Анђелка Ковачевић

Наслеђе Катедре за астрономију Математичког факултета


Катедра за астрономију је радна јединица Универзитета скромне величине, али са изванредним резултатима у кључним областима модерне астрономије: почевши од Сунчевог система, затим преко различитих истраживања звезда, па све до вангалактичких објеката, обухватајући при том цео опсег савремених научних метода. Наш успех се такође мери професионалним достигнућима наших ученика. Наиме, до сада је на Катедри за астрономију дипломирало 290 студената, 32 студената је магистрирало, 69 студената је добило звање мастера, а 50 студената је добило звање доктора. Наши дипломирани студенти раде на најпрестижнијим астрономским институцијама широм света. Катедра за астрономију учествује у програму "АстроМундус", то је Међународни мастер програм Еразмус из астрономије и астрофизике. Осим тога, Катедра за астрономију организује научне семинаре, студентске праксе на Ондрејов опсерваторији Астрономског института Академије наука Чешке Републике, студентске праксе на опсерваторији на планини Видојевица у Србији, као и традиционалне студентске радионице.
Популаризација је веома важна секундарна активност Катедре за астрономију. На овај начин активно учествујемо у образовању грађана, али тиме уједно помажемо да се млади људи заинтересују за рад у науци. Организовали смо серијале јавних предавања и учествовали у свим манифестацијама које популаризују науку. Поред тога, наши талентовани студенти организују јавне астрономске школе и уметничке изложбе инспирисане астрономијом. Катедра за астрономију је активна у обуци средњошколаца за Међународну олимпијаду из астрономије. До сада (од 2002. године када смо почели да учествујемо) српски тимови су освојили 9 златних, 19 сребрних и 31 бронзану медаљу, као и 2 специјалне награде и 11 признања.
Катедра за астрономију је учествовала у свим тренуцима историје Универзитета у Београду, захваљујући генерацијама великих научника који су били на челу најмодернијих истраживања. Овде ћемо представити неке од најинтересантнијих професионалних и школских астрономских инструмената.


Раритет Секстант К. Плат 1929 серијски број 11895

К. Плат Хамбург Стубенхук 25 Секстант. Гаранција на немачком језику је издата 14. фебруара 1929. године и причвршћена са унутрашње стране поклопца оригиналне заштите кутије, који је монтирао сам произвођач. Број сертификата 11895 поклапа се са серијским бројем гравираним на самом инструменту.

К. Плат Хамбург Стубенхук 25, секстант је веома очуван, са оригиналним лаком и црном бојом, упакован у оригиналној кутији од тиковине. Секстант поседује 3 1/2 телескоп. Могуће је подешавати удаљеност телескопа од оквира инструмента, што помаже при разлучивању хоризонта под различитим осветљењима. Лук је од бронзе, и калибрисан је да мери углове од -5 до +152 степени. Нонијус који је покретан, очитаве подеоке од 0 до 10 лучних секунди. Серијски број 11895 је угравиран на левој страни доњег краја лука, а непосредно изнад логоа који је познат као "Сунчев стрелац" (човек са упереним секстаном). Инструмент има четири филтера за Сунце и три хоризонтска филтера. Сектантом се може мерити угао астрономски објекта у односу на хоризонт за потребе астрономске навигације. Овај угао, тзв висина, и измерено време његовог одређивања, утврђује линију положаја на ваздухопловној мапи. Примери употребе секстанта укључују и посматрање Сунца у сунчево подне или Поларе (Звезде северњаче) ноћу (наравано на северној Земљиној хемисфери) да би се одредила географска ширина, потом мерење висине оријентира може се одредити удаљеност између објеката, или кад се секстант постави у хоризонтални положај мери се угаоно растојање између објеката. Исто тако, секстант може измерити удаљеност између Месеца и других небеских објеката (као што је звезда или планета) како би се утврдило Гриничко средње време, а тиме и географска дужина.


Секстант К. Плат (1929).


Оригинал Однер Модел 125, Серијски број 785561

Ово је калкулатор поседује следеће карактеристике: приказ цифара је омогућен са 10 ротора, 11 бројача и 20 акумулатора, ширина ове рачунске машине је 420 милиметара, а тежина је 6.7 кг. Произведен је у Гетеборгу у Шведској; према серијском броју годину његове израде можемо сместити у период 1952-1956. Цела машина је начињена од метала. Модел 125 је потпуно опремљен, са широким носачем, бројачима, и механизмима преноса. Провера бројача, пренос десетина, и механизми хода уназад су дизајнирани као одвојени модули. Ветрењача према којима су ови калкулатори добили надимак, је кружни диск који има девет игала које се могу увлачити и постављене су радијално. Игле се подешавају преко посебног механизма, који контролишу ротационе полуге. Све ово је постављено у цилиндар који може да ротира или према напред или према назад, већ у ком смеру се спољна ручица покрене. Овај калкулатор је био једноставан и поуздан уређај за употребу, и који је могао да изврши све четири основне рачунске операције. Сабирање и одузимање се извршавало директно, док множење и дељење се постизало једноставним процедурама које укључују поновљање поступка сабирања (или одузимања) и померањем носача. Велики ручка са десне стране се може покретати напред (у смеру казаљке) када се жели сабирање, а у супротном смеру за одузимање. Број који се сабирао уносио се са полугама на врху а резултати су се појављивали у већим прозорима на десној страни испод покретног дела. Прозори на левој страни покретног дела су бројали окретаје главне ручице. Два тастера испред покретног дела су омогућавали да се мења корак за једну цифру на лево или десно. Полуге испод дугмади су дозвољавале да покретни део се слободно креће у оба правца.


Калкулатор Однер модел 125.


Армиларне сфере и глобуси небеске сфере

Армиларне сфере могу се поделити у две главне категорије: посматрачке, као што су користили Птоломеј и Тихо Брахе; и показне. Обе врсте се састоје од система прстенова (латински: armillae) који моделују кругове небеске сфере у одређеном координатном систему. Типично, армиларне сфере које су се користиле за посматрања биле су веће и поседовале мање прстенове од оних које су служиле као показне. Овде су представљене показне армиларне сфере, као и глобуси са положајем звезда на небеској сфери а које датирају из периода 1960-1970, и направљене су у Совјетском Савезу. Ови исти модели су изложени у Музеју астрономије у Московском планетаријуму у Русији. У центру металне армиларне сфере је Земља. Како Земља мирује у овом моделу, небеска сфера се окреће око ње и служи као геоцентрични референтни систем. Сфера се монтира на небеске полове који уједно дефинишу праву око које Земља ротира. У оваковој структури се налазе екваторијални прстен и, паралелно с њим, изнад и испод њега, два мања прстена. Зелени глобус са жутим тачкицама представља пројектоване геоцентричне положаја звезда на небеској сфери. Када се небо посматра са било које тачке на Земљи, оно изгледа као да су сва небеска тела на истој удаљености са унутрашње стране полулопте неба. На површини глобуса су представљене звезде, док је замишљено да је Земља у његовом средишту.


Армиларна сфера.



Глобус небеске сфере.


Оригинална општа мапа Месеца Феликса Схемла Ламеха

Ову мапу на основу Земаљских посматрања, сачинио је Феликс Схемла Ламех, и она је друго издање (прво издање је било 1947. године). Мапу је ревидирао и исправио у потпуности сам аутор у јулу 1956. Штампана је у штампарији Гирард, Барере и Томас, у Паризу, 1957. Њене димензије су 69цм x 104 цм, пречник Месеца је 623 милиметара, а један милиметар одговара 2.93 лучних секунди. Феликс Схемла Ламех (1894 - 1962) је био француски метеоролог и селенограф. Објавио је неколико мапа Месеца. Месечев кратер Ламех је назван по њему.


Прва потпуна мапа Месеца (1967)

Мапа је направљен на основу фотографија свемирских мисија Луна-3 (1959) и Зонд-3 (1965), и то у размери 1:5 000 000. Штамана је у издвачкој кући Издателиство Наука, Москва, у Совјетском Савезу 1967. године. Пројекција карте је "произвољна цилиндрична пројекција". У опсегу од 90Е до 180 степени географске дужине, коришћене су фотографије ниске резолуције снимљене са Луна 3, док за опсег од 180 до 90W степени географске дужине, употребљене су фотографије веће резолуције које је снимио орбитер Зонд 3. Мисија Луна 3 је прва која је снимила невидљиви страну Месеца из свемира, док је мисија Зонд 3 завршила овај задатак. Катедра за астрономију добила је ову мапу на поклон од професора Татомира Анђелића. Ово је прва верзија у низу мапа које су припремљене у Стернберг астрономском институту (САИ) и војном одсеку. К.Б. Схингарева представила је свету по први пут ову мапу Месецa као и Mесечев глобус (наш следећи експонат) на Међународном конгресу Астрономске уније у Прагу 1967. године.


Прва потпуна мапа Месеца (1967).


Први комплетан Месечев глобус 1967 (Глобус Луни)

Глобус је направљен у размери 1:10 000 000, а на основу фотографија снимљених орбитерима Луна-3 (1959) и ЗОНД-3 (1965). Појавио се као издање куће Издателиство Наука, Москва, у Совјетском Савезу 1967. године. Произведен је у исто време као и прва комплетна карта Месеца (1967. године), и резултат је обраде података којa je изведенa на Стернберг астрономском институту (SAИ). Као што смо поменули, К.Б. Схингарева представила је карту Месеца и овај глобус на Конгресу Астрономске уније у Прагу 1967. године. Укупно је направљено 10 оваквих глобуса. Зна се да је један поклоњен у Прагу, а у самом АСИ се налази такође један експонат. Трећи примерак је на Катедри за астрономију, док се за друге не зна где се налазе. Овај глобус приказује 95% од укуне површине Месеца. Пројекција која је коришћена је специјално дизајнирана цилиндрични пројекција са мање од 5% угаоног изобличења између 50-их подеока месечеве ширине.


Први комплетан Месечев глобус (1967).



(Делови текста су прилагођени и објављени у књизи: Живан Лазовић, Дарко Митровић, Ивана Митровић (уред.), Гроња Бојл Орлић (превод): Универзитетско наслеђе Србије)