagreb, 1983

PRILOG - Primeri rastavljanja karakterističnih reči

**Konsonantske grupe "lake" za izgovor**
SEDLO SE-DLO	1	5	21
VEŽBA VE-ŽBA	1	6	3
MIŠJI MI-ŠJI	1	6	15
SESTRA SES-TRA	1	6	21
ZEMLJA ZE-MLJA	1	6	9
SLAVLJE SLA-VLJE	1	7	21

**Konsonantske grupe "teške" za izgovor**
ZAMKA PREFIKS ZA OVAJ PREFIKS SE IGNORIŠE ZAM-KA	1	5	9
BORBA BOR-BA	1	5	2
BUMBAR BUM-BAR	1	6	2
SUNCE PREFIKS SU OVAJ PREFIKS SE IGNORIŠE SUN-CE	1	5	21
BRATSTVO BRAT-STVO	1	8	2
ŠKOLSKI ŠKOL-SKI	1	8	30
SREDSTVO SRED-STVO	1	8	21

**Prefiksi iz 1. grupe**
PSEUDOKLASIČAN PREFIKS PSEUDO PREPOZNAO SAM PREFIKS PSEUDO-KLA-SI-ČAN	1	15	19
NADRILEKAR PREFIKS NADRI PREPOZNAO SAM PREFIKS NADRI-LE-KAR	1	10	16
BEŠČAŠćE PREFIKS BEŠ PREPOZNAO SAM PREFIKS BEŠ-ČA-ŠćE	1	12	2
POTPUN PREFIKS POT PREPOZNAO SAM PREFIKS POT-PUN	1	6	19

**Prefiksi iz 2. grupe**
NADASVE PREFIKS NADA OVAJ PREFIKS SE IGNORIŠE NA-DA-SVE	1	7	16
PRIČVRSTITI PREFIKS PRI OVAJ PREFIKS SE IGNORIŠE PRI-ČVR-STI-TI	1	12	19
PRIZREN PREFIKS PRI OVAJ PREFIKS SE IGNORIŠE PRI-ZREN	1	7	19

**Prefiksi iz 3. grupe**
INTERKONTINENTALNO PREFIKS INTER PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO IZA NJEGA NIJE VOKAL INTER-KON-TI-NEN-TAL-NO	1	18	10
INTERESANTNO PREFIKS INTER PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO IZA NJEGA NIJE VOKAL INTERESAN-TNO	1	12	10
INTERAKTIVNO PREFIKS INTER PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO IZA NJEGA NIJE VOKAL INTERAKTI-VNO	1	12	10

**Prefiksi iz 4. grupe**
KONTRAPUNKT PREFIKS KONTRA PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG KONTRA-PUNKT	1	11	12
KONTRAKCIJA PREFIKS KONTRA PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG KON-TRAK-CI-JA	1	11	12

**Prefiksi iz 5. grupe**
EKSTRAPROFIT PREFIKS EKSTRA PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG EKSTRA-PRO-FIT	1	12	7
EKSTRAKCIJA PREFIKS EKSTRA PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG PREFIKS EKS PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO IZA NJEGA NIJE VOKAL EKS-TRAK-CI-JA	1	11	7
PREKOMORSKI PREFIKS PREKO PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG PREKO-MOR-SKI	1	11	19
PREKORLJIVOST PREFIKS PREKO PREPOZNAO SAM PREFIKS AKO JE IZA NJEGA INICIJALNA KG PRE-KOR-LJI-VOST	1	13	19

**Prefiksi iz 6. grupe**
NADZEMNO PREFIKS NAD PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NAD-ZE-MNO	1	8	16
NADVOŽNJAK PREFIKS NAD PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NADVO-ŽNJAK	1	11	16
NADOLAZITI PREFIKS NAD PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NADOLA-ZI-TI	1	10	16
NAJČVRŠĆI PREFIKS NAJ PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NAJ-ČVR-ŠĆI	1	12	16
NAJUČENIJI PREFIKS NAJ PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NAJUČE-NI-JI	1	11	16
NAJEDNOM PREFIKS NAJ PREPOZNAO SAM DUŽI PREFIKS SAMO AKO KRAĆI NIJE MOGUĆ NAJEDNOM	1	8	16