1) Kompajlirati izvorni kod sa opcijom -g, npr.:
	gcc -g bfs.c

2) Pokrenuti debugger pozivom gdb u shell-u

3) Odabrati izvrsnu datoteku koju debagujemo:
	exec-file a.out

4) Komandom run, pokrecemo odabranu izvrsnu datoteku, a izlaz je slican
 standardnom pokretanju izvr. datoteke, sa jos nekim propratnim informacijama

5) Listanje "interesantnog" dela izvornog koda komandom 
	a) list bfs.c:40 // ovo se odnosi na prostor oko 40 linije koda
	b) list bfs.c:main //ovo fiksira na deo koji obuhvata funkciju main

6) Postavljanje prekida (break) na nekoj "interesantnoj":
	break 38
 , pa potom ponovno izvrsenje komandom run. Tada se program zaustavlja na 
definisanom prekidu.

7) Ispitivanje vrednosti promenljivih, koriscenjem komande print:
	print *pocr
	print *krajr

8) Komanda continue, omogucava da se predje na sledeci breakpoint

9) Step komanda prelazi na sledecu naredbu iz izvornog koda. Komanda next
 radi isto to, samo sto ne ulazi u funkcije, vec ostaje u telu funkcije iz koje
je pozvana komanda.