Veliki refraktor Astronomske opservatorije u Beogradu, 1988. godine.
Zbog povećanog broja doktorskih disertacija i magistarskih teza, u tekstu će biti navedene samo one koje su branili tadašnji članovi Instituta.
Početkom 1978. Institut za astronomiju ima dva redovna, tri vanredna profesora, jednog docenta, tri asistenta i jednog asistenta pripravnika, sa punim radnim vremenom.
Od 1. jula 1978. dr Zaharije Brkić, redovni profesor, je u penziji.
Profesori dr Branislav Ševarlić i dr Zaharije Brkić su odlikovani ordenom rada sa crvenom zastavom, ukazom predsednika SFRJ od 14. februara 1979. godine.
Već 24. aprila 1979. dr Zaharije Brkić, iscrpljen dugotrajnom teškom bolešću, umire.
Maja 28, 1979. godine, navršilo se sto godina od rođenja akademika Milutina Milankovića. Povodom tog jubileja organizovano je više raznih poduhvata. Na Kolarčevom narodnom univerzitetu je od 30. marta do 27. aprila održan ciklus predavanja pod nazivom Milutin Milanković. Od 10. do 12. oktobra 1979. godine, SANU je organizovala međunarodni naučni skup "Život i delo Milutina Milankovića 1879 - 1979", u Beogradu, a delom u Osijeku i Dalju. Zbornik radova sa tog skupa je objavljen 1982. godine. Iste, 1982. godine je, u Galeriji SANU, tokom maja i juna, održana velika istoimena izložba. U okviru izdanja Galerije SANU (br. 36), još 1979. godine, izdata je odgovarajuća publikacija. Od 30. novembra do 4. decembra 1982. godine, u Lamon-Doerti geološkoj opservatoriji Kolumbija univerziteta, u Palisadu, država Njujork, SAD, održan je međunarodni simpozijum sa temom "Milanković i klima", na kome je Milankovićeva teorija klime dobila punu potvrdu i priznanje.
SANU je 1979. godine izdala Milankovićeve Uspomene, doživljaje i saznanja: detinjstvo i mladost (1879 - 1909).
Na predlog Instituta za astronomiju ponovo su izdata dva Milankovićeva udžbenika.
Povodom Milankovićevog jubileja je izašlo mnoštvo članaka; tako je ceo broj 4/1979. časopisa Vasiona posvećen stogodišnjici rođenja Milutina Milankovića.
Od 1. januara 1980. dr Branislav Ševarlić, redovni profesor i upravnik Instituta za astronomiju, nalazi se u penziji.
Te godine dr Jovan Simovljević je izabran za redovnog profesora za predmet Teorijska astronomija, dr Milivoje Rakić za docenta za Praktičnu astrofiziku, a Stevo Šegan za saradnika pripravnika sa 1/3 radnog vremena za vežbe iz Praktične astronomije. Krajem 1980. godine mr Mike Kuzmanoski je odbranio doktorsku disertaciju Prilog izučavanju strukture planetoidskog prstena.
U proleće 1981. mr Trajko Angelov brani doktorsku disertaciju Prilog teoriji zvezdanih omotača. Te godine dr Mike Kuzmanoski je izabran za docenta za Opštu astronomiju i Sfernu astronomiju, dr Trajko Angelov za docenta za Strukturu i evoluciju zvezda i Zvezdanu astronomiju, a Stevo Šegan za asistenta pripravnika za vežbe iz predmeta: Matematička obrada astronomskih posmatranja i Praktična astronomija. Krajem 1981. Stevo Šegan brani magistarsku tezu Određivanje popravki rektascenzija iz posmatranja na malom pasažnom instrumentu Astronomske opservatorije u Beogradu.
Godine 1982. dr Jovan Lazović je izabran za redovnog profesora za predmet Nebeska mehanika i teorija kretanja Zemljinih veštačkih satelita, a dr Dragutin Đurović za vanrednog profesora za predmet Matematička obrada astronomskih posmatranja i mr Stevo Šegan za asistenta za predmete: Matematička obrada astronomskih posmatranja i Praktična astronomija. Krajem te godine mr Jelena Milogradov-Turin je odbranila doktorsku disertaciju Pregled neba na 38 MHz i galaktički spektralni indeks.
Godine 1983. dr Mirjana Vukićević-Karabin je izabrana za redovnog profesora za Opštu astrofiziku i Teorijsku astrofiziku, a dr Jelena Milogradov-Turin za docenta za predmete Radio-astronomija i Istorija i metodika nastave astronomije.
Zbog malog broja asistenata, i njihovog potpunog nedostatka na astrofizičkoj grupi, mnogi nastavnici drže i vežbe.
Godine 1984. Nadežda Pejović (u prethodnom prikazu pominjana pod devojačkim prezimenom Matorčević) brani magistarsku tezu Prilog izučavanju kretanja Zemljinih polova.
Godine 1986. Institut dobija novog asistenta pripravnika Jovana Skuljana, koji preuzima vežbe iz Opšte astrofizike i Praktične astrofizike. U zimskom semestru školske 1986/87. vežbe iz Opšte astrofizike je držao Vladimir Kršljanin, saradnik Astronomske opservatorije. U letnjem semestru te vežbe je držala Sanja Erkapić. Oboje su bili saradnici za rad do 1/3 radnog vremena.
Godine 1987. mr Stevo Šegan je odbranio doktorsku disertaciju Prilog izučavanju kretanja Zemljinih veštačkih satelita.
U školskoj 1987/88. godini, u letnjem semestru, za vežbe iz Teorijske astrofizike angažovana je Sanja Erkapić kao saradnik za rad do 1/3 radnog vremena.
Juna 1988. godine dr Dragutin Đurović je unapređen u zvanje redovnog profesora, a dr Stevo Šegan je izabran za docenta za Efemeridsku astronomiju i Praktičnu astronomiju.
Školske 1987/88. godine se započelo sa idejom organizovanja seminara. Prvi je pregledno predavanje održao Jovan Skuljan o infracrvenoj astronomiji, kasnije je dr Dragutin Đurović održao jedan ciklus predavanja iz obrade posmatranja, a dr Jelena Milogradov-Turin ciklus od četiri predavanja iz radio-interferometrije, kao pripremu za seminar iz radio-astrometrije koji je održao dr Vadim Gubanov sa Lenjingradskog univerziteta, u jesen 1988. godine. Kasnijih godina su držana pojedinačna predavanja (npr. mr M. Ćirković 1997, 1998.).
Članovi Instituta (Katedre) su učestvovali na seminarima na Astronomskoj opservatoriji i Matematičkom institutu, u Beogradu.
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina nabavljena je računarska oprema koja je služila kako za naučni rad nastavnog osoblja tako i za vežbe studenata.
Institut za astronomiju je za studentske vežbe nabavio dva optička teleskopa: prvi je reflektor "Nautilus" 330/1500 kupljen posle Izložbe astronomskog programa "Nautilus" u Studentskom kulturnom centru, 1986. godine, na inicijativu dr Mirjane Vukićević-Karabin, a drugi portabl Šmit-Kasegrenov teleskop 254/1600 američke firme "Mid" ("Meade"). Prvi posmatrači na Midovom teleskopu su bili inicijatori te kupovine - dr Stevo Šegan i dr Žarko Mijajlović, 2. februara 1990.
Prema Statutu iz 1990. godine plan nastave astronomskog smera se radikalno menja te diplomirani studenti stiču zvanje diplomirani matematičar-astronom i pravo da predaju matematiku u školama. Time se rešava jedan dugogodišnji problem; sada studenti oba smera imaju pravo i priliku da budu profesori u školama. Sa tom promenom astronomski predmeti prestaju da budu izborni na matematici sa primenama.
U Jermeniji, 10. januara 1989. godine, umro je bivši docent Katedre za astronomiju dr Vasilije Oskanjan.
Godine 1989. mr Nadežda Pejović je odbranila doktorsku disertaciju Globalna atmosferska cirkulacija i Zemljina rotacija. Od 1. oktobra 1989. dr Milivoje Rakić, docent, se nalazi u penziji. Te godine je unapređena za vanrednog profesora dr Jelena Milogradov-Turin, dr Mike Kuzmanoski izabran za vanrednog profesora za Položajnu astronomiju, dr Nadežda Pejović za docenta za predmet Zvezdani sistemi, Milan Vuletić za asistenta pripravnika za Teorijsku astrofiziku i Radio-astronomiju, a Zlatko Ćatović za asistenta pripravnika za Praktičnu astronomiju i Teorijsku astronomiju.
Godine 1990. Zlatko Ćatović je odbranio magistarsku tezu Planetske putanje u Rozenovoj bimetričkoj teoriji gravitacije.
Prosvetni savet SR Srbije je 28. juna 1990. godine doneo odluku o ukidanju astronomije kao posebnog predmeta u srednjim školama.
Godine 1991. dr Trajko Angelov je izabran za vanrednog profesora. Iste godine Jovan Skuljan je odbranio magistarsku tezu Prilog spektrofotometriji Sunčevih linija i, 1992. godine, izabran za asistenta za Praktičnu astrofiziku i Metodiku nastave i istoriju astronomije.
Kao znak priznanja za naučnu i publicističku delatnost, Evropsko geofizičko društvo (European Geophysical Society), 1993. godine, ustanovilo je dodeljivanje Medalje Milutina Milankovića. Od tada se dodeljuje svake godine.
Godine 1993. Milan Vuletić odlazi sa Fakulteta. Dr Ištvan Vince, viši naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu, izabran je 28. maja 1993. za vanrednog profesora za Praktičnu astrofiziku i počinje da radi sa 1/3 radnog vremena. Dr Olga Atanacković-Vukmanović, naučni saradnik Astronomske opservatorije, drži vežbe iz Teorijske astrofizike kao saradnik za rad do 1/3 radnog vremena.
Godine 1994. Dejan Urošević je izabran za asistenta pripravnika za predmete Radio-astronomija i Struktura i evolucija zvezda.
Od 1. januara 1995. dr Jovan Simovljević, redovni profesor, nalazi se u penziji.
Na sednici od 23. I 1995. Savet Univerziteta daje saglasnost na novi statut Matematičkog fakulteta donet 17. XI 1994. godine. Ovim je izdvajanje Matematičkog fakulteta iz Prirodno-matematičkih fakulteta potvrđeno na najvišoj instanci. Od tada je Institut za astronomiju dobio naziv Katedra za astronomiju.
Naučno veće Astronomske opservatorije u Beogradu je 7. aprila 1995. godine dodelilo Katedri za astronomiju godišnju nagradu za doprinos razvoju Astronomske opservatorije.
Dr Olga Atanacković-Vukmanović je izabrana za docenta za predmet Teorijska astrofizika, 22. septembra 1995, za rad do 1/3 radnog vremena u školskoj 1995/96. godini. Od 1. oktobra drži predavanja i vežbe iz Teorijske astrofizike.
Mr Jovan Skuljan odlazi radi izrade doktorata, februara 1995. godine, na Novi Zeland.
Za držanje vežbi iz Opšte astrofizike i Metodike nastave i istorije astronomije te godine je angažovan Mirko Nagl, na rad do 1/3 radnog vremena. Taj posao mu je dodeljivan i naredne dve školske godine. Iste godine je Predrag Punoševac izabran za asistenta pripravnika za Položajnu astronomiju i Efemeridsku astronomiju.
Evropsko geofizičko društvo je 1995. godine objavilo knjigu Milutin Milanković (1979-1958), za koju je predgovor napisao Andre Berže, nastavljač Milankovićevog dela, a za štampu priredio sin Milutina Milankovića - Vasko.
Godine 1996. dr Trajko Angelov biva unapređen za redovnog profesora. Dr Branislav Ševarlić, redovni profesor u penziji, 05. IV 1996. godine, dobio je nagradu za razvoj Astronomske opservatorije. Od 1. juna 1996. godine dr Mirjana Vukićević-Karabin, redovni profesor, nalazi se u penziji. Avgusta 1996, Predrag Punoševac odlazi u SAD, prvo na jednogodišnje odsustvo, a potom sasvim. Te godine unapređeni su u vanredne profesore dr Nadežda Pejović i dr Stevo Šegan.
Dr Olga Atanacković-Vukmanović, naučni saradnik Astronomske opservatorije, po sporazumu o preuzimanju radnika, stupa na radno mesto nastavnika u zvanje docenta za predmete Opšta astrofizika i Teorijska astrofizika. Od 1. oktobra 1996. počinje da drži predavanja iz Opšte astrofizike i predavanja i vežbe iz Teorijske astrofizike, sa punim radnim vremenom.
Godine 1996. mr Zlatko Ćatović je izabran za asistenta za Opštu astronomiju i Teorijsku astronomiju.
Od 9. do 11. oktobra 1996. Katedra za astronomiju je organizovala XI nacionalnu konferenciju jugoslovenskih astronoma.
Decembra 1996. Dejan Urošević je odbranio magistarsku tezu Geometrija radio-petlji.
Od 1. januara 1997. godine dr Jovan Lazović, redovni profesor, nalazi se u penziji.
Jula 1997. mr Zlatko Ćatović je odbranio doktorsku disertaciju Simplektički integratori i njihova primena u nebeskoj mehanici. Istog meseca mr Dejan Urošević je unapređen u zvanje asistenta. Od 1. oktobra 1997. godine je primljena Anđelka Kovačević za asistenta pripravnika za Opštu astronomiju i Položajnu astronomiju.
U jesen 1997. godine objavljena su Izabrana dela Milutina Milankovića u sedam knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Prve dve knjige čini Milankovićevo najveće delo Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba, koje je tada prvi put objavljeno na srpskom jeziku. Prevod tog dela na engleski jezik Canon of insolation and the ice-age problem objavio je isti izdavač krajem 1998. godine. Tada je "Vajat" izdao ilustrovanu monografiju Milutin Milanković akademika Nikole Pantića.
Pri kraju odobrenog odsustva, februara 1998, mr Jovan Skuljan daje otkaz. Godine 1998. dr Mike Kuzmanoski je izabran za redovnog profesora za predmete Položajna astronomija i Teorijska astronomija, a dr Zlatko Ćatović za docenta za predmet Nebeska mehanika i teorija kretanja Zemljinih veštačkih satelita.
U Holandiji je, 26. juna 1998. preminuo bivši vanredni profesor Katedre za astronomiju dr Ivan Atanasijević.
Jula 1998. godine, dr Zlatko Ćatović odlazi na postdoktorske studije u Švajcarsku. Za asistenta pripravnika za Opštu astrofiziku i Praktičnu astrofiziku postavljena je od 1. oktobra Jelena Petrović.
Na studijama fizike, predmet Osnovi astrofizike predavali su: dr Mirjana Vukićević-Karabin (1987/88 - 1992/93), dr Jelena Milogradov-Turin (1993/94 - 1995/96) i dr Trajko Angelov (od 1996/97).
Upravnici Instituta (šefovi Katedre) u posmatranom periodu su bili dr Branislav Ševarlić od 1964. do 1979, dr Mirjana Vukićević-Karabin 1980-1981, dr Dragutin Đurović 1981-1985, dr Mirjana Vukićević-Karabin 1985-1987, dr Dragutin Đurović 1987-1991, dr Trajko Angelov 1991-1995 i dr Mike Kuzmanoski od 1995.
Šefovi manjih jedinica su bili od 1975. do ukidanja, 1995. godine: dr Jovan Simovljević Katedre za astronomiju i nebesku mehaniku, a dr Mirjana Vukićević-Karabin Katedre za astrofiziku.
Najvažnije promene u nastavnim planovima su se dogodile 1961, 1988. i 1990. godine. Godine 1961. su osnovana dva odvojena studijska smera: astronomski i astrofizički. Na početku su prve dve godine bile zajedničke, a treće je otpočinjalo razdvajanje. Diplomirani astrofizičari su početkom sedamdesetih godina stekli pravo da predaju fiziku u školama. Sledeća krupna promena se dogodila 1988. godine kada su smer za astronomiju i nebesku mehaniku i smer za astrofiziku, postali odvojeni već od prve godine. Tokom celog školovanja samo tri predmeta su im sada zajednička. Zvanja koja studenti dobijaju po okončanju studija po statutu iz 1990. su: diplomirani matematičar-astronom i diplomirani astrofizičar.
U razmatranom periodu bilo je još promena Statuta: 1978, 1982. i 1994. godine.
Statutom od 1982. su uvedena dva nova predmeta na smeru za astrofiziku: Struktura i evolucija zvezda i Radio-astronomija, a Statutom iz 1988. godine dva nova predmeta na smeru za astronomiju: Efemeridska astronomija i Zvezdani sistemi. Na istom smeru, Statutom iz 1988. godine umesto Opšte astronomije i Sferne astronomije uvodi se predmet Položajna astronomija, a Statutom iz 1990. godine Opšta astronomija ponovo je uvršćena u nastavni plan. Bilo je i drugih promena tokom godina, ali su one manje važne za astronomiju u celini.
Postdiplomske studije su se uspešno odvijale u razmatranom periodu. Sa svakim postdiplomcem se individualno radilo. Do sada je u periodu 1978-1998. odbranjena 21 magistarska teza. Doktorske disertacije je odbranilo 13 kandidata. Podrobniji podaci se mogu naći u spiskovima koji su u sastavu ove knjige.
Tekući nastavni planovi su navedeni u delu u kome se govori o nastavi na Fakultetu.
U periodu 1978-1998. izišli su sledeći astronomski univerzitetski udžbenici (za redovne studije):
Dr Branislav Ševarlić i dr Mirjana Vukićević-Karabin su napisali u razmatranom periodu i nekoliko udžbenika iz astronomije odnosno astrofizike, koji su bili osnovni udžbenici u gimnazijama do 1994. godine.
Naučni rad na Institutu (Katedri) se uspešno odvijao prvo preko samostalnih, a posle preko zajedničkih projekata sa Astronomskom opservatorijom u Beogradu. U okviru problema na kojem je radio, dr Dragutin Đurović je više puta boravio u Belgiji i uspostavio tesnu saradnju sa belgijskim astronomima. On je čak izabran za Astronome Correspondant de l'Observatoire Royal de Belgique, 1990. godine, čime je pre njega počastvovano svega šest naučnika. Podrobniji prikaz naučnog rada Instituta dat je u posebnom izvešaju, a ovde su izneti samo neki ilustrativni podaci.
Skoro svi članovi Instituta (Katedre) koji su doktori nauka su članovi Međunarodne astronomske unije (International Astronomical Union - IAU), a neki su i članovi njenih komisija, u razmatranom periodu. Tako je, dr Zaharije Brkić bio član Komisije za Zemljinu rotaciju i Komisije za vreme, dr Branislav Ševarlić je član Komisije za Zemljinu rotaciju i Komisije za Položajnu astronomiju, dr Jovan Lazović član Komisije za nebesku mehaniku, dr Mirjana Vukićević-Karabin član Komisije za Sunčevu aktivnost i Komisije za zračenje i strukturu Sunčeve atmosfere, dr Dragutin Đurović je član Komisije za Zemljinu rotaciju i Komisije za Položajnu astronomiju, dr Trajko Angelov član Komisije za strukturu zvezda, dr Ištvan Vince član Komisije za zračenje i strukturu Sunčeve atmosfere, a dr Jelena Milogradov-Turin član Komisije za radio-astronomiju i predstavnik Jugoslavije u Komisiji za nastavu astronomije. Članovi Instituta su učestvovali na brojnim generalnim skupštinama i simpozijumima IAU, što su astronomski skupovi najvišeg ranga.
Bar po jedan član Instituta (Katedre) je bio u Nacionalnom komitetu za astronomiju, od 1936. godine kada je počeo sa radom. Prvi predsednik bio je akademik Milutin Milanković, a predstavnik Srpske kraljevske akademije Vojislav Mišković. U periodu od 1975. do 1980. godine predsednik Nacionalnog komiteta je bio profesor Branislav Ševarlić. Članovi ovog komiteta bili su i: dr Jovan Lazović (1975-1980), dr Mirjana Vukićević-Karabin (1980-1985, 1993-1996), dr Jelena Milogradov-Turin (1985-1993, od 1996), dr Dragutin Đurović (1993-1996) i dr Mike Kuzmanoski (od 1996). Dr Ištvan Vince je od 1993. godine u Nacionalnom komitetu kao jedan od predstavnika Astronomske opservatorije.
Institut (Katedra) je pružao, kad god je bio u mogućnosti, mlađim članovima priliku stručnog usavršavanja u inostranstvu. Tako su u Čehoslovačkoj bili na specijalizaciji radi izrade doktorske disertacije Trajko Angelov, Nada Pejović i Stevo Šegan, na Novi Zeland je otišao Jovan Skuljan, a u SAD Predrag Punoševac. Na kraćem boravku je bio Milan Vuletić u Belgiji. Radi postdoktorskih studija sada je u Švajcarskoj dr Zlatko Ćatović.
Profesor dr Mirjana Vukićević-Karabin i profesor dr Jean-Claude Pecker su organizovali međudržavnu naučnu saradnju između Jugoslavije i Francuske u oblasti astrofizike, u okviru koje su mnogi saradnici Instituta i Astronomske opservatorije odlazili u Francusku, a francuski astronomi dolazili u Jugoslaviju.
Saradnja sa Hvarskom opservatorijom, koja je mnogo značila za obuku studenata i održavanje veza sa Astronomskom opservatorijom Čehoslovačke akademije nauka, počela je da zamire sa promenom prilika u SFR Jugoslaviji, sve do potpunog prekida.
U sklopu sporazuma sa Hvarskom opservatorijom na Astronomskoj opservatoriji Čehoslovačke akademije nauka boravili su mnogi članovi Instituta, a kod nas su boravili Čehoslovački astronomi.
Saradnja po ugovoru između Univerziteta u Beogradu i u Budimpešti preko koje su se odvijale mnogobrojne uzajamne razmene astronoma, svake godine na po nedelju dana približno, devedesetih godina zamire.
Publikacija Katedre za astronomiju Publications of the Department of Astronomy je nastavila da izlazi sve do 1990. godine. Od 1978. godine izišli su sledeći brojevi Publikacije Katedre za astronomiju: No. 7 - 1978, 8 - 1978, 9 - 1979, 10 - 1980, 11 - 1981, 12 - 1983, 13 - 1985, 14 - 1986, 15 - 1987, 16 - 1988, 17 - 1989 i 18 - 1990.
U prethodno navedenih 12 brojeva Publikacije Katedre za Astronomiju priloge su davali sledeći članovi Katedre: J. Lazović (13 radova), D. Đurović (13 radova), M. Kuzmanoski (11 radova), T. Angelov (4 rada), N. Pejović (4 rada), B. Ševarlić (3 rada), S. Šegan (3 rada), J. Simovljević (2 rada), M. Vukićević-Karabin (2 rada) i J. Milogradov-Turin (2 rada). Neki od ovih radova su i sa koautorima, a u časopisu je objavljeno još 7 radova autora koji nisu članovi Katedre, i to od 4 domaća i jednog stranog autora.
Glavni urednik Publikacije sve do broja 13 je bio dr Branislav Ševarlić, čiji je glavni saradnik u tom poslu 12 godina bio dr Jovan Lazović, do broja 11, a u brojevima 12 i 13 dr Milivoje Rakić. Glavni urednik broja 14 i 15 je bila dr Mirjana Vukićević-Karabin, a pomoćnik urednika dr Jelena Milogradov-Turin, a brojeva 16, 17 i 18 dr Dragutin Đurović sa pomoćnicima dr Jelenom Milogradov-Turin i dr Stevom Šeganom.
Godine 1991. Publikacija Katedre se ujedinjuje sa naučnim časopisom Astronomske opservatorije i pod novim, zajedničkim imenom Bulletin Astronomique de Belgrade se štampa od 1992. do 1997. godine, a od 1998. godine pod naslovom Serbian Astronomical Journal. U uređivačkom odboru tog časopisa po dogovoru mora biti jedan član iz Instituta (Katedre).
U zajedničkoj publikaciji 13 članova Instituta (Katedre) su dali svoje priloge u 23 naučna rada, 2 pregledna rada, 12 prethodnih saopštenja i 5 stručnih radova, u kojima se pojavljuju, redom, 30, 2, 15 i 5 puta.
Članovi Instituta su veoma aktivno sarađivali sa Astronomskom opservatorijom prilikom proslave njene 100. i 110. godišnjice, i izdavanju odgovarajućih publikacija.
Za praktične vežbe studenata tokom ovih godina su mnogo korišćeni instrumenti Astronomske opservatorije i Planetarijum Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Dok su školskih godina 1968/69-1978/79. asistenti Instituta za astronomiju držali nastavu astronomije u Matematičkoj gimnaziji, u narednom periodu, sa zapošljavanjem stalnog nastavnika, saradnja u oblasti astronomije se sastoji u povremenim prijateljskim gostovanjima, kao što je to, na primer, bilo prilikom boravka moskovske škole za mlade talente "Kolmogorov" 1995. godine, i hospitovanjima studenata.
Pri hospitovanju studenata astrofizike veoma dobra saradnja je uspostavljena sa I i VI beogradskom gimnazijom.
Devetoro članova Instituta (Katedre) održalo je 25 predavanja na seminarima za nastavnike srednjih škola od 1976. godine (od čega su 18 održali profesori metodike nastave astronomije).
Studenti astronomije su u okviru seminarskog rada uz predmet Metodika nastave i istorija astronomije objavili do sada 33 članka u časopisu Vasiona.
U okviru višegodišnje saradnje dr Steva Šegana i Hidrografskog instituta Ratne mornarice Vojske Jugoslavije obnovljeno je izdavanje Nautičkog godišnjaka. Zahvaljujući tome, od 1993. godine studenti III godine astronomskog smera obavljaju deo praktičnog rada na krstarenjima po crnogorskom primorju brodovima Ratne mornarice vojske Jugoslavije.
Članovi Instituta (Katedre) su bili aktivni i van Fakulteta na poljima vezanim za astronomiju: astronomskim društvima, javnim predavanjima, radio-televizijskim emisijama itd. Najveću aktivnost u razmatranom periodu pokazala je dr Jelena Milogradov-Turin. Od 1995. ona je i upravnik Narodne opservatorije i Planetarijuma Astronomskog društva "Ruđer Bošković" koji se bave popularizacijom astronomije.
Za uspeh u popularizaciji astronomije, plakete Kolarčevog narodnog univerziteta dobili su sledeći članovi Instituta: 1973. godine dr Branislav Ševarlić, 1984. dr Mirjana Vukićević-Karabin, a 1994. dr Jelena Milogradov-Turin.
Skoro svi članovi Instituta (Katedre) su sarađivali sa Istraživačkom stanicom Petnica. Neki članovi su pomagali i u pokretu "Nauku mladima".
Predsednik Društva astronoma Srbije od 1998. godine je član Katedre dr Jelena Milogradov-Turin.
U sadašnje vreme zaposleno je 11 članova nastavnog osoblja sa punim radnim vremenom i jedan sa trećinom radnog vremena, pri čemu je jedan docent na devetomesečnom odsustvu ove školske godine . Oni drže nastavu iz 15 astronomskih kurseva, od kojih su 3 zajednička za oba smera, a po 6 specifični za svaki smer.
Imena nastavnog osoblja, zvanja, elektronske adrese i predmeti za koje su zaduženi u školskoj 1998/99. godini su:
Od samog početka do danas na Katedri za astronomiju bilo je zaposleno 38 osoba (kako je do sada utvrđeno) koje su bile angažovane u nastavi na redovnim studijama ili na Astronomskoj opservatoriji kada je (jedno vreme) bila u sastavu Univerziteta. Na Katedri za astronomiju je do kraja 1998. godine diplomiralo 165 studenata, 36 kandidata magistriralo, a 23 doktoriralo. Prvi student koji je diplomirao astronomiju bila je Slobodanka Dimitrijević, 1936. godine. Na Katedri za astronomiju prvu magistarsku tezu je odbranila Sofija Sadžakov, 1968. godine. Prvi doktor astronomskih nauka je postao Zaharije Brkić, 1958. godine.
Porodica dr Zaharija Brkića je osnovala fond pod njegovim imenom iz koga treba da se početkom novembra dodeljuje nagrada najboljem studentu koji je diplomirao na Institutu (Katedri) za astronomiju prethodne školske godine. Prva nagrada "Zaharije Brkić" je dodeljena 11. XI 1981. godine, i od onda ju je dobilo 14 studenata (četvoro sa astronomskog, a desetoro sa astrofizičkog smera). Kada je novac iz fonda izgubio vrednost zbog inflacije, sin dr Zaharija Brkića - inž. Slobodan Brkić ga je sam obnovio. Dobitnici su: 1981. Zoran Katić, 1982. Olga Atanacković, 1983. Milena Martić, 1984. Jovo Vranješ, 1985. Jovan Skuljan, 1987. Sanja Erkapić, 1988. Zlatko Ćatović, 1989. Ljiljana Dokić, 1992. Darko Jevremović, 1994. Dejan Urošević, 1995. Predrag Punoševac, 1996. Božidar Jovanović, 1997. Anđelka Kovačević i 1998. Jelena Petrović.
Tekući nastavni planovi redovnih i poslediplomskih studija na astronomiji su prikazani u delu u kome se govori o nastavi na Fakultetu.
Ovaj prikaz dvadesetogodišnje aktivnosti Astronomske grupe je pisan za svečanu priliku proslave 125. godišnjice osnivanja Katedre za matematiku i 190. godišnjice od početka nastave matematike na Velikoj školi. Najveća pažnja je poklonjena redovnim studijama. Nesumnjivo je da se radi kompletnije obrade razvoja Katedre za astronomiju od njenih početaka do našeg vremena mora uložiti dodatni trud i pažnja.