REALNE I KOMPLEKSNE FUNKCIJE

Beograd, 1990.

V (2+2), VI (2+2) PU

Smer: L










DIFERENCIJALNE I INTEGRALNE JEDNAČINE

Beograd, 1990.

V2+2), VI2+2)

Smer: M, L


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









NACRTNA GEOMETRIJA

Beograd, 1990.

V (2+2), VI (2+2) PU

Smer: M, N, V, R, L


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









UVOD U NUMERIČKU MATEMATIKU

Beograd, 1990.

VI (2+2) PU

Smer: M, N, V, R, L


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









METODIKA NASTAVE MATEMATIKE 1

Beograd,

Smer: L V (2+2), VI(2+2) PU

 

Matematička tradicija

  • kratak pregled razvoja matematike i nastave matematike

Moderna matematika

  • počeci
  • specifičnosti

Gradnja koncepata u modernoj matematici

  • ekstenzionalna apstrakcija
    • racionalni brojevi
    • računanje po modulu nekog broja
    • računanje po modulu nekog polinoma – kompleksni brojevi
    • kardinalni brojevi
    • realni brojevi
  • aksiomatska apstrakcija

Organizacija i matematizacija

  • globalna organizacija
  • lokalna organizacija

Konceptualna i algoritamska matematika

Svrha matematičkog obrazovanja

  • sistem
  • primene i veze
  • vežbe uma i logičkog mišljenja
  • rešavanje problema
  • jezik

Izlaganje matematike

Nivoi u procesu učenja

Singularnosti

Pojam broja

  • brojanje
  • brojnost
  • merenje
  • računski pristup

Rešavanje jednačina

  • jednačine trećeg i četvrtog stepena
  • iracionalne jednačine

Opšte metode za rešavanje matematičkih zadataka

  • indukcija
  • simetrija
  • invarijante
  • pomoćni problem
  • pomoćni element
  • generalizacija
  • specijalizacija
  • analogija
  • svođenje na apsurd

 

U okviru praktičnog dela studenti izlažu pojedine teme iz programa osnovne i srednje škole.

 

 

STRANI JEZIK 1

Beograd, 1990.

V (1+1), VI (1+1) PU

Svi smerovi


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









UVOD U FILOSOFIJU

Beograd, 1990.

V (2+0), VI (2+0) PU

Svi smerovi


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









MATEMATIČKA LOGIKA

Beograd, 1990.

Smer: L VII2+0), VIII2+0) PU










VEROVATNOĆA I STATISTIKA

Beograd, 1990.

VII (2+2), VIII (2+2) PU

Smer: M, N, V, R, L


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









PSIHOLOGIJA

Beograd, 1990.

VII (2+0) U


1.
Predmet psihologije i njen značaj za uspešno obavljanje vaspitno obrazovne delatnosti.


2.
Metode i tehnike psiholoških istraživanja: eksperiment i tipovi eksperimenta, sociometrija, anketa, posmatranje, intervju. Pojam učenja. Vrste učenja: mehaničko učenje, učenje uslovljavanjem, učenje putem pokušaja i pogrešaka, učenje uvidjanjem. Teorija učenja: asocijativna teorija učenja, teorija učenja geštalt psihologije, učenje u svetlosti teorije informacija.


3.
Metode učenja: globalno naspram partitivnom učenju, koncentrisano učenje naspram učenju raspodedjenom na vreme, aktivno učenje. Podstrekači za učenje.


4.
Odnos izmedju učenja i razvoja: polazište ženevske škole nasuprot moskovske škole.


5.
Mišljenje. Govor i mišljenje. Razvoj stvaralačkog mišljenja. Pojam inteligencije. Struktura inteligencije. Uticaj naslednih i sredinskih faktora na razvoj inteligencije. Merenje inteligencije i klasifkacija količnika inteligencije.


6.
Pamćenje. Vrste pamćenja.


7.
Zaboravljanje. Faktori koji utiču na zaboravljanje. Pojam retroaktivne inhibicije.


8.
Transfer. Vrste transfera. Metode ispitiivanja transfera. Teorije transfera: teorija formalne discipline, teorija identičnih elemenata, teorija generalizacije.


9.
Intelektualni rad i umor. Praćenje i napredovanje u toku učenja. Krivulje učenja.


10.
Dosije učenika.


11.
Programirana nastava. Smisao programirane nastave. Teorijske osnove programirane nastave. Tipovi programiranja. Poluprogramiranje. Ispitivanje i ocenjivanje znanja učenika. Različiti načini i sistemi ocenjivanja. Faktori koji utiču na ocenjivanje. Pokušaj objektivizacije sistema ocenjivanja putem testova znanja. Načini konstrukcije testova znanja. Korišćenje rezultata sa testa znanja. Nedostaci ocenjivanja putem testa znanja.


12.
Osnovni pojmovi iz psihologije ličnosti: nasledje, sredina, samoaktivnost. Teorije ličnosti: Frojdova, Adlerova, Olportova i Fromova.


13.
Frustracije i konflikti. Načini reagovanja na frustracije. Tipologija ličnosti: Jungova, Krečmerova i Šeldonova.


14.
Adolescencija. Pojam adolescencije. Polno sazrevanje adolescenata i problemi u vezi sa njim. Intelektualni razvoj u adolescenciji. Razvoj formalnih operacija i novi oblici mišljenja koji se u okviru njih sreču kod adolescenata. Emocionalni razvoj u adolescenciji. Traganje za ličnim identitetom. Problemi u vezi sa izborom poziva, osamostaljivanjem, prihvatanjem životne filisofije ... Socjalni razvoj u adolescenciji. Sukobi u adolescenciji.


15.
Psihologija nastavnika. Motivacija za izbor nastavničkog poziva. Kompleksnost nastavnikove delatnosti. Ličnost nastavnika. Psihološki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo ličnog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog sudjenja i moralnih stavova i savesti kod učenika.


16.
Psihološki aspekti formiranja razrednih zajednica. Disciplina u školi. Mentalno-higijenski problemi u školi.


17.
Radne navike. Pojam radne navike. Navika mesta i navika vremena. Načina formiranja radnih navika. Pojam plana rada. Način pravljenja plana rada i zahtevi koji se postavljaju pri njihovom pravljenju.



LITERATURA:


1. dr. Dušan DJordjević: ``Pedagoška psihologija'', Dečje novine, Gornji Milanovac

2. N.Rot: ``Psihologija ličnosti'', Zavod zaa ubenike i nastavna sredstva, Beograd, 1980.

3. dr. V.Smiljanić i dr. T.I.: ``Dečja psihologija''









PEDAGOGIJA

Beograd 1990.

VIII (2+0) U

Svi smerovi


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









METODIKA NASTAVE MATEMATIKE I RAČUNARSTVA

Beograd 1990.

VII (2+0), VIII (2+0) U

Svi smerovi


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.









METODIKA NASTAVE MATEMATIKE 2

Beograd, 1990.

Smer: L VII(2+2), VIII(2+2) PU


1.
ISTORIJSKI OKVIRI U KOJIMA JE NASTALA MATEMATIKA. Matematika Egipta i Mesopotamije. Prvi intelektualci u helenskom svetu. Tales. Pitagora i pitagorejsko bratstvo. Nesamerljivost duži. Geometrijski problemi antičkog sveta: kvadratura kruga, trisekcija ugla, udvostručenje kocke. Elementi. Hipokrat sa Hiosa. Platon. Teetet. Eudoks.


2.
BROJEVI U GEOMETRIJIB. Pitagorina teorema. Talesova teorema. Merenje duži i uglova. Merenje površina. Merenje zapremina.


3.
GRUPE U GEOMETRIJI. Izometrije euklidske ravni i prostora. Podudarnost likova. Pravilni poligoni i poliedri. Platonova i Arhimedova tela. Polupravilni poliedri i teselacije.


4.
MATEMATIKA I PRIRODA. Pitagorejska harmonija sfera. Aristotelove metode računanja odstojanja Meseca i Sunca. Eratostenova metoda računanja veličine Zemlje. Zlatni presek. Philotaxis. Kristalografsko ograničenje. Paralelnost. Geometrija univerzuma.


5.
MATEMATIKA I KULTURA. Platonova akademija i njen značaj u istoriji matematike. Aristotel i Apolonijevi krugovi i sfere. Euklidovi Elementi. Arhimed. Apolonije. Diofantova Aritmetika. Najstariji sačuvani rukopisi značajnih matematičkih dela antike i istorijske okolnosti u kojima su nastali.


6.
ISTORIJSKE PREKRETNICE. Dekart i analitička geometrija. Kepler. Otkriće neeuklidskih geometrija.









METODIKA NASTAVE RAČUNARSTVA

Beograd, 1990.

VII (2+2), VIII (2+2) U

Smer: L


1.
ANALIZA PROGRAMA PREDMETA RAČUNARSTVA I INFORMATIKE U SREDNJIM ŠKOLAMA.


2.
GRAFIČKE OPERATIVNE SREDINE. Opšte karakteristike. Pregled mogućnosti grafičke operativne sredine MS WINDOWS. Analiza metodoloških pristupa u obradi grafičkih operativnih sredina (induktivni deduktivni i kombinovani pristup).


3.
OBRADA TEKSTA NA RAČUNARU. Editori i tekst-procesori. Osnovna obeležja procesa obrade teksta na računaru. Unošenje, izmena i pamćenje teksta na računaru. Oblikovanje teksta u WORD-u for WINDOWS. Analiza nekih mogućih pristupa u izlaganju.


4.
OBRADA CRTEŽA NA RAČUNARU. Mogućnost grafičkih paketa u obradi crteža. Kreiranje sopstvenih crteža i modifikacija unapred kreiranih. Analiza metodoloških pristupa u obradi crteža na računaru.


5.
RADNE TABELE. Oblasti primene radnih tabela. Demonstriranje mogućnosti radnih tabela korišćenjem EXCEL-a.


6.
BAZE PODATAKA. Uloga baza podataka i sistema za obradu baza podataka. Baze podataka na PC-računarima. Pregled mogućnosti programskog paketa MS ACCESS.


7.
RAČUNARSKE KOMBINACIJE. Lokalne mreže i Internet. Opis nekih servisa Interneta (WWW, elektronska pošta, transfer datoteka, telnet, ...) .


8.
IZRADA PREZENTACIJA NA INTERNETU. Način kreiranja prezentacije. Osnovni elementi HTML-a. Korišćenje slika i apleta u prezentacijama.



U TOKU KURSA SVAKI STUDENT TREBA DA:


I izloži mogućnosti nekog programskog paketa koji nije obradjen na predavanjima i vežbama.

IIizradi sopstvenu prezentaciju na Internet.


ISPIT SE SASTOJI IZ DVA DELA:


(a) pismenog ( radi se na računaru ) i

(b) usmenog ( polaže se uz pomoć računara ) .









STRANI JEZIK 2

Beograd, 1990.

Svi smerovi. VII1+1), VIII1+1) PU


Pogledati smer: Teorijska matematika i primene.










File translated from TEX by TTH, version 2.32.
On 30 Jul 2001, 11:32.