Trebalo im je 2 godine da sve prebace na PDP-11 (zbog asemblera). Da bi se deo softvera mogao uvoditi, morao je biti napisan za različite platforme. Njihovim rezultatima je omogućena realizacija Ritchie-ovog koncepta i stvaranje jezika prikladnog za kreiranje operativnog sistema. Za to vreme Thompson je napravio programski jezik B, iz koga su Dennis Ritchie i Brian Kernighan razvili C, kao zamenu sa asembler koji je dotad korišćen. Ideja je bila da se koriste mogućnosti jezika višeg nivoa i funkcionalnog mašinskog jezika i da sve to zajedno bude prenosivo.
From: torvalds@klaava.Helsinki.FI (Linus Benedict Torvalds)
Newsgroups: comp.os.minix
Subject: What would you like to see most in minix?
Summary: small poll for my new operating system
Message-ID: <1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.FI>
Date: 25 Aug 91 20:57:08 GMT
Organization: University of Helsinki
Hello everybody out there using minix - I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready. I'd like any feedback on things people like/dislike in minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the file-system (due to practical reasons) among other things).
I've currently ported bash(1.08) and gcc(1.40), and things seem to work. This implies that I'll get something practical within a few months, and I'd like to know what features most people would want. Any suggestions are welcome, but I won't promise I'll implement them :-)
Linus (torvalds@kruuna.helsinki.fi)
PS. Yes - it's free of any minix code, and it has a multi-threaded fs. It is NOT protable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that's all I have :-(.
U oktobru, Linux 0.01 je izdat na Internetu pod GNU javnom licencom. U Minix korisnickim grupama Torvalds nalazi saradnike radi zajednickog rada u cilju poboljsanja novog operativnog sistema. Dobio je dovoljno pomoci da zavrsi verziju 0.1 u decembru. Par meseci kasnije je verzija 0.12 već predstavljala stabilan operativni sistem, sa integrisanim Bourne Again shellom (bash), C kompajlerom, Micro Emacsom i gomilom softverskih alata. U toku sledecih godina Linux i GNU kompatibilan softver je razvijalo stotine hiljada programera. Proizvodjaci poput RedHat-a, Caldere i Debiana kreiraju popularne distribucije Linux-a koje sadrze kako operativni sistem, tako i mnostvo korisnih programa i graficki interfejs.
(Kod Unix sistema se kontroliše pristup sistemu, te korisnici kojima je pristup odobren poseduju korisničke naloge čije karakteristike su:
Administrator Unix sistema koristi specijalni korisnički nalog pridružen imenu root. )
Za obavljanje nekih opštih operacija koriste se Unix komande.
Pristup Unix-u može biti tekstualan, preko interfejsa sa komandne linije ili preko grafičkog korisničkog interfejsa.
Tekst koji sledi se odnosi na rad iz komandne linije. Unix sistem podržava različite interfejse komandne linije, a među popularnije spada Bourneova ljuska (shell). U prikazu komandi koje slede podrazumeva se BASH ljuska (najraširenije komandno okruženje u Linux distribucijama). Na praktikumu će se dati potpuniji prikaz o shell-ovima. U svakom slučaju možete zatražiti od administratora da konfiguriše Vaš nalog da koristi bash.
Na Unix sistem možete da se prijavite sa konzole sistema, sa udaljenog računara, preko Telnet-a ili SSH-a (jer većina korisnika pristupa sistemu sa udaljenih računara, izuzev kod ličnih radnih stanica). Upotrebom SSH se smanjuje rizik kompromitovanja Vašeg naloga u odnosu na upotrebu Telnet-a koji šalje korisnička imena i lozinke, a da ih pri tome ne šifrira.
Unix i Microsoft Windows sistemi pružaju Telnet usluge kao deo standardne konfiguracije.
Pristup udaljenom računaru preko Telnet-a se ostvaruje komandom
telnet alas.matf.bg.ac.yu
/*Server alas na Matematičkom fakultetu u Beogradu,mreža
je akademska, Jugoslavija */
ili
telnet 147.91.64.2
Kao odgovor na ovu komandu, udaljeni host će od Vas zahtevati korisničko ime (npr. mr02684) i lozinku. Lozinka se neće prikazivati dok je kucate, ali mere opreza nisu na odmet (vezano za poglede nad tastaturom kolega koje sede do Vas ili vire preko ramena).Unix sistemi nude SSH klijente kao deo standardne konfiguracije. (Zavisno od SSH konfiguracije servera, možda ćete ipak morati promeniti konfiguraciju svog korisničkog naloga za pristup preko SSH-a).
Udaljenom hostu se može pristupiti komandom:
Ako niste instalirali neki Windows SSH klijent, onda ga možete potražiti preko Internet-a ili u sekciji za download uputstva za rad u laboratoriji.
Ako ste se uspešno prijavili na Unix sisteme (preko konzole, Telnet-a, SSH-a), Unix sistem prikazuje znak prijave. Najčešće je to niz karaktera koji se završava oznakom za dolar. Npr.
Odjavljivanje sa Unix sistema obavljate tako što otkucate exit i pritisnete ENTER.
Prikazaće se poruka o uspešnoj odjavi.
Ako želite da izvršavate Unix komande, onda komandu kucate nakon prikazivanja odziva sistema. Kao potvrdu, pritisnite znak ENTER.
Mnogi Unix sistemi koriste specijalne tastere koji omogućuju promenu trenutne komande i ponavljanje prethodne. Npr. probajte mogućnosti strelica.
Generalno, Unix komande se sastoje iz tri dela (poslednja dva su opcionalna):
ftp <server> | File Transfer Protocol | Protokol za transfer fajlova |
---|
help | Spisak prisutnih komandi |
---|---|
get <fajl> [<novo ime fajla>] | preuzimanje fajla sa naloga |
mget <lista fajlova> | višestruki get (više datoteka) - mogu se koristiti i *, ?, [ i ] za selekciju |
put <fajl> [<novo ime fajla> ] | prenos datoteka na nalog |
mput <lista fajlova> | višestruki put |
quit | napuštanje ftp-a |
!<komanda polaznog OS> | omogućuje se izvršavanje zadate komande polaznog sistema (npr, ako se ftpuje iz DOS-a na alas, može se koristiti ma koja naredba DOS-a, npr. dir kucanjem !dir, nakon čega će biti izlistani fajlovi tekućeg direktorijuma |
hash | pri prenosu fajlova na svakih 2 KB se ispisuje taraba (#) (da bi se znalo da prenos nije stao) |
Nedostatak ftp-a je da korisničko ime i lozinku šalje preko mreže nešifrirane. Ako lokalni ili host računar podržavaju SSH, onda možete koristitiprogram scp. On šifrira informacije koje se šalju preko mreže.
Za prebacivanje dataoteke na udaljeni računar preko SSH, može se koristiti komanda:
scp datoteka korisnik@host:putanja
w | izveštaj u vidu spiska o trenutnom statusu sistema i trenutno prijavljenim korisnicima na Unix sistem sa informacijama o zadacima koje korisnici izvršavaju (datum, odnosno vreme početka sesije,...) |
w user | kao i prethodno, ali se prikazuju samo podaci za zadatog korisnika |
who | spisak koga još ima na sistemu |
who am i | ispis ličnih podataka za tekućeg korisnika |
whoami | ispis samo username-a za tekućeg korisnika |
Ako mrežni programi host računara rade, ova komanda će prikazati izveštaj o vremenu koje je potrebno da jedan paket stigne do hosta. Merenje će se izvršiti tri puta, a nakon toga će se prikazati sumarni izveštaj.
.plan
i .project
fajlova (ukoliko postoje).
Prikazuje se i da li je korisnik prijavljen i koliko dugo traje sesija korisnika.
Iako su raspoložive verzije finger
programa koje su zatvorile
većinu sigurnosnih propusta, problem mogu predstavljati zahtevi koji dolaze
izvan mreže, jer se prikazuje i koje mašine koriste korisnici za prijavljivanje
na mrežu i koje su prijavljene, što mogu iskoristiti krekeri (ukoliko
možda mašine nemaju stroge sigurnosne procedure) kao prikladna mesta
za ilegalne aktivnosti.
pine
Slanje fajlova se vrši takođe iz pinea. Kada se izabere opcija compose message za slanje poruke, pored primaoca i subjecta (naslova), u vidu attachmenta (priveska) može se poslati jedan ili više fajlova pomoću ^J. Fajl se može poslati i u okviru glavne poruke pomoću ^R. Kada se primi poruka sa attachmentima, oni se gledaju sa v (view attachments) i izborom konkretnog priveska. Attachment se snima u poseban fajl pomoću s (save attachment). Izlazak iz pregleda privezaka je sa < (back).
Akcije u komandi less:
b Vraćanje na prethodnu stranu.
u Vraćanje za pola strane unazad.
d Spuštanje za pola strane.
v Prelazak na sledeću stranu.
space Prelazak na sledeću stranu.
/<ime> Osvetljava sve pojave stringa <ime>. Ako se <ime> ne navede, to znači find next.
q Izlaz.
man
prikazuje stranicu sa uputstvom
za određenu
komandu ili program.
man ime komande ili programa
prikazuje stranice priručnika za zadatu komandu/program
i možete kroz nju da se pomerate i da je pretražujete na isti način, kao prilikom
korišćenja naredbe less za prikazivanje teksta.
man man
Stranice uputstva su u obliku numerisanih odeljaka.
<komanda> --help | sažeti help sa kratkim opisom sintakse i argumenata koji se mogu pojaviti u specificiranoj komandi (postoji za većinu komandi) |
---|
pwd | apsolutna putanja do tekućeg direktorijuma |
cd <direktorijum> | Change directory, tj. promena direktorijuma. |
cd .. | Vraćanje u prethodni (parent) direktorijum. |
cd /home/mr02685 | Menjanje direktorijuma. |
cd . | Tekući direktorijum. |
cd ̃ | Vraćanje u home direktorijum (može i samo: cd). |
cd ̃<direktorijum> | Pomeranje u direktorijum unutar home direktorijuma. |
rm -rf putanja_do_direkt
ls <lista direktorijuma ili fajlova> | List- slično sa DOS naredbom dir |
ls * | Lista i one fajlove koji su unutar poddirektorijuma (dir /s u DOSu). |
ls a[Bb]* | Lista sve fajlove čije je prvo slovo je a, drugo slovo B ili b. |
ls -r * | Lista fajlove i direktorijume u obrnutom poretku (reverse order). |
ls [ 1-3]* | Lista sve fajlove čije je prvo slovo 1, 2 ili 3. |
ls a?c000 | ? zamenjuje bilo koje, ali tačno jedno, slovo. |
ls a*0 | * je zamena za bilo koju nisku (i praznu) karaktera, pa se ovako listaju svi fajlovi koji počinju sa a, a završavaju se sa 0. |
ls -l | Detaljnije informacije o fajlovima, npr. atributi. |
ls -a | Spisak svih fajlova, tj. i onih koji počinju tačkom, a koji se inače ne prikazuju (slično hidden fajlovima u DOS-u) jer su ti fajlovi obično veoma važni. |
ls -la (isto kao: ls -l -a) | Detaljnije informacije o svim fajlovima. |
ls -s | pregledniji ispis (brojevi pored fajlova govore koliko je veliki fajl u kilobajtima). |
ls -R | Ispis sadržaja tekućeg direktorijuma i poddirektorijuma. |
ls -p | Da bi u screenu direktorijumi bili označeni kosom crtom (/). |
ls -o | Da bi u screenu izvesni fajlovi bili osvetljeni. |
cat [opcije] <lista fajlova> | povezuje fajlove i koristi se za ispis sadržaja fajlova (kao type u DOS-u) |
cat -b <lista fajlova> | numerisanje svih ne-blanko linija izlaza naredbe cat i to počev od 1 |
cat -n <lista fajlova> | numerisanje svih linija izlaza naredbe cat i to počev od 1 |
cat -s <lista fajlova> | zamena svih višestrukih blanko linija jednom linijom |
cat /etc/passwd | more | spisak svih login-a na alasu |
cat > <fajl> | upis karaktera koji se unose sa tastature u fajl do pritiska ^C, ali se pri tom prethodni sadržaj fajla gubi |
cat >> <fajl> | dopisivanje karaktera koji se unose sa tastature na kraj fajla |
joe [opcije] <fajl> Editor joe se smatra relativno prostijim po pitanju funkcionalnosti, mada nudi mogućnosti izrade makroa, bookmarkova, rad sa više prozora, kompajliranje. Pomoć se dobija sa ^KH. Izbor opcija se vrši kursorom. Uklanjanje dela ekrana sa uputstvom je sa ^KH.
Neke od opcija u editoru joe su:
Često se koriste i editori vi i emacs koji su standardni za UNIX,
i smatraju su komplikovanijim po načinu rada od editora joe,
a emacs nudi i više mogušnosti u radu.
Fajlovi koje koristi pine:
Svi fajlovi (osim konfiguracionog .pinerc) mogu se preimenovati ili smestiti u neki drugi direktorijum. Tako|e, direktorijum mail koji se po defaultu koristi za foldere ne mora da se zove tako, niti mora da postoji. Sve se to podešava u setupu za pine.
Dalji koraci
Prvi disk u naredbi quota sadrži sve fajlove, snimljenu i poslatu poštu… Drugi disk sadrži primljenu poštu (koja stoji u inboxu pinea), kao i sve poruke koje smo odredili za slanje, a koje još nisu poslate.
drwxr-x--x <broj> <vlasnik> <grupa> …
Prva trojka (rwx) su prava za korisnika, druga trojka (r-x) su prava vezana za korisnike iz grupe, a treća trojka (--x) za sve ostale. Grupu odre|uje administrator (sys adm). Mogu da je čine ljudi koji rade u istoj kancelariji, studenti istog kursa
recimo njima treba C kompajler…
Administrator (sys adm) ima sva prava u UNIX-u, npr. može
bez upozorenja da obriše neku korisnikovu datoteku bez traga.
U novijim OS-ovima administratorima se ostavljaju sva prava da mogu da
urade bilo šta zbog održavanja sistema, ali će i korisnik saznati
za to.
Bitna razlika izme|u DOS-a i UNIX-a je u kraju reda. U DOS-u su to 2 karaktera (CR LF ascii kodovi su: #13 #10), a u UNIX-u samo 1 (LF). CR je Carriage Return (povratak na početak reda, vraćanje bubnja, tj. kolica na pisaćoj mašini ulevo), a LF Line Feed (spuštanje za red niže). ASCII American Standard Code for International Interchange. DOS i kasniji OS-ovi koriste da je novi red CR LF, na COMMODORE-u 64 novi red je bio CR, a u C-u i UNIX-u novi red je LF.
Binarno prenošenje je bit-po-bit. Ali ascii tekst tada ne bi bio dobro prenesen jer bi morao svaki LF da se zameni sa CR LF i obratno. Zato služi ascii prenos. Na primer, neki DOS fajl binarno ima 150 karaktera, a ascii 139.
Nakon pravilnog povezivanja Linux sistema sa Internetom, možete
krenuti na krstarenje World Wide Web-om Iako mnogi misle da je vreme Linux konzole ili DOS-a odavno
prošlo, onda imajući u vidu i da
Linux konzola po funkcionalnosti nije baš ekvivalent DOS-a
(jer je Linux konzola je naprednija), pozabavićemo se nekim
tekst browser-ima.
U slučaju da sve vreme
koje provodite u Linux-u provodite zapravo u X okruženju
i ako je Window Manager ili
neko desktop okruženje predstavlja Vaš izbor,
postoje situacije kada i tekstualni web browser-i
mogu biti korisni: Informacije o brauzeru Lynx mogu da se dobiju na:
Lynx (čita se slično reči <>EM>links, iako znači ris) koriste i napredniji korisnici kompjutera na Linuxu i drugim Unix
kompatibilnim operativnim sistemima. To je brauzer za one koji žele brzinu i
brzi pristup tekstualnim informacijama.
Lynx je na Linuxu jedan od najbržih brauzera
(radi u tekstualnom
modu i prvenstveno prikazuje tekst internet prezentacija).
Lynx je stariji po poreklu od Netscape-ovih proizvoda.
Potiče iz vremena kada je upotreba Web tehnologije bila usmerena
ka prenosu relativno manjih količina naučnih podataka
isključivo u tekstualnom formatu u jednostavnom sistemu sa hipertekst vezama.
Lynx je postao standard za sve tekstualne browser-e pod Unix-om i njegov
razvoj je nastavljen i isporučuje se gotovo uz svaku distribuciju
Linux-a.
Slike se mogu gledati nekim pokazivačima slika, i
to samo jedna po jedna ili na pojedinačan način.
Čak može da se prikaže i sadržaj
Web
prezentacije koje su napisane uz pomoć frejmova.
(bez obzira na upozorenja tipa
da "Vaš brauzer ne podržava frejmove",samo
nastavite brzi surf dalje kroz internet
prateći linkove koje Vam Lynx pokaže).
Lynx može da se koristi
u konzoli na Linuxu, ali i pod X Window sistemom, ako koristite neku emulaciju
terminal programa kao npr. Xterm ili Rxvt.
Ako je Lynx pokrenut u prozoru xterm, možete ga podesiti tako da
slike gledate u posebnom prozoru pomoću programa xv.
Ako Lynx pokrenete komandom lynx bez argumenata, on će pokušati
da otvori Web stranu koja je zadata kao podrazumevana. Ako ste sami preveli
Lynx, to će, verovatno, biti http://lynx.browser.org
Lynx prihvata i više opcija koje utiču na njegovo
ponašanje, a potpuni spisak se može doboti pomoću opcije -?
Tokom krstarenja Web-om posredstvom Lynx-a, najčešće nije
potrebno da se upotrebljavaju ove opcije za komandnu liniju.
Lynx može pored ostaloga da služi za izradu internet prezentacija, za čitanje
od internet news, slanje emaila ili čitanje emaila ili za upisivanje formulara u
internet prezentacijama. Za sve one koji žele brzo i efektivno da dobiju njihove
tekstualne informacije sa interneta, dok ih reklame i druge sličice ne zanimaju
toliko, preporučujem Lynx. Poznato je još, da ako neka internet prezentacija
ne može da se gleda pod Lynx-om, onda sigurno ne podržava HTML standarde i sigurno
je vrlo nekvalitetna.
Lynx može da stane i na jednu disketu. Tako ako želite da koristite vrlo stare
kompjutere bez hard diska za internet, onda možete sa jednom disketom da pokrenete
kompjuter sa Linuxom, a sa drugom disketom da učitate Lynx i opet sa velikom
brzinom koristite internet.
Links je vrlo sličan Lynx brauzeru. Ovaj može da pokazuje i tabele na
navodno bolji način. Koristi sistem menija, pokazuje boje i može da se
koristi u konzolnom načinu rada, pa je zato dosta brz i pregledan.
Links može da se nađe na ovoj adresi:
Mnogi smatraju da je
Links
naslednik Lynx browser-a. On poseduje
i opcije za ispravno prikazivanje horizontalnih tabela i frejmova, ograničenu
podršku za JavaScript, padajuće menije a poslednja verzija poseduje i osnovni
grafički mod za X-ove. Links se startuje kao i Lynx: links www.matf.bg.ac.yu Links po default-u prepoznaje miša, iako deluje
da nema mogućnost skrolovanja.
Navigacija pomoću tastature je veoma slična Lynx-ovoj. Ovde treba reći da je kretanje po stranici korišćenjem tastera 'up' i 'down'
keys pomalo nespretno ukoliko se stranica sastoji od horizontalnih tabela, pošto
se Links kreće po linkovima prve kolone, zati druge kolone, pa treće itd.. Lynx-ova
opcija sa ' 'number links' bi načinila čuda,
ali na žalost nije inplementirana.
Zato koristite <SPACE> . Pritisnite <ESC>
taster da bi aktivirali meni bar (ili kliknite
na prvu liniju u terminalu sa vašim mišem)
i koristite tastere sa strelicama
za navigaciju.
Podmeniji se aktiviraju sa tasterom <ENTER>
a zatvaraju sa tasterom <ESC>.
Sva podešavanja se odvijaju
preko ovih menija, pa ne bi trebalo da direktno editujete
' ̃/.links/links.cfg'
, osim za Kao i Lynx,
Links poseduje '-dump' opciju za
konvertovanje HTML fajlova u obične
tekstualne fajlove. Pošto Links podržava horizontalne tabele, konačni tekstualni
fajl izgleda nešto sređenije nego sa Lynx-om. Postoji i 'eksperimentalna' verzija Links-a, ELinks sa poboljšanim rukovanjem
Cookie-ja i još nekim poboljšanjima. Raspored tastera je prikazan u README fajlu u '/usr/share/doc/links-version',
a ostale informacije možete skupiti pomoću naredbe man links i Links
User Reference Manual.
Statusi procesa u komandi ps:
Suspendovanje procesa vrši se pritiskom na ^Z.
Poziv jednog skripta iz drugog vrši se prostim navo|enjem imena prvog skripta u drugom. Recimo da želimo da skript bbb pozovemo iz skripta aaa. Tada u jednom redu skripta aaa navedemo bbb. Naravno, oba fajla, i aaa i bbb, moraju biti izvršni, tj. moraju imati parametar x me|u pravima korisnika. Poziv jednog skripta iz drugog može se izvršiti i naredbom exec <skript>, jedino što se u tom slučaju bukvalno prelazi na taj skript, dok pozivajući prestaje sa izvršavanjem (isto kao poziv drugog batch fajla bez komande call u DOS-u).
Kada se startuje skript u okviru koga on sam sebe poziva (rekurzivno), tada će se startovati puno procesa (trebalo bi beskonačno mnogo, ali postoji ograničenje od nekoliko desetina). Da se ne bi ubijalo nekoliko desetina procesa naredbom kill -9 (usput, neki procesi će tako postati zombie), samo se ubije celokupan posao (job) naredbom %<broj>.
U starijim verzijama LINUX-a skript se startuje pomoću sh <skript>, pa je takav i poziv jednog skripta u okviru drugog.
.login
izvršava se prilikom svakog logovanja (prijavljivanja)
.logout izvršava se prilikom svakog odjavljivanja
.tcshrc izvršava se pri otvaranju novog shella ako
se koristi tcsh (kao autoexec.bat u DOS-u). Tu se
postavljaju mesg, alias, set… .bashrc
isto kao .tcshrc samo za shell bash
.forward omogućuje
da primanje pošte bude preusmereno
na drugi nalog. Sam fajl sadrži adrese
(po jedna u svakom redu) kojima će se slati nove poruke.
Ako želimo da pored slanja na druge, nove poruke ostanu i
na tekućem nalogu, u .forward dodaćemo i
adresu tekućeg naloga.
Pri tom neće biti rekurzivne raspodele novih poruka.
Ovo se najčešće radi kada imamo više naloga,
a želimo da čitamo poštu samo na jednom od njih,
i tada se na ostalim nalozima napravi po jedan .forward fajl
u kome piše samo adresa ciljnog naloga. Da li se i gde nekoj osobi
pošta forwarduje vidi se pomoću naredbe finger.
.history
fajl čuva izvestan broj komandi koje su
poslednje korišćene, pa ako je
podešeno set history=100, pamtiće se 100
poslednje otkucanih komandi .plan ovde se navode planovi, a
plan za bilo koju osobu se vidi pomoću finger DEADJOE to je
poslednji fajl čije editovanje nije uspešno privedeno kraju.
Može se desiti iz raznih razloga da računar na kome se radi
se blokira ili nestane struja, ali ono što je rađeno
nije izgubljeno već se čuva u ovom fajlu.
UNIX spada među stabilnije OS-e.
Ako neki od gore pomenutih fajlova ne postoji, smatra se da je prazan. Ukoliko neko želi da promeni shell u kojem radi, poslaće pismo administratorima (rootu).
.pinerc Konfiguracija za pine. Učitava se prilikom svakog startovanja pinea.
.addressbook U njemu se čuvaju adrese poznanika.
.addressbook.lu Pomoćni fajl vezan za adrese.
.signature Sadržaj ovog fajla će se pojaviti kao deo svake poruke koju pišemo. Kao što mu i samo ime kaže, služi za potpis.
mail/sent-mail Tu se čuvaju poruke koje smo poslali.
mail/saved-messages Ovde su poruke koje čuvamo.
mail/postponed-messages Ovde su poruke koje još nismo završili.
dead.letter Sve neuspele (i prekinute) akcije u vezi pisanja pisama u pineu se čuvaju u ovom fajlu. Komentar je isti kao za DEADJOE.
Navodnike koristimo ako se u poruci nalaze i neki specijalni karakteri: \n new line, \t tabulator, \space space, \\ \… (u svim naredbama). Dovoljno je staviti pod navodnike samo ove specijalne karaktere. Ovo važi i za imena fajlova. U shellu bash ovo sa backslashom ne radi baš dobro.
Aliasi su takođe mogući i za username. To ne menja proceduru pri logovanju, već samo drugim korisnicima olakšava slanje poruka ka tom username-u. Za jedan username moguće je imati više aliasa. Dobijanje alias-a za username, može odobriti root kome se treba obratiti u datom slučaju.
wc <lista fajlova>
brojač redova, reči i karaktera u fajlovima ili standardnom ulazu (ako nije
navedena lista) wc -L
ispisuje dužinu najduže linije wc -l <lista fajlova>
broji prelaske u novi red wc -w <lista fajlova> broji reči (niz znakova koji ne sadrži tzv. "bele karaktere" )
wc -c <lista fajlova> broji samo karaktere
du [opcije] < lista_fajlova_direktorijuma > disk usage - ispisuje informaciju o broju
kilobajtima zauzetih od strane pojedinih
direktorijuma i fajlova, a ako lista nije navedena, podrazumeva se
tekući direktorijum
du -b
ispisuje se veličina u u bajtovima, umesto u blokobima od 1 KB
du -a
ispisuje svaki fajl sa njegovom veličinom
du -s
ispisuje ukupni prostror, umesto prostora za svaki direktorijum du ̃
ispis informacija za user-ov home direktorijum
du -x
ignori&353;u se svi fajl
sistemi sem tekućeg
df [opcije] [fajl_sistemi] disk free-
ispisuje slobodan i zauzet prostor na montiranim particijama, a ukoliko
se ne navedu fajl sistemi o kojima se traze podaci, onda se ispisju podaci
o svim fajl sistemima koji su trenutno montirani na Linux-u
df -a ispisuje i fajl sisteme sa 0 blokova, koji
se po default-u izostavljaju
df -k ispisuje veličinu u kilobajtima
df -tfs ispisuje informacije samo o fajl sistemima
tipa fs
df -xfs ispisuje informacije o fajl sistemima
koji nisu tipa fs
quota
[-v] informacije o prostoru na hard disku
koji je na raspolaganju
Značenje parametara u naredbi quota:
blocks Broj zauzetih kilobajta.
quota Ukupan raspoloživi prostor.
limit Maksimalan raspoloživi prostor. Svaki kilobajt preko kvote (quota) se mora izbrisati u roku od 7 dana, što čini grace period.
Kako je UNIX višekorisnički operativni sistem, poželjno je zaštiti fajlove od drugih. Najčešće nećemo dozvoliti drugima da nam menjaju fajlove, a poneki ćemo zaštititi i od tu|ih pogleda, jer i pogled može biti ubitacan, naročito ako je neka šifra u pitanju. To radimo promenom prava (fajlova ili celih direktorijuma), tj. atributa fajlova. Atribute dobijamo pomoću ls -l. Pretpostavimo da za neki fajl piše:
d Oznaka da li je direktorijum.
r Dozvoljeno čitanje.
w Dozvoljeno pisanje.
x Dozvoljeno izvršavanje (izvršnog) fajla ili ulazak u direktorijum.
<broj> Broj linkova na taj fajl.
Opcije znače:
u User.
g Group.
o Other.
a All.
+ Dodaj pravo.
- Oduzmi pravo.
= Važe samo prava koja se navedu.
Regularan izraz može da sadrži:
^ Početak linije.
$ Kraj linije.
. Bilo koji karakter.
[<lista karaktera>] Tačno jedan karakter iz skupa u zagradama: [1-2abc9-D].
[^<lista karaktera>] Tačno jedan karakter koji nije me|u navedenim.
<izraz>
{n} <izraz> se pojavljuje n puta.
<izraz>* Pojavljuje se 0, 1, ili više puta.
<izraz>+ Pojavljuje se bar jednom.
<izraz>? Pojavljuje se 0 ili jednom.
Pri tome, opcije za tar znače (za ostale opcije se preporučuje tar --help):
-c Create Pravljenje tar fajla.
-t List Ispis sadržaja tar fajla.
-x Extract Raspakivanje.
-f File Znači da će se koristiti tar arhiva. Naziv arhive mora da ide odmah iza ove opcije (sa ili bez razmaka), a nakon toga mogu ići i još neke opcije. Preporučuje se da se ova opcija navodi kao poslednja pre imena fajlova
(kao što je i u gornjim primerima).
-z Zip Bolje se pakuje, jer se koristi zip metoda.
-v Verbose Ispisuje fajlove koji su obra|eni (zapakovani/raspakovani).
-w Pita za svaki fajl (da li da se zapakuje/raspakuje).Tekstualni browser-i
Svi konzolni pretraživači imaju mogućnost da konvertuju HTML fajlove u obične
tekstualne fajlove iz komandne linije (što znači da možet povezati ASCII izlaz
sa drugim programima zabog dalje obrade.
Grafički web pretraživači zahtevaju prilične resurse
(i neizbežno je dodatno opterećenje sistema
kada se pokreće grafički browser), dok su konzolni pretraživači
veoma skromni (oko 1 do 2 MB RAM-a i gotovo nikakvo zauzeće procesora).
Ukoliko X-ovi ne rade ili ne možete da ih podesite,
dobro je imati pretaživač
kojim možete surfovati po Internetu i bez prozora.
Recimo, upravo ste izašli
iz X okruženja, a zaboravili ste da nešto pogledate na www.matf.bg.ac.yu.
Umesto da ponovo startujete X-ove,
možete koristiti konzolni pretraživač.
Konzolni pretraživači vam mogu prikayati da li vaše web stranice imaju smisla
u konzolnim pretraživačima tj. bez grafike. Ne zaboravite da neki ljudi koriste
konzolne pretraživače jer im je to jedini način da se kreću po Internetu.
Ali još je važnije da ako stranica ima smisla i dobro se prikazuje u konzolnom
pretraživaču, velika veravatnoća je da je dobro strukturisana što opet znači
da će posetioci imati najviše koristi od toga.
lynx -?
Naredbe za lynx za kretanje po Web-u koju su u vezi za određene tastere
su navedene
u poslednja dva reda ekrana. Neke od najbitnijih su:
Još jedan problem se može javiti usled tabela, a to je da će neke stranice biti
preširoke za standardni 80x40 prozor terminala.
U ovom slučaju moraćete da skrolujete
horizontalno ili da povećate prozor terminala.
Links koristi tastere [
i ] za tu funkciju.download_dir directory
opciju da bi podesili
default download direktorijum ili da bi podesili
plugin-e.
(ako se zada konkretan proces, onda se prikaz odnosi na njega, ali
ako nisu zadate ni opcije, ni argumenti, prikaz se odnosi
na tekuce procese kojima upravlja korisnik)
U nekim verzijama UNIX-a ispred ovih opcija potrebno je navesti crtu (-).
D Uninteruptible sleeping.
R Runnable.
S Sleeping.
T Stopped or Traced (suspended).
Z Zombie.
Ako se iza komande navede ampersand (&) tada se proces odmah startuje u backgroundu.
Upravljanje u screenu:
^AC Otvaranje novog prozora (create).
^A0 Prebacivanje na prozor 0 (prvi prozor).
^A1 Prebacivanje na prozor 1 (ako postoji).
^A<cifra> Prebacivanje na prozor broj <cifra>.
^A^A Prebacivanje na poslednji prozor koji smo koristili (u WINDOWS-u alt-tab).
^AN Prebacivanje na sledeći prozor (next).
^A<space> Prebacivanje na sledeći prozor.
^A<backspace> Prebacivanje na prethodni prozor (back).
^A<alt>Q Startovanje copy moda u screenu. U njemu ’-’ i ’+’ služe za pomeranje ekrana nagore i nadole. Na taj način, omogućeno je čitanje redova koji više nisu na ekranu.
^AK Zatvaranje tekućeg prozora (kill).
exit Zatvaranje tekućeg prozora (odnosno shella).
U oba slučaja, kad ne navedemo <string>, <promenljiva> postaje prazan string.
Skript (kao batch file u DOS-u) je spisak akcija koje treba izvršiti. U njemu:
# Komentar, osim kada je u kombinaciji sa !, i tada se navodi shell.
*#!/bin/sh Znači da se skript izvršava u okviru bourne shella sh, koji je standardan za skriptove, i sistemski skriptovi se uvek pišu za sh. Shell se mora navesti na početku skripta.
$n Daće nam n-ti ulazni argument (n = 1, 2… 9).
$0 Ovde se krije ime skripta (fajla).
$# Broj ulaznih argumenata.
$* Svi ulazni argumenti.
shift Pomera indekse argumenata ulevo ($2 > $1, $3 > $2, …), dok $0 i dalje ostaje ime skripta. Koristi se kad ima više od 9 ulaznih argumenata.
for <promenljiva> in <skup> do <lista komandi> done For komanda.
while <uslov> do <lista komandi> done While komanda.
Opcije pri dodavanju korisnika su:
-d <home dir> Postavljanje home direktorijuma.
-s <shell> Postavljanje shella.
-u <uid> User ID Postavljanje identifikacionog broja korisnika.
-G <group> - Svrstavanje korisnika u navedenu grupu.
Oznake u naredbi date su:
MM Month Mesec.
DD Day within month Dan u mesecu.
hh Hour Sati.
mm Minute Minuti.
CC Početne dve cifre godine.
YY Poslednje dve cifre godine.
ss Second Sekunde.
Instalacija Mandrake 9.0
Start
Osnovi programiranja