Prikaz grafičkih karaktera se u HTML-u definiše na više
nivoa. U odeljku zaglavlja (<HEAD>) se definiše
kodna strana koja se koristi za prikaz grafičkih karaktera
(npr. ISO-8859-1 za zapadno-evropsku latinicu, ISO-8859-2 za
istočno-evropske latinice). Zadavanje kodne strane se vrši
pomoću meta-zaglavlja META
oblika:
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=iso-8859-2">
Za dijakritičke karaktere u srpskoj latinici koriste se sledeći kodovi prema ISO-8859-2:
Veiko slovo | kod 8859-2 | Malo slovo | kod 8859-2 |
Č | 200 | č | 232 |
Ć | 198 | ć | 230 |
Đ | 208 | đ | 248 |
Š | 169 | š | 185 |
Ž | 174 | ž | 190 |
Karakteri ćiriličnog pisma se mogu kodirati prema standardu ISO 8859-5. Postoje i drugi sistemi kodiranja od kojih je posebno značajan UNICODE u kome se koriste dva bajta za kodiranje jednog karaktera. Ovaj standard je restrikcija na dva bajta standarda ISO 10646 u kome se jedan karakter kodira sa četiri bajta.
Karakteri koji se koriste u zapisvanju etiketa kodiraju se na poseban način:
Karakter | Kodiranje | Naziv |
& | & |
"ampersand" |
> | > |
veće |
< | < |
manje |
Karakteri mogu dobiti i atribute "vida pisma" (prema Pravopisu MS) ili, popularnije, biti prikazani u različitim fontovima:
<B>
i </B>
. Na primer:
normal (kako se prema Pravopisu Matice Srpske iz 1993.
nazivaju slova "uobičajene" debljine i oblika linija)
postaje: crni slog <I>
i </I>
: kurziv
<U>
i </U>
:
podcrtano
<TT>
i </TT>
:
teleprinter
<STRIKE>
i
</STRIKE>
: <BLINK>
i
</BLINK>
:
Karakterske niske (engl. character string) mogu imati, interpretirane kao prirodnojezički elementi, posebno značenje. Donje etikete omogućavaju da se ovakve niske, koje predstavljaju elemente logičke strukture teksta, posebno istaknu. Navigator ovakvo obeležavanje interpretira promenom fizičkog izgleda obeleženih niski. Istovremeno, ovakvim obeležavanjem se na nivou interne reprezentacije dokumenta markiraju niske koje mogu imati poseban jezički status. npr. u automatskoj analizi ili u pretraživanju teksta.
<CITE>
... </CITE>
.
Ova etiketa se obično interpretira kurzivom.Na primer:
<CITE>
Biti il' ne biti, ...
</CITE>
daje:
Biti il' ne biti, ... <BLOCKQUOTE>
... </BLOCKQUOTE>
.
Ove etikete se interpretiraju uvlačenjem pasusa u odnosu na levu
marginu teksta. <ADDRESS>
.
Na primer:<ADDRESS>
Matematički fakultet<BR>
Studentski trg 16<BR>Beograd
</ADRESSS>
daje:<EM>
... </EM>
(engl. emphasis). Na primer:
<EM>
To be or not to be, ...
</EM>
daje:
To be or not to be, ... <STRONG>
... </STRONG>
(engl. strong emphasis). Ova etiketa se
interpretira crnim slogom (bold). Na primer:
<DEF>
... </DEF>
.
Promenljive
se mogu obeležiti zagradama:
<VAR>
... </VAR>
. Tekst
između ovih etiketa se obično iterpretira kurzivnim slogom.
<CODE>
segment koda </CODE>
:
<code>
<KBD>
dirka tastature </KBD>
:
A<SAMP>
uzorak izlaza
</SAMP>
: uzorak izlaza
<PRE>
...
</PRE>
. Ova etiketa obezbeđuje
da se izvorni tekst prenese doslovno, bez ikakve interpretacije.